Zašto su nove evro novčanice ostale bez evropske arhitekture

Evropska centralna banka među finalnim rešenjima favorizuje zgrade institucija EU umesto arhitektonskih simbola poput Akropolja, Koloseuma ili Brandenburške kapije.

U petak je Evropska centralna banka (ECB) objavila deset finalista koji su ušli u najuži krug izbora, nakon raspisanog konkursa za nove evro banknote, na koji je pristiglo više od 1200 rešenja. ECB je odlučila da pobednika konkursa sada elektronskim putem bira javnost Evropske Unije i da će javno glasanje biti završeno do kraja 2026. godine. Vrlo demokratično i otvoreno, ali ne i najuspešnije – bar po pitanju arhitekture, koja je takođe zastupljena kod četiri finalna rešenja.

Evropa između ptica i birokratije

ECB je raspisala konkurs sa vrlo strogim uslovima, koji podrazumevaju da se na novčanicama nađu ptice i reke na aversu, a znamenite ličnosti ili arhitektura na reversu novih novčanica od 5, 10, 20, 50, 100 i 200 evra. Uslovi konkursa su podrazumevali da se određene ptice nalaze na određenim apoenima, a da iste uslove prate motivi na reversu.

I dok su odabrane divlje ptice sa mnogih evropskih reka i jezera, a znamenite ličnosti iz različitih evropskih država, poput Marije Kalas, Ludviga van Betovena, Marije Kiri, Miguela de Servantesa, Leonarda da Vinčija i Berte von Satner, arhitektura je zastupljena u vidu javnih građevina.

Ptice su bile obavezni motiv aversa, dok su učesnici birali između znamenitih ličnosti i arhitekture za revers. Očekivalo se da će na polju arhitekture, po uzoru na ptice i istorijske ličnosti iz raznih krajeva/država Evrope, biti predstavljene arhitektonske znamenitosti iz različitih epoha, ali su uslovi za arhitekturu bili blago rečeno „birokratizovani“.

Očekivalo se da će na polju arhitekture, po uzoru na ptice i istorijske ličnosti iz raznih krajeva Evrope, biti predstavljene arhitektonske znamenitosti iz različitih epoha.

Institucije umesto kulturnog nasleđa

Ako na starim novčanicama evra imamo izmišljene arhitektonske motive, kako smo pisali u jednom od ranijih tekstova, kako se države ne bi bunile i međusobno optuživale čija građevina je na većoj novčanici, ECB je sada odlučila da se na svim apoenima nađu isključivo građevine u kojima se nalaze glavne institucije Evropske unije.

Svaki apoen nosi po jednu instituciju Evropske unije: Evropski parlament na novčanici od 5 evra, Evropsku komisiju na 10, Evropsku centralnu banku na 20, Sud Evropske unije na 50, Evropski savet na 100 i Revizorski sud na 200 evra.

Četiri finalna rešenja su odabrala da se na njihovim rešenjima nađu motivi navedenih zgrada i ispratićemo glasanje, jer nam već sada deluje da ova rešenja neće dobiti mnogo glasova.

Umesto arhitektonskih simbola koji pripadaju svim Evropljanima, na novčanicama su završile zgrade u kojima se nalaze glavne institucije Evropske unije.

Za početak, ove zgrade se sve nalaze mahom u Briselu i Luksemburgu i nemaju nikakve veze ni sa jednom kulturom bilo koje od članica EU. Takođe, sve ove zgrade su centri političke, ekonomske i pravne birokratije, što nas dovodi do ogoljene realnosti da je EU jedan masivni birokratski konglomerat, koji sve više postaje sam sebi problem u funkcionisanju.

Ali ono što je najvažnije, ako biste nekom prolazniku na ulici u Danskoj, Holandiji, Italiji ili Španiji, pokazali slike ovih zgrada, velika većina ne bi imala predstavu koje su to zgrade, niti koje se institucije u njima nalaze. Mnogi bi prepoznali isključivo zgradu Evropskog parlamenta, jer se ona često pojavljivala u medijima, ali bi za ostale samo slegli ramenima. To je zato što te zgrade, uprkos zanimljivoj arhitekturi, nemaju simbolički značaj kakav imaju najprepoznatljivija dela evropskog graditeljskog nasleđa.

ECB je odlučila da se na svim apoenima nađu isključivo građevine u kojima se nalaze glavne institucije Evropske unije.

Osim zgrade Evropskog parlamenta, ove građevine retko se navode među reprezentativnim delima savremene evropske arhitekture, niti se njihovi autori i projektantski timovi izdvajaju kao referentna imena u istoriji arhitekture.

Dakle, zgrade koje pre svega simbolizuju evropsku administraciju, a ne njeno arhitektonsko i kulturno nasleđe. Nije problem staviti jednog Leonarda da Vinčija, Betovena ili Mariju Kiri, kao simbole nauke i umetnosti, koji pripadaju kulturnoj istoriji različitih evropskih država, ali je problem da se na novčanicama nađu Akropolj, Koloseum, Alfelova kula ili Brandenburška kapija.

Ili možda EU kroz odabir baš ovih motiva, u javnosti sebe želi da predstavi kao jedinstvenu državu, pa zato i stavlja zgrade parlamenta, suda, centralne banke i drugih institucija, koje se inače nalaze na novčanicama mnogih svetskih valuta.

Kakvu poruku šalju nove evro novčanice?

Ovaj prikaz jedinstva unutar EU dolazi baš u trenutku jedne od najvećih političkih i ekonomskih kriza koje su pogodile ovu državnu zajednicu, pa mnogi misle da je ovaj konkurs raspisan kako bi se u javnosti malo skrenula pažnja sa raznih gorućih tema.

Takođe, tu je i jedan svojevrsni apsurd, da Evropska unija raspisuje konkurs za nove novčanice, a da se u poslednje dve decenije sve članice koje su preuzele evro trude da što više izbace papirni novac iz upotrebe i svoje građane primoraju na upotrebu kartica ili na neki drugi elektronski način plaćanja.