Krov od poda do plafona koji reflektuje planinske vrhove Kopaonika

Specifičnost ove A-frame kuće oličena je u naletu emocija koje svi korisnici osete kada se vizure samog enterijera i eksterijera pomešaju u jednu celinu.

VLDMR Büro, arhitektonska firma iz Beograda na čijem čelu su master inženjeri arhitekture Vladimir i Dina Golubović, predstaviće nam se projektom Sofia Luxury Mountain Home, završenim ove godine u naselju Treska na Kopaoniku.

Ovaj planinski dom projektovan je tokom 2019. i 2020. godine, a nakon tri godine izgradnje danas zauzima površinu od 200 kvadrata, odajući svojim oblikovanjem počast suživotu s prirodom.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Majstorstvo oblikovanja i izgradnje A-frame kuće na Kopaoniku

A-frame kao osnovna ideja vodilja

Kako na početku naglašavaju autora projekta, njihovi klijenti su jedna porodica sa jasnim ciljevima koji su vrlo precizno bili predstavljeni njihovom timu od samog starta saradnje.

„Inspiraciju za planinsku kuću su pronašli u svojoj velikoj ljubavi prema snežnim sportovima i Kopaoniku, kao i u dugogodišnjem boravku u Americi, gde im je svaka poseta nekom od zimskih centara pomogla da jasnije formiraju projektni zadatak“ – kažu Vladimir i Dina i dodaju:

„Uočili su jedan tip planinske kuće koji je sam po sebi vrlo atraktivnog izgleda, takozvani A-Frame, što je bila osnovna ideja vodilja“.

Pozicija objekta nudi nestvarne vizure koje se, kada je vedro vreme, pružaju sve do zapadne Srbije.

Što se tiče pozicije kuće u samom vikend naselju, ona je, kako ističu autori, neprikosnovena – nudi nestvarne vizure koje se, kada je vedro vreme, pružaju sve do zapadne Srbije.

„Ukratko, zahtevi su bili predstavljeni nedvosmisleno, da svaka prostorija kuće ima neometan pogled ka padini, da se po svaku cenu zadrži A-Frame tip kuće, kao i da centralna dnevna soba ima svoju punu visinu kroz ceo objekat“ – objašnjavaju arhitekte i nastavljaju:

„Jedini izazov je bio sam početak izgradnje objekta, koga su zahvatile skoro pa sve najuticajnije svetske krize koje su zadesile čovečanstvo u poslednje tri, skoro četiri godine, što je rezultovalo dužim izvođenjem radova i značajnijim promenama u okviru samog budžeta“.

Arhitekte kao pridruženi članovi porodice

Autori kaže da je najzahtevniji deo projekta, koji je ujedno odneo i najviše vremena, bila funkcionalna organizacija dnevnih i noćnih zona i vertikalnih komunikacija.

Međutim, kako je nedavno počela i prva zvanična sezona od kad se kuća aktivno koristi, utisci klijenata su zaista dali vetar u leđa arhitektonskom timu.

„Naravno, vi kroz izradu projekta postanete pridruženi član te porodice, zalazite duboko u njihovu intimu, navike, sagledavate njihove potrebe i pokušavate da im olakšate ceo taj proces. Mišljenja smo da je ceo projekat vrlo uspešan“ – kažu Golubovići.

Želeli smo da se poigramo sa emocijama koje apsolutno svi osete i nikoga ne ostave ravnodušnim kada prvi put kroče u ovu planinsku kuću.

Upoznajući se sa pravilima gradnje prema lokacijskim uslovima, arhitekte iz VLDMR Büroa imale su dosta elemenata samog objekta koji su unapred rešeni, kao što je na primer upotreba drveta i prirodnih materijala, obavezna upotreba strmih krovnih ravni kao i sam kolorit objekta.

Međutim, kako ističu Vladimir i Dina Golubović, savremena interpretacija planinske kuće je nešto što ovom projektu daje poseban doživljaj.

„Svi smo navikli kada se pomene planinska kuća da zamislimo neku brvnaru, uglavnom usamljenu među visokim četinarima, sa rustičnim drvenim podom i kaminom u centralnoj prostoriji. Osetili smo veliku odgovornost da kao autori objekta odamo počast planinskom životu i životu u zajedništvu sa prirodom“, kažu autori i dodaju:

„Savremenim pogledom i interpretacijom rustičnih kuća, naš odgovor je bio veoma smelog karaktera. Želeli smo da se poigramo sa emocijama koje apsolutno svi osete i nikoga ne ostave ravnodušnim kada prvi put kroče u ovu planinsku kuću. Tako da je definitivno specifičnost same kuće taj nalet emocija koje svi korisnici osete kada se pomešaju vizure samog enterijera i eksterijera u jednu celinu.

Dve ideje vodilje definisale konačan ishod

Kako su klijenti već imali jasnu viziju da žele ovaj tip oblikovanja planinske kuće, na autorima projekta je bio zadatak da im tu želju i ostvare svim mogućim alatima koje arhitekte poseduju. Samom implementacijom projektnog zadatka, koji je bio zaista veoma dobro pripremljen od strane klijenata, imali su dve ideje vodilje koje su definisale konačan ishod.

„U jednom trenutku smo zamalo odustali od A-Frame oblikovanja zbog veoma nepovoljnog pozicioniranja stepeništa koje vodi na galeriju, ali je ta strast koji su klijenti nosili sa sobom na svaki sastanak bio veoma dobra inspiracija, da nam na kraju nije bilo teško da potpuno revidiramo skoro usvojeno rešenje i da krenemo od nule, kako bismo ispunili taj zahtev za oblikovanje kuće. Iskreno, vredelo je svakog uloženog trenutka“ – priznaju arhitekte.

Jedna od prvih poseta lokaciji je bila početkom juna 2019. godine, kada nas je usred obilaska uhvatila susnežica i vreme dobro poznato za poznu jesen.

Sama parcela se nalazi u delu naselja Treska, na veoma teškom i neprohodnom terenu, barem dok je projekat bio samo u idejnoj fazi, naglašavaju autori.

„Jedna od prvih poseta lokaciji je bila početkom juna 2019. godine, kada nas je u sred obilaska uhvatila susnežica i vreme dobro poznato za poznu jesen. U tom trenutku nam je bilo jasno da će sama dinamika izgradnje objekta biti umnogome diktirana od strane vremenskih uslova, što se ispostavilo kao tačno, jer je sama izgradnja objekta trajala skoro tri sezone“ – kažu Vladimir i Dina..

Sve prepreke iskorišćene kao prednosti

Dodaju i da je sam nagib terena predmetne parcele oko 42º (odnosno, skoro 90% nagiba) prema orijentaciji sever-zapad, što je doprinelo značajnijim statičkim proračunima i zabrinutosti klijenata oko izrade potpornih zidova i temelja objekta, kao i oko drenaže kuće.

„Međutim, već pri prvom otkopavanju temeljnih jama, sreća je bila na našoj strani, gde smo odmah došli do stabilnog tla i veći deo potpornih zidova nije bilo potrebno izvoditi. Na kraju, sve ove prepreke smo iskoristili kao naše prednosti i osim otežanog pristupa samom gradilištu, nije bilo više značajnijih poteškoća“ – kažu iz VLDMR Büroa.

Sam krovni pokrivač je dobro poznat u uslovima gde se nalaze planinske kuće i čini ga termo-tretirana šindra.

Glavni gradivni element konstrukcije kuće su armirani beton i drvena građa, gde se pojavio izazov u pronalaženju kvalitetne i dovoljno suve drvenu građu prema statičkom proračunu, jer sam proračun je predvideo dosta kompleksnije poprečne preseke koji nisu u svakodnevnoj upotrebi u građevinarstvu.

„Veliku zahvalnost dugujemo našem kolegi, spoljnom saradniku Predragu Stankoviću i njegovom timu iz Stanković Inženjeringa, koji su zajedno sa nama učestvovali u celokupnom projektu od samog početka“ – ističu iz studija.

Fasada objekta je veoma specifična jer je zapravo u većoj površini čine krovne ravni. Sam krovni pokrivač je, kažu autori, dobro poznat u uslovima gde se nalaze planinske kuće i čini ga termo-tretirana šindra.

Spoljna obrada suterenskog dela objekta je prirodni kamen, naš najpoznatiji plavi tok.

Severnu fasadu definiše staklena površina oblika jednakostraničnog trougla, koja u svojoj najvećoj visini dostiže čitavih deset metara. Spoljna obrada suterenskog dela objekta je prirodni kamen, naš najpoznatiji plavi tok.

„Naravno, ceo objekat je izolovan kamenom vunom, koja je jedina davala više nego zadovoljavajuće rezultate pri proračunima“ – kažu autori za Gradnju.

Ističu da je upotreba prirodnih materijala bila imperativ i za sam enterijer, te je tako u centralnoj dnevnoj sobi primenjen zaista pravi zidani kamen, obložen prirodnim kamenom, dok je drvo korišćeno za oblaganje unutrašnjeg dela kosina krovnih ravni.

Dve odvojene jedinice povezane vertikalnom komunikacijom

Beogradske arhitekte navode da je objekat je iz prve koncipiran kao porodični dom za odmor na planini, međutim, tokom samog procesa projektovanja pojavila se misao da se objekat možda postavi na taj način da se tokom eksploatacije uvede i opcija delimičnog ali i kompletnog izdavanja za veće porodice ili beg iz svakodnevice za veće grupe korisnika.

Samim tim, objekat je podeljen po horizontali na dve odvojene jedinice koje su povezane vertikalnom komunikacijom. Tako  u prizemlju imamo opciju potpuno nezavisne jedinice, koju po strukturi čini veliki dnevni boravak sa integrisanom kuhinjom i trpezarijom, kupatilom i master spavaćom sobom.

U zoni takozvanog prvog sprata, imamo objedinjeni prostor dnevne zone sa dominantnom visinom kroz ceo objekat.

U zadnjem delu prizemne etaže projektovane ekonomske prostorije, koje pored dela za održavanje higijene sadrže i prostor kotlarnice koja greje ceo objekat. Povezujući stepenišni prostor se nalazi u centralnoj zoni osnove.

„U zoni takozvanog prvog sprata, imamo objedinjeni prostor dnevne zone sa dominantnom visinom kroz ceo objekat, dok se u zoni ka padini nalaze dve master spavaće sobe sa svojim pripadajućim kupatilima. Naravno, kao i svaki objekat koji ima velike temperaturne razlike između enterijera i spoljašnosti, od samog starta smo insistirali na prolaznim skijašnicama koje igraju i ulogu vetrobrana“ – objašnjavaju autori.

Parkiranje u grejanom prostoru

Zatim, tu se nalazi i „zvezda ove kuće“, zasebna master soba sa pripadajućim kupatilom, koja je pozicionirana u samom slemenu objekta, gde su autori umesto klasičnog pregrađivanja prostora punim zidom, postavili portal duž cele sobe i formirali spektakularne vizure koje se pružaju na obronke Kopaonika.

Svoja vozila korisnici ostavljaju u grejanom prostoru koji je formiran tokom ove letnje sezone. Kako je sam teren u nagibu, arhitekte su sticajem okolnosti imale izazov da savladaju veliku visinsku razliku između kote niže saobraćajnice i samog ulaza u objekat.

Tu situaciju iskoristili su da na gornjoj ploči garaža formiraju jedan intimni spa centar, koji je u trenutku objavljivanja teksta ovog teksta još uvek bio u realizaciji.

 

Svi elementi enterijera formirani kroz detaljnu analizu kakve će emocije obuzimati korisnika tokom korišćenja objekta.

Kao glavni momenat, koji je definisao kako sam objekat tako i centralni motiv enterijera, nedvosmisleno izdvajaju stakleni portal koji omogućava brisanje granica između prirode i izgrađenog.

„Ukratko, glavni detalj enterijera su vizure na netaknutu prirodu. Međutim, upotrebom velike staklene površine bili smo na granici da ugrozimo ceo koncept i da na kraju pređemo granicu i objekat potpuno podredimo savremenom stilu. Kako bismo formirali idealan balans, oformili smo kamin kao dodatni centralni motiv dnevnog boravka i doneli zajedničku odluku sa klijentima da što više elemenata u prostoru budu u drvenom dekoru, kako bismo ublažili velik uticaj savremene gradnje“ – navode autori.

Napominju da su svi elementi enterijera formirani kroz detaljnu analizu kakve će emocije obuzimati korisnika tokom korišćenja objekta.

„Možemo vam slobodno reći da ispijanje jutarnje kafe ili tople čokolade odaje utisak da je vreme potpuno stalo dok slušate pucketanje vatre i pratite kako snežne pahulje zavejavaju terasu ispred portala, dok je, na primer, večernji ambijent potpuno podređen druženju sa porodicom i prijateljima uz veliki trpezarijski sto, dok prostor ispunjavaju mirisi vaših omiljenih jela. Međutim, najveći utisak definitivno ostavlja buđenje u preudobnom krevetu na galeriji“ – kažu iz studija.

Četiri godišnja doba u toku jednog dana

Kako je već napomenuto, najveći izazov tokom projektovanja je bio da se zadrži koncept A-Frame oblikovne tipologije zbog pozicioniranja vertikalnih komunikacija.

Takođe, sama dimenzija kuće, koja je u osnovi približno 10 x 10 m, pokrenutost terena i klimatski uslovi su u mnogome pomogli oko pozicioniranja i jasnih podela na dnevne i noćne zone, kao i za pozicioniranje ekonomskih prostorija.

Međutim, upravo svi ti uslovi su doprineli otežanom izvođenju, te arhitekte ovim putem odaju priznanje izvođačima koji su smelo radili svoj posao u nekad ne tako lakim uslovima.

„Kopaonik je po pričama naših predaka takva planina, da se u toku jednog dana smene sva četiri godišnja doba, tako da u jednom danu imate sunčane periode, dok je u narednih sat vremena došlo do takvog pogoršanja vremenskih uslova da je nemoguće podneti jake udare vetra i pri tome bezbedno nastaviti izgradnju“ – kažu Golubovići.

Po pitanju izgradnje, možda i najteži momenat bilo je formiranje staklene fasade: „Najveća prepreka je bila ručno iznošenje svakog staklenog polja po nepristupačnom terenu i ugradnja na visinu od preko deset metara od bezbednog tla“, navode autori.

Objekat je u najvećoj mogućoj meri uklopljen u izazovni teren, stopljen sa prirodnim okruženjem u celosti

Budući da uslovi izgradnje objekata u vikend naselju na Kopaoniku daju takve instrukcije da nije moguće ograditi plac na bilo koji način, autori su upravo taj podatak iskoristili da što više objekat uklope u sam teren i da dozvole da priroda na kraju obgrli sam objekat sa svih strana.

Pozicioniranjem objekta na najvišem delu placa, imali su izazov da savladaju veliku visinsku razliku između nje i najniže tačke placa. Međutim, to rešenje su ostavili za sam kraj izvođenja grubih radova i bukvalno su trasirali stepenišne krake na samom terenu.

„Vodili smo računa da će tokom intenzivnih padavina to stepenište, koje savladava preko 17 m visinske razlike, biti konstantno pod velikim snežnim pokrivačem, pa su u skladu sa time formirana komotnija gazišta i širi krakovi od pocinkovanog perforiranog lima, koji onemogućava zadržavanje leda na istim. Ukratko, objekat je u najvećoj mogućoj meri uklopljen u izazovni teren, stopljen sa prirodnim okruženjem u celosti“ – kažu na kraju iz studija VLDMR Büro.

Grafički prilozi

Foto-galerija