Kako se industrijska zona pretvara u održivi grad: Stokholm kao primer

Projekat regeneracije Kraljevske morske luke pokazuje kako dugoročno planiranje, javni interes i arhitektura mogu zajedno da funkcionišu.  

Razvoj gradova, pogotovo onih koji su bili u epicentru industrijalizacije, nikada nije bio linearan i uvek se zasnivao na spektrumu različitih elemenata i interesa, koji su procese razvoja nekada ubrzavali, nekada usporavali, a nekada gradove i njihovo stanovništvo vodili u pogrešnom pravcu, suprotnom od istorijskih, ekonomskih i društvenih tokova, izazivajući pogubne posledice za stanovništvo, ekonomski sistem i opšti društveni razvoj.

Sinergija tih elemenata, njihovo pravovremeno prepoznavanje, uspešna upotreba raspoloživоg kapitala i ostalih, prvenstveno ljudskih, resursa, uz političku volju, pravilnu regulativu, spremnost na dugoročno planiranje i pravilno sistemsko sprovođenje tih planova, su često (uglavnom) dovodili do pozitivnih rezultata, čiji efekti bi trajali dosta dugo.

Na mestu gde su do pre 20+ godina dominirale industrijske zgrade, gasna postrojenja, termoeletrane, dokovi za utovar i istovar uglja, grad Stokholm je odlučio da svetu ponudi svetao primer urbane regeneracije.

Protokom vremena bi se kreiralo nasleđe koje bi poslužilo generacijama koje dolaze da unaprede sada to “novo postojeće” stanje i da gradove i njihovo funkcionisanje uvedu u novomilenijumske tokove, koristeći nove, razpoložive tehnologije i znanja, obnavljajući i oplemenjujući tako svoj životni prostor za neke nove, sledeće generacije. Da, kontinuitet.

Dug vremenski period jeste relativan pojam i u mnogim kulturama i društvima se različito tumači i zato se uspešnim projektima u oblasti regeneracije gradova jedino mogu smatrati oni koji uspešno povezuju prošlost i sadašnjost, misleći na ono što nam dolazi sutra.

Jedan od (mnogih) takvih primera u razvijenom svetu, gde urbana doktrina nije dogma, nije mrtvo slovo na papiru, nije manifest proizašao iz beskonačnih rasprava na svim nivoima, nije napad na nedodirljivu prošlost, ma kako god ona bila tumačena iz političke perspektive ili aktuelnog društvenog trenutka, možemo naći u Skandinaviji, preciznije u prestonici Švedske, Stokholmu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Stokholmska petlja: Šveđani rešavaju stambenu krizu razvijanjem opština na periferiji

Braon ka zelenom

Na mestu gde su do pre 20+ godina dominirale industrijske zgrade, gasna postrojenja, termoeletrane, dokovi za utovar i istovar uglja, gasometri, teška industrija na osam kilometra dugom prilazu moru, grad Stokholm je odlučio da svetu ponudi svetao primer urbane regeneracije. Ona spaja industrijsko sa urbanim nasleđem, namensku industrijsku arhitekturu visoke vrednosti sa novim objektima savremene namene, dajući tako celokupnom prostoru jedan potpuno novi urbani identitet i vrednost, koji su dostupni svakom stanovniku na prostoru Kraljevske Morske Luke (Stockholm Royal Seaport – Norra Djurgårdsstaden).

Ovaj prostor je sačinjen od sedam celina (Gasverket, Hjorthagen, Ropsten, Energihamnen, Vartahamnen, Frihamnen, Loudden) i u nekima od njih industrija i dalje postoji; negde je aktivan brodski saobraćaj, a neki delovi su kompletno regenerisani i transformisani u nove urbane celine (severni deo – Gasverket).

Stokholm ima dugu tradiciju urbanog i planskog razvoja, usmerenog na infrastrukturu, transport, energiju, tretman otpada, sistem vodosnabdevanja.

Poštujući bogato industrijsko nasleđe ovog dela grada, gradsko Veće Stokholma je na početku novog milenijuma donelo stratešku odluku i krenulo u planiranje i realizaciju jednog od najambicioznijih projekata urbanog održivog razvoja u Evropi.

Zahvaljujući toj istorijskoj i vizionarskoj odluci, danas smo svedoci urbane transformacije dela grada koji je više od sto godina predstavljao energetsko industrijsko jezgro Stokholma. Taj prostor danas, kroz reinterpretaciju bogatog arhitektonskog nasleđa koje je gradu ostavio arhitekta Ferdinand Boberg (na prelazu iz 19. u 20. vek), prerasta u novu urbanu zonu sa planiranih 12.000 domova, više od 6.000 kvadratnih metara komercijalnog prostora i kapacitetom da uposli oko 35.000 ljudi.

Razvoj se odvija uz poštovanje prošlosti, bez njenog brisanja i površnog reinterpretiranja, već njenim integrisanjem u novi urbani kontekst, oblikovan kroz savremenu arhitektonsku formu proizašlu iz koncepta održivog razvoja, utemeljenog u agendi Stockholm 2040. Ta razvojna agenda grada Stokholma čvrsto se oslanja i prepliće sa globalnom UN agendom održivog razvoja 2030 i njenih 17 ciljeva (SDG), ne odstupajući pritom od gradskog masterplana kao krovnog dokumenta razvoja grada.

Stokholm je jedan od prvih evropskih gradova koji je usvojio program održivog razvoja, sedamdesetih godina prošlog veka.

Važno je naglasiti da grandiozan projekat kao što je Norra Djurgårdsstaden nije usamljen u viševekovnom razvoju Stokholma već da predstavlja kontinuitet u dugoročnoj politici planskog razvoja grada, bez obzira na ciklične i neminovne promene na društveno-političkom horizontu.

Stokholm ima dugu tradiciju urbanog i planskog razvoja, usmerenog na infrastrukturu, transport, energiju, tretman otpada, sistem vodosnabdevanja. Jedan je od prvih evropskih gradova koji je usvojio program održivog razvoja, 70-ih godina prošlog veka, a tokom 90-ih Hammarby Sjöstad postaje prva gradska oblast razvijena po standardima održivog razvoja.

Nagradi koju je Stokholm 2010. dobio kao prva zelena prestonica u Evropi, dizajn i razvoj projekta Norra Djurgårdsstaden je svakako doprineo, samim tim što je 2008. godine identifikovan kao zona održivog razvoja od izuzetnog značaja.

Priznanje iz 2015, od strane C40 Sustainable Cities, na UN klimatskoj konferenciji (COP21) u Parizu je stiglo kao jasna potvrda napora gradskih vlasti da Stokholm učine gradom za primer u praksi održivog urbanog planiranja, koji nije marketinška studija o održivosti urbanog razvoja, već upravo egzaktan primer potpune i uspešne urbane transformacije, regeneracije i zelene urbanizacije prostora sa vekovnom industrijskom tradicijom.

U Stokholmu verujemo da održivost raste iz demokratskog dijaloga — između građana, urbanista i političkog rukovodstva grada.

Olle Burell, predsednik Gradskog veća Stokholma, osvrćući se na projekat Royal Seaport, opisuje ga kao model ekološke inovacije, demokratskog planiranja i arhitektonske izvrsnosti, koji, kako se nada, može poslužiti kao inspiracija gradovima u drugim zemljama.

„Kao predsednik Gradskog veća Stokholma, izuzetno sam ponosan na Royal Seaport — distrikt koji oslikava ambiciju našeg grada da bude predvodnik na putu ka istinski održivoj urbanoj budućnosti. On pokazuje kako zelena arhitektura unapređuje kvalitet života ljudi.“

„Royal Seaport nije samo pitanje tehnologije ili dizajna; reč je o saradnji i poverenju. U Stokholmu verujemo da održivost raste iz demokratskog dijaloga — između građana, urbanista i političkog rukovodstva grada.“

„Drago nam je što gradovi širom Evrope gledaju ka Stokholmu kao izvoru inspiracije i uvek smo spremni da razmenjujemo iskustva sa drugima. Royal Seaport dokazuje da, kada gradovi imaju hrabrosti da zajedno inoviraju, možemo biti prvi akteri koji postižu napredak.“

Wellbeing vizija Kraljevske luke

Vizija i koncept transformacije Norra Djurgårdsstaden u moderan urbani prostor, po meri njegovih stanovnika je baziran i konkretizovan na pet glavnih principa, odnosno ciljeva, čija pravilna primena je bila ključna za uspešnu realizaciju ovog projekta, vrednog više od dve milijarde evra:

1. Vibrantna (živa) i aktivna gradska celina – različiti atraktivni sadržaji za različite društvene grupe;
2. Pristupačnost i blizina svih važnijih gradskih tačaka i zona – održivi transport (bickili, e-trotineti, autobusi, e-automobili, e-čamci i brodovi, kao deo sistema gradskog javnog transporta)
3. Efikasna upotreba resursa (pre svih energenata i vode);
4. Neraskidiva veza sa prirodom – blizina Kraljevskog Parka (Royal National City Park), integracija novih gradskih celina u prirodno okruženje i stvaranje integrativnog urbanog tkiva gde zelenilo igra važnu ulogu za sam grad ali prvenstveno za wellbeing stanovništva; negovanje neraskidive veze grada sa vodom i priobaljem – integracija arhitektonskih i urbanističkih rešenja u postojeći vodom određeni pejzaž i topografiju terena;
5. Učestvovanje lokalnog stanovništva u donošenju odluka i konstantna edukacija i konsultacije sa gradskom opštinom.

Pored zadivljujućeg pogleda koji se pruža sa njih, ozelenjeni krovovi služe kao testament uspešno implementiranog koncepta biodiverziteta u modernoj arhitekturi.

Prilikom planiranja i kasnije tokom realizacije beskompromisno se vodilo računa da svaki objekat, novoizgrađeni ili postojeći, ispunjava veoma stroge EU energetske uslove i standarde. Recikalaža raznovrsnog otpada je integrisana u kružni sistem upravljanja otpadom i odvija se na svim nivoima, sortira pod zemljom, na gotovo neprimetan način, uz minimalizovanu buku, bez neprijatnih mirisa.

Na većini novoizgrađenih objekata postoje ozelenjeni krovovi, koji pored zadivljujućeg pogleda koji se pruža sa njih, služe kao testament uspešno implementiranog koncepta biodiverziteta u modernoj arhitekturi. Upotreba energetski efikasnih materijala sa smanjenim CO2, solarni paneli, daljinsko grejanje, pametna kontrola potrošnje su standard, a ne luksuz, koji stanovnicima omogućava potpuni wellbeing u najdirektnijem smislu.

Urbana sofisticiranost

Ulična mreža je projektovana prema potrebama stanovnika, a ne prema količini vozila na ulicama. Primarni vid transporta je bicikl, pa onda sistem javnog prevoza, a tek onda dolazi na red automobil, gde vozila na elektronski pogon imaju dominantnu prednost.

Možda zvuči utopijski i teško za poverovati da sve to funkcioniše, ali rezultati iz prakse govore suprotno, a rezulat je čist, zelen, uvek prohodan grad, gotovo bez gužvi; zdrav i otporan gradski pejzaž u kome arhitektura i priroda predstavljaju organsku celinu. To čini Norra Djurgårdsstaden veoma sofisticiranim mestom za život, pristupačnom većini stanovništva, svakako različitim demografskim, socijalnim i ekonomskim grupama ljudi.

Korišćenje i kombinacija različitih, održivih, često ponovo upotrebljenih, recikliranih materijala, kao što su svetlo drvo, patinirani čelik, klimatski neutralni beton, staklo, uz odluku da se projekat dodeli renomiranim arhitektonskim firmama, ali i malim, nezavisnim arhitektonskim studijima, iza kojih stoje mladi, neafrimisani arhitekti, doprineli su da Norra Djurgårdsstaden postane jedinstveno i atraktivno mesto za život.

Nema dominacije jednog objekta u odnosu na drugi, različitost u arhitektonskom izrazu je prisutna, oseća se duh slobode i opuštenosti u svakodnevnim aktivnostima.

Brojna šetališta uz vodu, zelene površine, privatne i polu-privatne/javne bašte, mala dvorišta, uz korišćenje materijala koji svojom teksturom, bojom, samom materijalizacijom ističu svetlost, održivost i nedvosmislenu povezanost sa prirodom i okruženjem su rezultirali time da dobijemo mikroambijente koji su međusobno povezani u skladnu i održivu celinu. Nema dominacije jednog objekta u odnosu na drugi, različitost u arhitektonskom izrazu je prisutna, oseća se duh slobode i opuštenosti u svakodnevnim aktivnostima.

Jasni ciljevi i smernice pri planiranju, posvećenost gradske uprave, ne samo u ambiciji, već i u načinu upravljanja su dovele do toga da kreativni izraz i arhitektonska sloboda rezultiraju time da svi mikroambijenti budu skladno uklopljeni u dati pejzaž i da međusobno praktično komuniciraju.

Ovaj razvoj se nije desio spontano – omogućila ga je dugoročna politička volja, jasan pravni okvir i jedinstveni model integrisanog urbanog planiranja, u kome je Grad Stokholm glavni developer, koji kontroliše zemljište i postavlja stroge zahteve za održivost, mobilnost i socijalnu integraciju. Investitori, arhitekte i graditelji se pažljivo biraju, a njihovi projekti moraju da se usklade sa sveobuhvatnim ekološkim programom grada, koji su strožiji nego na opštem nacionalnom nivou.

Balans i sklad između vizije i regulatornih okvira koji proizilaze iz procesa upravljanja gradom i državom su ključni razlog za uspeh ovakvog poduhvata.

Celokupni proces planiranja je kolaborativan i iterativan i uključuje arhitekte, inženjere, stručnjake za održivost, specijalne konsultante i građane. Procene uticaja na životnu sredinu su rigorozne i ne postoji prostor za kompromise. Dozvole za gradnju se izdaju samo ako se ispune ambiciozni klimatski ciljevi, uključujući niske emisije CO2 tokom upotrebnog ciklusa za infrastrukturu, koja je projektovana da odgovori budućim izazovima.

Svemu tome se mora dodati precizan pravni okvir, koji je prilagođen kako bi podržao inovativna rešenja koja su ponuđena: decentralizovani energetski sistemi, digitalna infrastruktura za pametne gradove i pojednostavljena pravila za ozelenjene krovove i reciklažu vode na celoj teritoriji.

Balans i sklad između vizije i regulatornih okvira koji proizilaze iz procesa upravljanja gradom i državom su ključni razlog za uspeh ovakvog poduhvata i zbog toga se Norra Djurgårdsstaden ne smatra samo još jednim novim, atraktivnim delom Stokholma, već uzorom i primerom koji u praksi treba pratiti u daljem razvoju grada.

Održivi urbani razvoj treba da se zasniva na holističkom pristupu i dugoročnom razmišljanju, kako u procesu planiranja, tako i u procesu implementacije.

Staffan Lorentz, direktor razvoja projekta Kraljevska Morska Luka, ističe: „Resursno efikasna i cirkularna rešenja na prostoru Norra Djurgårdsstaden doprinose smanjenju negativnog uticaja na klimu. A u ranoj fazi, planiraju se mere prilagođavanja klimatskim promenama kako bi se rešili budući izazovi. Održivi urbani razvoj treba da se zasniva na holističkom pristupu i dugoročnom razmišljanju, kako u procesu planiranja, tako i u procesu implementacije.“

„Da bi se stvorio održivi urbani prostor i kreirao novi deo grada, potrebni su novi načini rada i razmišljanja, zasnovani na saradnji između mnogih zainteresovanih strana, kako između različitih delova gradske administracije, tako i sa investitorima, akademskom zajednicom i civilnim društvom.“

Prostorna laboratorija

Novoformiran urbani prostor funkcioniše kao poligon za zelene tehnologije i pametnu infrastrukturu. Na ovom mestu se testiraju nove ideje i koncepti za projekte koji će slediti i koji ce podići kvalitet života u gradu na neki viši nivo. Pametne mreže, električni mobilni centri, AI sistemi za upravljanje otpadom i energijom – sve  to predstavlja DNK novog gradskog područja koje se stvara na nekadašnjem industrijskom prostoru.

Stanovnici mogu u realnom vremenu da prate svoju potrošnju energije, urbani planeri i istraživači prikupljaju podatke kako bi unapredili sisteme funkcionisanja grada, testiraju se novi materijali, dizajn i građevinske tehnologije.

Model za budućnost

Sveobuhvatni, holistički pristup koji Norra Djurgårdsstaden nudi svojim stanovnicima, ali i istraživačima pokazuje da zeleni, samodrživi gradski centri, okrenuti budućnosti gde je wellbeing stanovnika centralna tačka planiranja, mogu biti funkcionalni, okrenuti onome što dolazi, dok istovremeno poštuju i neguju istoriju prostora na kome su sagrađeni.

Zbog svega toga, Norra Djurgårdsstaden je inspiracija ali i model uspešne transformacije i regeneracije gradskog prostora za arhitekte, urbaniste, developere, gradske vlasti, pokazujući da se nije neophodno odreći prošlosti da bi se grad uspešno preoblikovao u savremenu formu, spremno očekujući buduće globalne izazove i time je postao platforma za održivu, zelenu, inkluzivnu i inovativnu budućnost, za dobrobit svojih stanovnika.

Norra Djurgårdsstaden – vremenska linija

2011. – Počeli građevinski radovi na prvih 670 stambenih jedinica u severozapadnom delu Hjorthagena.

2012. – Prvi novi stanovnici useljavaju se u severozapadni deo Hjorthagena.

2015. – Počela izgradnja u zoni Gasverket.

2016. – Otvaranje nove putničke terminalne zgrade na pristaništu Värtapiren.

2019. – Završena izgradnja škole, predškolske ustanove i sportske hale – Hjorthagshallen, u zoni Gasverket.

2020. – Počela demontaža postrojenja za preradu nafte u području Loudden.

2022. – Otvorio se novi most Lilla Lidingöbron, namenjen pešacima i biciklistima. Započinje prva faza izgradnje u južnom delu Värtahamnena (Södra Värtahamnen). Muzej tramvaja (Spårvägsmuseet) otvara se u zoni Gasverket.

2023. – Otvorila se nova postrojenja za mokro prosejavanje u Centru za konsolidaciju mase (Mass Consolidation Centre) radi povećanja lokalne ponovne upotrebe iskopanih materijala.

2024–2028. – Počinje izgradnja kompleksa Starkströmmen, Terrasskvarteren i Gasometer 3 i 4 u Hjorthagenu. Nastavlja se razvoj zone Värtahamnen.

2029– – Počinje izgradnja projekata Kolkajen u Hjorthagenu, Valparaiso u Värtahamnenu i Loudden.

Kada bude u potpunosti razvijen, Norra Djurgårdsstaden obuhvatiće najmanje 12.000 novih domova, 35.000 novih radnih mesta, kao i predškolske ustanove, škole, sportske i kulturne objekte, protežući se od Hjorthagena do Louddena.