Beogradski akvarijum bez procene uticaja na životnu sredinu: Udruženja traže preispitivanje odluke
Organizacije civilnog društva smatraju da odluka da se za planiranu izgradnju u Parku prijateljstva ne sprovede procena uticaja na životnu sredinu nije u skladu sa javnim interesom.
Više od 70 organizacija civilnog društva iz cele Srbije uputilo je zajednički zahtev da se za projekat izgradnje Beogradskog akvarijuma u Parku prijateljstva sprovede procena uticaja na životnu sredinu. Organizacije smatraju da odluka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda da takva procena nije potrebna treba da bude preispitana, navodeći da je reč o prostoru od izuzetnog značaja za grad i njegovu zelenu infrastrukturu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
U nastavku prenosimo zajedničko saopštenje u celosti.
Saopštenje za medije
Park prijateljstva nije prazan prostor koji nema namenu. To je jedan od najvrednijih javnih zelenih prostora Beograda, važan deo identiteta grada i značajan element njegove otpornosti na klimatske promene. Više od 70 organizacija civilnog društva upozorava da je odluka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda da ne sprovede procenu uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje „Beogradskog akvarijuma“ suprotna javnom interesu.
Procena uticaja na životnu sredinu predstavlja poslednji raspoloživi mehanizam za sveobuhvatno sagledavanje i sprečavanje negativnih uticaja ovog projekta na životnu sredinu i stanovništvo Beograda. Ukoliko se omogući izdavanje građevinske dozvole bez prethode studije o proceni uticaja i učešća javnosti u tom postupku, negativne posledice će trpeti priroda i ljudi koji u Beogradu žive.
Planirana izgradnja akvarijuma u Parku prijateljstva nije samo pitanje izgradnje jednog objekta, već pitanje odnosa Beograda prema svojim najvrednijim javnim zelenim površinama, gradskom ekosistemu i uslovima života u Gradu. Reč je o prostoru koji je istovremeno i zona zaštite vodoizvorišta, i nepokretno kulturno dobro, i gradski park, i deo jezgra sistema zelenih površina Grada, u neposrednoj vezi sa ekološki značajnim područjem ušća Save u Dunav i ekološkim koridorima od međunarodnog značaja. Ovaj prostor Beogradu omogućava pijaću vodu, čist vazduh, svežiju klimu, stanište za brojne vrste biljaka i životinja, mesto za
rekreaciju, društveni i kulturni život.
Planirana izgradnja u Parku prijateljstva će ovo promeniti. U kojoj meri? To javnosti ostaje nepoznato, jer je Sekretarijat odlučio da ne sprovede procenu uticaja na životnu sredinu.
Pri odlučivanju o potrebi procene uticaja na životnu sredinu Sekretarijat nije na odgovarajući način sagledao kumulativne, odnosno zbirne uticaje akvarijuma i drugih planiranih objekata na području Parka prijateljstva i Ušća. Na mestu srušenog hotela „Jugoslavija“ planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa koji obuhvata nekoliko objekata, među kojima su i dve kule visine preko 150 metara. Na susednim parcelama planirana je i izgradnja Prirodnjačkog muzeja, Muzeja savremene umetnosti 21. veka i prateće infrastrukture.
Upravo zbog toga nije dovoljno posmatrati akvarijum kao pojedinačni objekat, već je neophodno sagledati ukupne uticaje koje će ovaj i ostali projekti imati na kvalitet života u Gradu uključujući toplotne uslove, pojavu poplava od obilnih kiša, kvalitet vazduha, kvalitet vode u Dunavu, stanište ptica i ostalih životinja na Velikom ratnom ostrvu, kao i na kulturno nasleđe.
Planirano presađivanje stabala zbog izgradnje akvarijuma ne garantuje njihovo očuvanje. Presadnja odraslih, zrelih stabala je kompleksna procedura koja zahteva pripremu stabala u trajanju od jedne do tri vegetacione sezone. Budući da stabla u Parku prijateljstva nisu na ovaj način pripremljena i da je presadnja planirana tokom leta, postoji velika verovatnoća da presađena stabla neće preživeti.
Pozivamo nadležne organe da u žalbenom postupku uvaže iznete argumente, ponište osporeno rešenje i obezbede sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje „Beogradskog akvarijuma“.
Organizacije navode da Park prijateljstva predstavlja jedno od najvrednijih javnih zelenih područja Beograda, zonu zaštite vodoizvorišta i deo gradske zelene infrastrukture
Spisak organizacija koje podržavaju tekst saopštenja
Beogradska otvorena škola (Beograd), Nova planska praksa (Beograd), Mladi istraživači Srbije (Beograd), Centar za eksperimente i urbane studije – CEUS (Beograd), Platforma za društveni razvoj i inovacije – CORE (Beograd), Tim 42 (Leskovac), Kolektiv Ministarstvo prostora (Beograd), Inkluzivni razvojni krug za decu i mlade „Moj način“ (Beograd), Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije (Beograd), Kraljevački razvojni centar (Kraljevo), Nansen dijalog centar Srbija (Beograd), Dugina iskra (Beograd), Žene za mir (Leskovac), iRevolucija (Valjevo), Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM (Beograd), Odbor za ljudska prava Leskovac, Polekol – organizacija za političku ekologiju (Beograd), Udruženje za zaštitu šuma – Odbranimo šume Fruške gore (Novi Sad), Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika“ Priboj, Savetovalište za žene obolele od raka dojke „Jefimija“, Studentska organizacija Proton Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Centar za unapređenje životne sredine (Beograd), Udruženje Umetnička Utopija i Hleb teatar (Beograd), Centar za dramu u edukaciji i umetnosti (Beograd), Pokret gorana Novog Sada, ADRA – Adventistički razvojni i humanitarni rad (Beograd), Ekološka inicijativa „Spasimo Studenicu“ (Ušće na Ibru), Knjigoskop (Beograd), Zeleni Talas (Čačak), PLAVO pozorište – pozorišna laboratorija (Beograd), Zelena plantaža Iva (Surduk), Pokret gorana Vojvodine (Sremski Karlovci), Inicijativa za održivi razvoj Vrbovskog (Beograd), CEKOR (Subotica), Kino klub Kameo (Čačak), Liceulice (Beograd), Inženjeri zaštite životne sredine (Novi Sad), Udruženje invalida cerebralne i dečje paralize Užice, Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga Užice, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima (Beograd), Stanica – Servis za savremeni ples (Beograd), Centar za zelene politike (Beograd), Neformalna grupa građana Zaštitimo reke Prijepolja, Porečje – Vučje, Ko gradi grad (Beograd), Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT (Loznica), Beograd ostaje (Beograd), Centar modernih veština (Beograd), Autonomni ženski centar (Beograd), RERI – Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (Beograd), Nevladina organizacija DAN (Niš), Centar E8 (Beograd), Centar za kritičko obrazovanje (Niš), Centar Balkana (Bela Palanka), Inspira Vivo (Orašac), Kulturis (Beograd), Ekološki pokret za sadašnjost i budućnost (Bajša), Zdravo i zeleno (Kragujevac), Ekološki front Novi Sad, Ulice za bicikliste (Beograd), WWF Adria – Srbija (Beograd), Neformalna grupa Dobro drvo (Novi Sad), Dečiji centar Zaječar, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S (Beograd), Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (Novi Sad), Srpsko-jevrejsko pevačko društvo (Beograd), Ekološki centar Stanište (Vršac), Udruženje građana Za zdravu opštinu Stara Pazova, ALHem – Alternativa za bezbednije hemikalije (Beograd), Centar za privremeni smeštaj i socijalno osnaživanje LGBT+ osoba „Krilo“ (Beograd), Edu forum (Beograd), Udruženje za podršku deci i osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama „Realno“ (Novi Sad), Pokret Tvrđava (Smederevo), Institut za istraživanje korupcije Kareja (Pančevo).
O projektu Beogradskog akvarijuma
Podsetimo, izgradnja Beogradskog akvarijuma planirana je u Parku prijateljstva na Novom Beogradu, u okviru šireg uređenja prostora Ušća. Prema ranije objavljenim informacijama, urbanističko rešenje parka definisano je na osnovu prvonagrađenog rešenja sprovedenog urbanističko-arhitektonskog konkursa i situacionog rešenja koje je izradio arhitektonski studio MITarh, na čelu sa akademikom prof. Branislavom Mitrovićem. Planirani akvarijum zamišljen je kao javni objekat namenjen predstavljanju vodenih ekosistema, uz edukativne i naučno-istraživačke sadržaje.
Niko ne postavlja slična pitanja za izgradnju velikog stambenog kompleksa na mestu srušenog hotela Jugoslavija ,koji će u još većoj meri „betonirati“ okolinu i opteretiti infrastrukturu. Očigledno to nikome ne smeta, ali smeta naučna i edukativna ustanova poput Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma. Pozivam vas da pratite sajt i Instagram stranicu Prirodnjačkog muzeja i da vas uverim u značaj i posvećenost njihovog rada u sferi edukacije mladih. Zato dragi Zborovi iz beogradskih opština dobro razmislite o svemu. Novi komleks betoniranih višespratnica u Parku prijateljstva i Akvarijum i Prirodnjački muzej sa zelenom, travnatom krovnom oblogom, potpuno uklopljen u ambijent. Prijateljski pozdrav!
Lepo rečeno. Ne smeta im soliterčina a bune se protiv akvarijuma, koji će pritom (za razliku od kula) biti otvoren za javnost.
Ono što meni isto nije jasno jeste činjenica da – ako Procena uticaja na životnu sredinu nije zakonski obavezna za ovu lokaciju, čemu insistiranje da se ona po svaku cenu izradi.
S druge strane, da se više od 70 organizacija civilnog društva širom Srbije zajedno ujedini protiv jednog projekta od javnog značaja ne deluje kao slučajnost. Pa toliko organizacija koje su bile „protiv“ nije bilo ni kada se sudbina Generalštaba rešavala. Da li je to slučajnost ili su se ujedinili na osnovu neke „direktive“ ostaje otvoreno pitanje.
Ono što je jedino sigurno jeste da akademik i profesor Branislav Mitrović sigurno ne bi radio nešto što je protivpravno i protiv zakona.
Zašto je ovaj projekat privukao toliko pažnje – ne znam. Ali je svakako reč o interesantnom fenomenu, barem kada je reč o sektoru civilnih i nevladinih društva na našim prostorima.
Netačno Vesna to sto spinujete je vama na obraz, da ste bili na protestima isto se tvrdi i za objekte koje hoce da podignu na mestu hotela.
Pa ne rade oni to dzaba , lepo su placeni da postavljaju nogu za sve sto je dobro.
Ne postoji nijedan dobar razlog da se akvarijum i sve sto sa sobom odnosi ova uzurpatorska vlast sa pohlepnim investitorima ne presele tamo gde toliko grade za njihov ekspo u Surcinu. Onaj ko srusi most i sada najveci beogradski park taj cini urbicid. Zvao se on najbolji arhitekta opet ostace upamcen samo kao pohlepan covek koji zarad malo para, sece ovo malo zelenila u Beogradu. Beograd je zvanično jedina prestonica od evropskih naroda sa najmanje zelenila od svih gradova. To je uspeh za mediokritete, koji sebe ponosno nazivaju ćaci i kače bedzeve sa slovom ћ.
Pokusaj da se ne izjasnjavac politicki , da je taj most pao i ubio nekog tvog bliznjeg drugacije bi govorio. Tamo davne neke godine nekolicina pametnih je bila i protiv gradnje Djerdapa , Beogradjanke ….. sva sreca uvek su u manjini.
Uvek je bilo kočničara koji se za klanjaju iza raznih udruženja i nevladinih organizacija koji bi da spreče svaki progres. Npr. Da li su stari Kotor i Kotorska tvrđava stariji i manje važni od Kalemegdana pa brane žičaru sa gondolama koje bi povezali Ušće sa Kalemegdanom.
Ja sam star pa se sećam da je ideja Beograda na Vodi bila san svake vlasti. Pa ko je npr. Doveo Rio Tinto i ko se hvalio Jadaritom. Nisu „Flamingo revoluciju“ izmisluli Srbi (Zabrana gradnje Trampovih hotela) već je vidimo i to u mnogo radikalnijem obimu i u Albaniji.
Jednostavno, čuvaju resurse da bi imali šta da ponude kada „Oni“ dođu na vlast.
Bravo , i nisu oni kocnicari nego placenici koji svsno zbog novca izdaju Srbiju.
Побогу људи! Да ли сте икад били на том делу обале Дунава. Ту ЗЗ године возим бицикл. Па то је утрина за пијане и дрогирани на Бор фесту и осталим концертима. Спорадично и неплански са тамо понешто уради. Сада када треба да се том простору да смислен садржајј ви се против тога буните. ! Ко васпитања!.
Za malo para ljudi svašta pišu, hajde da se svi preselio u pećine živimo u skladu sa prirodom i svi srećni,nema gradnje nema mostova,zgrada puteva,šta će nam živećemo kao u kamenom dobu, dal bi onda sve ove nevladine (stranih vlada) organizacije bile zadovoljne? Sumnjam opet bi nešto smetalo.
Šta je problem da se uradi procena ako se misli da taj projekat neće imati uticaja na životnu sredinu? A ako će imati uticaj onda je dobro što je urađena.Uostalom ne traži se ništa što je nezakonito već se koristi zakonski mehanizam žalbe na решење.
Muka je vise od ovih sto se bune protiv svake gradnje. Jok trebali smo da ostavimo Beograd netaknut kako su ga komunisti izgradili do 1985. Odrastite ljudi, svet se menja, treba ici u korak sa njim, a ne biti zaostala rupa u Evropi koja se zaobilazi u sirokom luku.
Tako su građani kukali kada je Dragan Đilas posjekao manji broj platana, što je bilo neophodno radi rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra.
Protiviti se svemu uz nerazrađen argument o zaštiti životne sredine je neozbiljno i priliči savremenim luditima. Potpuno je jasno da će projekat profesora Mitrovića biti dobro uklopljen u parkovsku cjelinu.
Neuporedivo. Može ovde da se primeni sadnja zrelih sadnica umesto starijih, nema problema.
Počevši od sumanute i bespotrebne namene objekta, preko zauzetosti i količine betona, objekat nema nikakvu poentu osim banalnog zamazivanja očiju. Ima onoliko javnih funkcija koje su Beogradu potrebne, a da ne pričamo o obnovama postojećih koje namerno zapuštaju. Ne budite slepi i plitki.