Vila 1047,5 na Zlatiboru: Tri kuće pod jednim krovom
Projektovana kao L-forma okrenuta ka šumi, vila na padinama Tornika spaja tri zasebne celine u jednu arhitektonsku kompoziciju.
Na padinama seoskog naselja Jablanica pod Tornikom, nastala je kuća neobičnog imena — Vila 1047,5. Ime nije marketinški trik, već precizan podatak: označava tačnu kotu gotovog poda prizemlja, čime objekat direktno vezuje svoj identitet za teren na kojem je podignut.
Projekat koji okuplja tri zasebne „kuće“ pod jednim krovom, a istovremeno ih otvara ka šumi i unutrašnjem dvorištu, investitorski je i izvođački poduhvat kompanije GeoEXPERT iz Subotice. Na projektu su učestvovali Željko Bajić, dipl. inž. građ., kao projektant konstrukcije i jedan od osnivača firme, i arhitektkinja Ljuboslava Častvenova, mia, iz Novog Sada, kao odgovorni projektant arhitekture.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Glavno pitanje je bilo kako smestiti tri kuće sa zajedničkim prostorima pod jedan krov i otvoriti ih prema dvorištu, odnosno prema šumi.
Biti sam sebi klijent, kaže Bajić, značilo je suočiti se sa činjenicom da su „najzahtevniji klijenti upravo mi sami“. Zbog toga se, kako navodi, zahtev tokom procesa „dosta menjao“ i nikada nije bio potpuno zaključen — pogotovo kada se stvara prostor za sopstvene potrebe. „Nakon nekoliko varijacija ovog projekta shvatili smo da je glavni zahtev stvoriti privatan, ili delimično privatan prostor, sa svih strana objekta“, dodaje on.
Ta potreba za privatnošću odredila je i orijentaciju čitave kuće. Objekat je otvoren ka „dvorištu“, odnosno prema šumi, koja predstavlja najveću odliku lokacije, dok su na ostalim stranama parcele koje, kako Bajić kaže, „čekaju svoju zlatiborsku urbanizaciju“. U tom kontekstu glavno projektantsko pitanje postalo je kako smestiti tri kuće sa zajedničkim prostorima pod jedan krov, a istovremeno ih maksimalno otvoriti prema šumi.
L-forma stvorila „unutrašnje” dvorište
Tako su se odlučili za rotaciju poslednje ‘kuće’ pod pravim uglom i razmaknuli su ih jedne od drugih kako bi se između formirale komunikacije i zajednički prostori koji se mogu koristiti tokom zime.
Upravo ova forma latiničnog slova L je dala gabarit objekta i time stvorila “unutrašnje” dvorište sa šumom pred sobom, dok je druga strana objekta ostavljena kao horizontalna komunikacijska veza triju “kuća” sa brisolejima koji štite od vetra i pogleda sa susednih parcela.
„Glavna namena objekta je rezidencijalna, od ukupno šest apartmana dva su namenjena za izdavanje. Objekat se nalazi na Zlatiboru, u Jablanici, u samom podnožju planine Tornik tako da se korisnik praktično može i skijama spustiti u krevet sa staze“, kaže Bajić.
Oblikovanje ove kuće zapravo je proisteklo iz istorijsko-lokalnog konteksta, tačnije, iz tradicionalne zlatiborske kuće.
“Budući da u vreme projektovanja objekta nije bilo okolnog konteksta (sada već prisutan usled rapidne gradnje na Zlatiboru), nismo se mogli osloniti na sam kontekst lokacije“. – kaže Bajić i dodaje da je oblikovanje ove kuće zapravo proisteklo iz istorijsko-lokalnog konteksta, tačnije, tradicionalne zlatiborske kuće.
Zlatiborske kuće su najčešće pravljene od kamena i drveta, kao i sa krovovima pod visokim nagibom zbog velikog snega koji bi ih često opkolio. Primarna namena ovih kuća je bila okupljanje porodice oko glavnog ognjišta, što su simboli narodnog graditeljstva ovog kraja, ističe Bajić i nastavlja:
„Upravo ovim načelima smo se i mi vodili kad smo projektovali ono što danas vidimo. Kameni temelji su zamenjeni betonskim, a puno drvo koje se nekad koristilo zamenjeno je drvenom fasadnom oblogom. Jedina ‘novina’ je krov – umesto drvene šindre odlučili smo se za krov od falcovanog lima i time jasno naglasili podelu između prizemlja i potkrovlja“.
Fasadne daske od ariša
Još jedan odnos fasade se može uporediti sa južne i severne strane. Na severnoj strani pretežno dominira trem, element tipičan za vojvođanske kuće, natkrivajući komunikaciju između “kuća”, dok je vertikalnost južne fasade “razbijena” različitom materijalizacijom prizemlja i potkrovlja.
Konstruktivni sklop objekta je rešen kao kombinacija skeletnog sistema (stubovi, grede) i lake polumontažne tavanice. Objekat je sagrađen primarno od opekarskih blokova, pune opeke i kamene vune kao izolacije, dok je armirani beton korišćen za konstrukciju i potporne zidove.
Za izradu krovne konstrukcije korišćeno je drvo koje je ostalo vidljivo na potkrovlju u zajedničkim prostorima. „Za nadstrešnice terasa prizemnih apartmana korišćen je čelik za konstrukciju, dok ih leksan štiti od atmosferskog uticaja, dok je za samu fasadu kuće korišćena fasadna daska od ariša”, navodi jedan od osnivača GeoEXPERT-a.
Majstori „dovlačeni“ iz Subotice na Tornik
Najveći izazov u projektovanju je bio stvoriti dobar odnos privatnih i zajedničkih prostora, kao i njihovo pozicioniranje na ne tako velikoj parceli. U izgradnji je najveći izazov bila konfiguracija terena, budući da je moralo dosta da se iskopava, ravna i nasipa.
„Pronalaženje lokalnih majstora za izvođenje radova je takođe jedan od većih izazova, ako ne i najveći. Kad gradite sebi nešto onda hoćete da to dobro izgleda, a samim tim i kvalitetno da se uradi” – kaže Bajić i zaključuje:
„Upravo taj kvalitet izgradnje je glavni razlog za dugu gradnju, budući da smo pojedine izazove mogli da rešimo samo sa majstorima sa kojima smo radili pre, pa smo ih tako dovlačili iz Subotice na Tornik”.
Pet godina izvođenja
Posle pet godina izvođenja, dobijen je objekat koji spaja tri zasebne celine pod jednim krovom, oslanjajući se na logiku tradicionalnog graditeljstva i na specifičnosti same lokacije. Vila 1047,5 tako je dobila formu koja jasno komunicira odnos prema prirodi, privatnosti i prostoru — upravo onako kako su je njeni autori zamislili na početku.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Vila 1047,5
Jablanica, Zlatibor
GeoEXPERT d.o.o.
GeoEXPERT d.o.o.
Ljuboslava Častvenova, mast. inž. arh.
Željko Bajić, mag. inž. građ.
GeoEXPERT d.o.o.
2019.
2020–2025.
414 m²
381 m²
prizemlje + potkrovlje
Jovan Bajić
Sta reci a ne zaplakati