Objekat nekadašnje zgrade Trgovačke akademije, današnje Srednje elktrotehničke i građevinske škole ,,Nikola Tesla” u Zrenjaninu nakon restaruracije
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Zgrafito tehnika ponovo krasi fasadu neorenesansne zgrade u Zrenjaninu

Vraćen je stari sjaj objektu sa kraja 19. veka koji danas pohađaju učenici Srednje elektrotehničke i građevinske škole “Nikola Tesla” u centru grada na Begeju.

Grad Zrenjanin pravi je arhitektonski biser sa brojnim zgradama u stilu secesije koje oduševljavaju svojim duhom minulih vremena. Međutim, mnoge fasade nisu u sjajnom stanju. Stoga nas raduje činjenica da je nedavno uspešno završena restauracija jedne od veoma važnih zgrada u užem gradskom jezgru.

U pitanju je objekat izgrađen 1892. godine po projektu Ištvana Kiša, profesora fakulteta Tehničkih nauka u Budimpešti. Tada je služila kao Trgovačka akademija i Državna muška građanska škola, a danas je to Srednja elektrotehnička i građevinska škola “Nikola Tesla”.

Objekat je građen u neorenesansnom stilu, a posebnu vrednost predstavlja crtež u zgrafito tehnici koji je jedinstven na teritoriji Vojvodine.

Srodni članci na portalu Gradnja:

Radovi na obnovi centralnog rizalita južne fasade su izvođeni tokom 2022. godine

Posebnu vrednost predstavlja crtež u zgrafito tehnici koji je jedinstven na teritoriji Vojvodine.

U periodu od marta do oktobra 2022. izvedenu su konzervatorsko-restauratorski radovi na centralnom rizalitu južne fasade sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje kao investitorom, kompanijom Ornament Investinžinjering iz Beograda kao izvođačem radova i Natašom Petrović, slikarkom konzervatorkom kao podizvođačem.

Projektno-tehničku dokumentaciju i konzervatorski i građevinski nadzor izveli Željko Popov mast.inž.arh. i Stevan Gregović, dipl. inž.građ. iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina.

“Prethodno je zgradi, 2016. godine, saniran krov, ali su fasade ka jezeru i ka zgradi Narodnog muzeja ostale ograđene zbog mogućeg osipanja maltera i otpadanja gipsanih ukrasa. Fasada ka Narodnom muzeju je restaurirana osamdesetih godina 20. veka, a desna strana južne fasade devedesetih godina prošlog veka” – kaže Željko Popov, arhitekta-konzervator.

Izgled fasade objekta pre restauracije

Podeone horizontale su materijalizovane vencima koji su gledano od podruma ka krovu sve veče složenosti.

Fasada objekta je sa klasičnim odlikama neorenesansnih objekata, gde imamo podelu fasade po horizontalama. Podeone horizontale su materijalizovane vencima koji su gledano od podruma ka krovu sve veće složenosti.

Izuzetnost objekta se odlikuje u fasadi sprata, koja je izvedena u zgrafito tehnici, dok je ostatak objekta odlikovan klasičnijom formom karakterističnom za neorenesansu.

Fasada podruma je izvedena rustičnim kvaderima obrađenim tako da imitiraju grubo pikovani kamen. Prizemlje objekta je takođe obrađeno kvaderima koji su u poljima glatke završne obrade, dok su na uglovima rustični i imitiraju grubo pikovani kamen.

Restauracija zgrafito fasade bila je najkompleksniji deo restauracije

Izgled na osnovu starih fotografija i crteža

Prilikom restauracije centralnog rizalita, gipsani elementi (girlande, konzole, elementi venaca), šembrani delovi venaca od maltera i kvaderi izvedeni su bez većih problema, i to na osnovu otisaka sa postojećih očuvanih elemenata.

Međutim, od originalne dekoracije zgrafita osim izuzetno malih segmenata nije ostalo ništa. Tako je konačan izgled fasade dobijen na osnovu starih fotografija i na osnovu crteža iz prethodnih istraživačkih radova Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

Od velike pomoći su bili i očuvani delovi zgrafita na levom krilu fasade koji se delimično pojavljuju i na rizalitu, ali sa varijacijama. Sa tog krila su skidani kalkovi koji su bili osnov za izradu šablona.

Malterska plastika je izvođena pomoću metalnih šablona, a gipsani delovi su izlivani u kalupima. Materijali koji su korišteni za sanaciju malterisanih delova su iz palete krečnih i krečno-cementnih maltera (sa vlaknima i mikrovlaknima) renomiranog proizvođača.

Konačan izgled fasade dobijen je na osnovu starih fotografija objekta

Zgrafito je slikarska tehnika koja podrazumeva nanošenja višeslojnog maltera u različitim bojama.

Najkompleksnija je bila restauracija delova gde se nalazi zgrafito fasada. Prema rečima Željka Popova, to je delikatan konzervatorsko-restauratorski proces, koji podrazumeva slikarsku tehniku nanošenja višeslojnog maltera u različitim bojama.

Međutim, zbog složenosti raznih faktora (cena, garancija, trajnost, kvalitet radova, broj stručnog kadra, itd.) pristupilo se analizi koja je imala za rezultat pronalaženje optimalnog rešenja za izvođenje zgrafita u savremenim uslovima uz racionalne troškove.

Konačno rešenje je bilo da se ispoštuje tehnika zgrafita u delu koji podrazumeva nanošenje više slojeva maltera na kojima se urezivala ili grebala ornamentika, ali se kolorit fasade dobio bojenjem, a ne pigmentacijom maltera.

Na ovaj način se dobilo trajno rešenje, gde je svaki element ostao izveden u masi maltera (izdubljen), te ne postoji opasnost da će se vremenom izgubiti taj jedinstveni zapis na fasadi. Ukoliko bi i došlo do ispiranja boje, ona bi se jednostvano mogla ponovo prebojiti, bez većih građevinskih intervencija.

Kolorit fasade dobio se bojenjem, a ne pigmentacijom maltera

Primenjeni tonovi dobijeni na osnovu istraživanja koja su uključivala stare fotografije i postojeće slojeve boje na fasadi.

Za bojenje fasade su korištene kvalitetne Si-Si boje (silikat-silikon), ističe Željko Popov i dodaje da su primenjeni tonovi dobijeni na osnovu istraživanja koja su uključivala stare fotografije i postojeće slojeve boje na fasadi.

Popov dodaje da je fasada kroz godine više puta bila obijana i restaurirana, a i trenutno stanje je bilo takvo da su krila objekta bila obojena različitim tonovima.

Odlučeno je da se na osnovu istorijskih podataka odaberu tonovi za veće površine, a za sam zgrafito su izabrani tonovi na osnovu očuvanih delova zgrafita na levom krilu fasade.

Konačan izgled centralnog rizalita južne fasade nakon restauracije

Tu nije kraj

Restauraciju zgrafita je započela slikarka konzervator-restaurator Nataša Petrović. Zbog zahtevnosti radova priključio joj se slikar Mladen Anđelković, a kao aktivni učesnik i arhitekta-konzervator Željko Popov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Budući planovi za nastavak restauracije ostatka fasade su vezani za Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje koji je na inicijativu direktorice škole Marije Servo obezbedio sredstva za dosadašnje radove.

Nadamo se da će u sekretarijatu biti sluha da se obezbedi još sredstava za nastavak radova jer je sva neophodna dokumentacija spremna, a objekat to itekako zaslužuje.

Izabrali smo za vas...

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Zoka

    Zgrafito tehnika ponovo krasi DEO fasade

Ostavite odgovor

Obavezna polja *