„Vreme će vrlo brzo pokazati da li su odredbe novog zakona vetar u leđa, ili još jedna vreća cementa na leđima srpskog građevinarstva“, kaže Aleksandar Kovjanić iz TIM Inženjeringa.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji, donešen krajem prošle godine doneo je neke novine i mnogo nejasnoća projektantima. Na podzakonska akta čekalo se više meseci, pa smo tako tek 1. marta ove godine dobili sve prateće pravilnike bez kojih je praktično bilo nemoguće bilo šta uraditi po novom zakonu.

Novi nazivi projektne dokumentacije

Ono što odmah upada u oči, već pri prvom čitanju, jesu novi nazivi projekata odnosno delova projektne dokumentacije. Tako više ne postoji Glavni projekat; novina je Projekat za građevinsku dozvolu (PGD), koji, sam mu naziv govori, služi za ishodovanje građevinske dozvole. Za izvođenje, pak, potrebno je uraditi Projekat za izvođenje (PZI). Za manje inženjerske zahvate poput rekonstrukcija, adaptacija, i drugih radova za koje ni pređašnjim zakonom nije bilo predviđeno izdavanje građevinske dozvole, već Rešenje o odobrenju radova, situacija je ostala manje-više ista, to jest, za ove radove se predviđa izrada Idejnog projekta (IDP). Idejno rešenje (IDR) je nešto što je unelo možda i najviše novine u ustaljenu projektantsku praksu. Naime, do nedavno, projektant je „idejno rešenje“ predavao u formi situacionog plana, s naznakom gabarita i dispozicije objekta, bez mnogo uplitanja u detalje a naročito bez uplitanja u priču oko infrastrukture.

Poslovni objekat Yuco Hemija, Bački Jarak. Projekat Tim Inženjering
Poslovni objekat Yuco Hemija, Bački Jarak; projekat rekonstrukcije: Tim Inženjering

Prema novom Zakonu, Idejno rešenje (uzmimo za primer višeporodičnu stambenu zgradu) ima tačno zadatu formu, sadržaj i obim. Potrebno je prikazati ne samo situacioni plan, već osnove svih etaža, preseke, broj i površinu stambenih jedinica, ukupnu korisnu površinu, ukupnu bruto površinu, površinu zajedničkih i pomoćnih prostora… Potrebno je navesti kapacitet predviđenih instalacija: kapacitet elektro-energetskog priključka, kapacitet priključka sanitarne vode, prečnik kanalizacionog priključka, toplotni kapacitet za zagrevanje objekta i slično Sve su ovo podaci koji se moraju naći u idejnom rešenju, kako bi se na osnovu njih gradska uprava (zadužena za izdavanje Lokacijskih uslova) mogla obratiti nosiocima javnih ovlašćenja, to jest, nadležnim javnim preduzećima sa zahtevom za projektne uslove.

Klasifikacija i kategorizacija objekata

Još jedna novina u Zakonu jeste klasifikacija i kategorizacija objekata. Urađen je prilično obiman Pravilnik o kategorizaciji objekata u kojem su tabelarno prikazane sve vrste zgrada i inženjerskih objekata i u zavisnosti od veličine i složenosti podeljeni u 4 kategorije (A, B, V i G). Na osnovu kategorije objekta, određuje se obim i sadržaj Projekta za građevinsku dozvolu. PGD se u zavisnosti od kategorije razlikuje pa tako za objekte kategorije A, gde spadaju manje složeni i manje zahtevni objekti, za izdavanje građevinske dozvole predaje se PGD koji sadrži samo arhitektonski projekat. Složeniji objekti kategorije B, moraju za građevinsku dozvolu sadržati i projekat konstrukcije. Projekti instalacija se kao dodatak arhitektonskom projektu i projektu konstrukcije predaju za objekte kategorije V i tako dalje. Cilj kategorizacije jeste smanjenje obima dokumentacije potrebne za građevinsku dozvolu.

Da ne bude shvaćeno pogrešno, gore naveden obim dokumentacije je samo za potrebe izdavanja građevinske dozvole.

Kad dobijete GD, tad radite Projekat za izvođenje (PZI) i to je karika koja nedostaje u lancu, da bi vaš objekat bio kompletan.

PZI sadrži sve ono što je nekad bilo obuhvaćeno glavnim ili izvođačkim projektom, što mnoge, ne bez razloga navodi da Projekat za građevinsku dozvolu nazivaju „Idejnim projektom“.

Poslovni objekat Univerexport, Sremska Kamenica; projekat: Tim Inženjering
Poslovni objekat Univerexport, Sremska Kamenica; projekat: Tim Inženjering

Iz strogo projektantskog ugla, ovo su neke od najznačajnijih novina Zakona o planiranju i izgradnji. Ovo su ujedno i najturbulentnije izmene zakona u poslednjih 15 godina, pa ne čudi činjenica da je većina kolega pomalo dezorijentisana. Zanimljivo bi bilo čuti i šta o svemu ovome imaju da kažu investitori i izvođači radova. O učinku i efektima novog Zakona rano je govoriti. Vreme će vrlo brzo pokazati da li su odredbe novog zakona vetar u leđa, ili još jedna vreća cementa na leđima srpskog građevinarstva.

dipl. inž. arh Aleksandar KovjanićTim Inženjering