Holanđani uviđaju da je za ovakvu lokaciju neophodno neko glasovito ime iz sveta arhitekture, a izbor je pao na Borisa Podreku.

Industrijskom kompleksu fabrike Beko izgleda je suđeno da ga preprojektuje neka arhitektonska zvezda. Samo umesto londonskog biroa Zahe Hadid na scenu dolazi Boris Podreka. Naravno, novi inostrani investitori su insistirali da glavno idejno rešenje izradi neki poznati svetski arhitekta, pa su preporuku iz inostranstva, ali i iz Beograda, išle u korist Podreke. Naravno, razrada projekta će biti poverena nekom domaćem birou. Napravimo kraći osvrt na hronološki tok događaja koji se tiču ovih planova, kao i analizu poslednjeg rešenja.

Arhitektura je u duhu neomoderne, svedenih linija i širokih prozorskih otvora, ali i lođa.

Nakon pompeznih najava grčke kompanije Lamda Development o uključivanju Zahe Hadid i njenog biroa na projektovanju kompleksa poslovne, ugostiteljske, trgovačke i rezidencijalne namene, javnost je sa podozrenjem prihvatila ovu vest. Svet je u tom trenutku bio zapljusnut ekonomskom krizom, koja je počela da dolazi i u Srbiju. Investitori, ali i same arhitekte bile su skeptične prema gigantskom futurističkom projektu Zahe Hadid, za čije izvođenje je u tom trenutku bilo potrebno puno investicionog potencijala. S druge strane, domaće arhitekte su digle glas protiv projekta, a kao razlog naveli ugrožavanje Beogradske tvrđave i odsustvo domaćeg arhitekte na čelu projekta za tako delikatnu gradsku lokaciju.

Arhitektura poštuje prvog komšiju – Beogradsku tvrđavu

Holandsko preuzimanje

Grčka kompanija ubrzo uviđa da su šanse za ulaganja u projekat tih razmera na tlu Beograda znatno manje nego što se mislilo i da je potrebno pronaći isplativije rešenje. Preprojektovanje, to jest, projektovanje znatno racionalnijeg rešenja povereno je beogradskom birou ZAP, koji je od početka bio uključen kao lokalna podrška u razradi Zahinog rešenja. Novo rešenje je bilo kombinacija uobičajenih motiva poslovno-stambene arhitekture, sa preprojektovanom starom zgradom fabrike Beko, kojoj je dodeljena namena hotela. Pored ovog, za beogradske investicione uslove, prihvatljivog rešenja, kompanija Lamda Development se povlači iz posla, a lokaciju prodaje holandskoj kompaniji Pinekl iz Amsterdama.

Linijski park: Ukidanjem železničkih koloseka, uredile bi se parkovske celine, biciklističke staze i prostori za rekreaciju.

Holanđanima je pažnju privuklo upravo Podrekino oživljavanje savske obale posebnim Linijskim parkom.

Holanđani uviđaju da je za ovakvu lokaciju neophodno neko glasovito ime iz sveta arhitekture, ali da bilo kakva ekstravagantna rešenja ne dolaze u obzir jer je atraktivnost Beograda kao investicione lokacije i dalje znatno niža u odnosu na neke evropske ili azijske konkurente. Dobijaju preporuku da se kao glavni arhitekta pojavi Boris Podreka, koji se u timu gradskog urbaniste Milutina Folića, uveliko angažuje na preprojektovanju užeg centra i priobalne zone grada Beograda. Holanđanima je pažnju privuklo upravo Podrekino oživljavanje savske obale posebnim Linijskim parkom, koji bi ukidanjem železničkih koloseka, oko Beogradske tvrđave, obuhvatio uređene parkovske celine, biciklističke staze i prostore za rekreaciju. Upravo ono na čemu Holanđani najviše potenciraju u svojim arhitektonsko-urbanističkim uređenjima gradskih sredina.

Denivelisani objekti

S druge strane, Podrekin predlog za stambeno-poslovni kompleks poseduje primese savremenog amsterdamskog senzibiliteta. Od prethodnih rešenja zadržana je saobraćajnica, u ovom slučaju pešačka, koja preseca kompleks na vizuri Beogradska tvrđava-SRC Milan Gale Muškatirović. Vredan detalj na polju uvažavanja postojeće arhitekture. Zgrade imaju izvesnu denivelaciju, a razliku je se nekoliko različitih arhitektonskih tipova koji se pojavljuju u okviru celog kompleksa. Arhitektura je u duhu neomoderne, svedenih linija i širokih prozorskih otvora, ali i lođa. Možda za nijansu prevelikih za našu klimu, ali nadam se da su građevinske tehnologije dovoljno napredovale da bi se prevazišli ovakvi i slični problemi.

Arhitektura je u duhu neomoderne, svedenih linija i širokih prozorskih otvora, ali i lođa.

Poštovanje prvog komšije

I dalje su prisutni statični i pomični brisoleji. Pažnju skreću krovni vrtovi, to jest, ekološki održivi segmenti arhitekture, koji sa nekoliko aktuelnih projekata polako dolaze i u našu sredinu. Dobro će poslužiti kao uzori i domaćim investitorima, koji su izuzetno skeptični prema bilo kojim inovacijama koje iziskuju dodatna ulaganja. Boja fasada je beličasto-sivkasta, ukljopljena sa imenom grada, bojom okolnih fasada i naravno prvog komšije – Beogradske tvrđave – koju novi kompleks svojom arhitekturom (veličinom, volumenima, fasadnim motivima i bojom) ni po čemu ne ugrožava. Promena strategije u odnosu na Zahinu ideju.

Ostaje samo činjenica da autor idejnog rešenja nije neko od beogradskih arhitekata, ali mislim da će i to vremenom biti prevaziđeno. Sačekajmo epilog ove ideje, to jest, izvođenje samog kompleksa, kako bismo dali preciznije ocene. Naravno, ako ovo ostane konačni projekat za Beko…

Foto: Grad Beograd

Kad ste već ovde…