Kombinacija bioparka i zoološkog vrta podrazumeva prelazak sa tradicionalnog prikaza životinja u kavezima ka prirodnom, interaktivnom i edukativnom okruženju.
O preseljenju Zoološkog vrta sa Kalemegdana se već nekoliko decenija priča. A da je ova ideja sve bliža realizaciji govori i podatak da je Beograd u oktobru prošle godine raspisao Javni anketni konkurs za projekat novog Zoološkog vrta na Adi Ciganliji.
Pristiglo je osam prijava, a žiri je odlučio je da je prvu nagradu za idejno rešenje zoološkog vrta u okviru zabavno-rekretativnog parka na Adi Ciganliji ponese Studio OBE na čelu sa Ksenijom Pantović i Jasnom Kavran, dok je autor urbanističkog rešenja Urbanistički centar na čelu sa Anđelkom Miloradović i Milanom Vandić.
Urbanističko-arhitektonsko rešenje za Beogradski zoološki vrt na Adi Ciganliji podrazumeva formiranje Bioparka Ada sa centralnom pešačkom stazom koja meandrira oko kompleksa formirajuće različite ambijente.
To je prostor koji kombinuje elemente zoološkog vrta, botaničke bašte, prirodnog rezervata i edukativnog centra a sve sa ciljem povezivanje prirode, životinjskog i biljnog sveta sa posetiocima.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Ova kombinacija bioparka i zoološkog vrta podrazumeva prelazak sa tradicionalnog prikaza životinja u kavezima ka prirodnom, interaktivnom i edukativnom okruženju.
“Predloženi koncept dramatično menja tradicionalnu arhitekturu zooloških vrtova stvaranjem inovativnog i inspirativnog iskustva u više nivoa, gde arhitektura i priroda postaju jedno.” – kažu iz Studija OBE.
Dodaju da projektovano rešenje eliminiše konvencionalne granice između unutrašnjih i spoljašnjih prostora, stvarajući fluidno, trodimenzionalno putovanje za posetioce i korisnike prostora.
“Arhitektura postaje deo prirodnog pejzaža, kroz jedinstvenu perspektivu koja se menja kretanjem kroz prostor, od iskustava na nivou tla do izdignutih panoramskih pogleda.”
Ova kombinacija bioparka i zoološkog vrta podrazumeva prelazak sa tradicionalnog prikaza životinja u kavezima ka prirodnom, interaktivnom i edukativnom okruženju, sa snažnim fokusom na očuvanje prirode i održivost.
Plavo-zeleno rešenje
„Plavo-zelena rešenja“ se odnose na strategije ili tehnologije koje kombinuju održive ekološke prakse („zeleno“) sa upravljanjem vodama i vodenih ekosistema („plavo“). Ova rešenja su tipično usmerena ka povećanju otpornosti na klimatske promene, smanjenju uticaja na životnu sredinu i promovisanju biodiverziteta.
Ovakvim konceptom integrisano je upravljanje vodama (plavo) i sistema zasnovanih na vegetaciji (zeleno) kako bi se stvorili održivi i harmonični ekosistemi.
“U dizajnu zoo bioparka, ovi pristupi igraju ključnu ulogu u unapređenju biodiverziteta, podržavanju dobrobiti životinja i stvaranju impresivnog, ekološki prihvatljivog iskustva za posetioce. Za beogradski zoološki vrt, implementacija plavo-zelenih strategija predstavlja idealnu priliku za stvaranje održive, ekološki prijateljske urbane oaze koja služi i životinjama i građanima.” – kažu iz Studija OBE.
Integrisano je upravljanje vodama i sistema zasnovanih na vegetaciji kako bi se stvorili održivi i harmonični ekosistemi.
Predloženi pristup transformiše tradicionalni koncept zoološkog vrta u održivi urbani ekosistem koji koristi divljini, posetiocima i samom gradu.
’Implementacijom ovih strategija, beogradski zoološki vrt može postati model održivog urbanog razvoja, istovremeno pružajući poboljšano iskustvo i za životinje i za posetioce.” – kažu pobednice konkursa.
Šta kaže žiri
Žiri u sastavu Marko Stojčić, Darko Šutanovac, Ranko Božović, Srđan Stanković i Dejan Miljković kaže da predloženi rad donosi zanimljiv koncept u kojem se veliki deo lokacije koristi za potrebe zoološkog vrt sa pratećim sadržajima, dok se postojeće jezero integriše u kompleks kao njegov centralni element.
Dalje se dodaje da konceptom dominira glavna pešačka komunikacija kroz kompleks, koja svojim meandriranjem definiše izgrađenu strukturu i ambijentalne celine u okviru određenih zona zoo parka. Ovakav pristup omogućava dinamično prostorno iskustvo i stvara atraktivne vizure unutar kompleksa, povezujući prirodne i veštačke vodene površine sa tematskim staništima.
Tampon zona
“Jedan od ključnih kvaliteta rada jeste pozicioniranje zabavno-rekreativnog parka kao tampon zone između predložene pozicije zoološkog vrta i već izgrađenih sportskih, rekreativnih i ugostiteljskih objekata na nasipu savskog rukavca.”
“Ova prostorna organizacija omogućava postepeni prelaz između različitih funkcionalnih celina prema savskom rukavcu, ali ne sprečava i direktan kontakt između zone sa životinjama i intenzivno korišćenih rekreativnih površina prema kupalištu na Savskom jezeru.” – kaže se u saopštenju žirija.
Zoološki vrt smešten u zoni postojećeg visoke vegetacije, što otežava organizaciju određenih tematskih celina.
Dodaje se i da je zoološki vrt smešten u zoni postojećeg visoke vegetacije, što otežava organizaciju određenih tematskih celina poput savana ili arktičkih staništa, koje zahtevaju otvorene prostore i specifične mikroklimatske uslove. Takođe, buka sa rekreativnih površina i kupališta na Adi Ciganliji sa velikim brojem posetilaca koji se nalaze u neposrednoj blizini, može negativno da utiče na mirno okruženje neophodno za životinje.
“Jedan od najuspešnijih aspekata rada jeste kreiranje ambijenata unutar zoološkog vrta, sa pažljivo osmišljenim pejzažnim i arhitektonskim rešenjima koja doprinose autentičnosti pojedinih staništa. Nastambe su oblikovane tako da pružaju adekvatne uslove za životinje, uz jasnu diferencijaciju prema klimatskim zonama i ekosistemima.” – kaže žiri.
Lepi su pojedinačni kadrovi, ali bi bilo lepo videti neki prostorni prikaz ili crtež celine?
Ovde možete pogledati urbanistički projekat:
https://www.gradnja.rs/zoo-vrt-ada-urbanisticki-centar-prva-nagrada/
Zoološki vrt na Adi je potpuna glupost. Da li vi uopšte mislite na te jadne zivotinje. Prostor je veoma mali, i šta kada se dese poplave? Što je učestalost bas na toj lokaciji Ada Ciganlija jedna od poslednjih oaza Beograda se pretvara u jedan veliki haos. Zamislite samo kolone automobila koji čekaju na rampi da bi usli na Adu. Zagadjenost od automobila , itd. Vama ništa nije sveto Ništa.
Zoo vrt na kališu je tamnica za jadne životinje.
Veliko ratno ostrvo bi bila idealna lokacija ali ako već ne može onda je Ada u svakom slučaju mnogo bolja,prostranija i humanija od kaveza Kalemegdana..
Градња на Великом ратном острву би урнисала постојећи екосистем. Заборављате да је у питању већ постојеће станиште за многе птице, као и друге животиње.
Ада Циганлија НИЈЕ пространија од Калемегдана. Такође кад је Ада у питању заборавља се на комарце.
Једино се слажем да је највећи део Калемегданског зоо-врта нехумани бетонски кавез.
Руку на срце – пингвинаријум је фантастичан отклон, а и барски простор у дну врта је одличан.
Sofija, molim Vas, razmišljate isto kao i političari. To nisu argumenti na osnovu kojih se planira ovako nešto
Ti i ne znaš gde je Ada niti kakvi su uslovi a komentarišeš. Dođi nekad poseti Adu i prošetaj malo da je vidiš.
Kako je moguće da se objavi rad bez ijedne planimetrije???
Urbanistički projekat smo objavili u posebnom članku:
https://www.gradnja.rs/zoo-vrt-ada-urbanisticki-centar-prva-nagrada/
Izbacite iz 3D prikaza zelenilo (zbunje i drvece)
Pa da vidimo sta je mali perica zamislio ))))
Veliko NISTA
ZABRANIO BI KONKUR SA 3D PRIKAZOM BEZ PROJEKTA I TEHNICKOG OPISA!
A košta kao Expo lite?
Drage kolege iz uredništva,
nadam se da mi nećete zameriti na ovim rečima.
Pošto pretendujete da budete portal za informisanje o temama iz oblasti arhitekture i urbanizma, treba da imate u vidu da su tehnički crteži osnov za razumevanje koncepta. Kada se postavlja informacija na Archdaily-ju uredništvo obavezno traži sve podatke o projektu (situacija, osnove, preseci i dr.).
Kako ste mislili da neko čitajući vaš tekst bilo šta dozna o ovom rešenju ako ne postoji osnova ili situacija koja bi trebalo da prikaže odnos prema okruženju.
Tema ovog konkursa nije bila prikazivanje 3D modela ambijenata, već prostorna organizacija složenog kompleksa zoo parka i rekreativne zone. Verujem da će bilo ko ko se interesuje za ovu temu želeti da vidi celovito rešenje, a ne samo pojedine segmente rešenja.
Redovno pratim vaše postove i obično imate odličan pristup izveštavanju.
Srdačan pozdrav.
Zdravo Kolega, u pravu ste skroz. Nismo dobili podloge jer je urbanističko rešenje radio drugi biro. Objavljujemo čim dobio projekat. Stay tuned.
Upravo objavljeno u posebnom članku:
https://www.gradnja.rs/zoo-vrt-ada-urbanisticki-centar-prva-nagrada/
Kako izgledaju ostali nagrađeni radovi? Do sada ste obično prikazivali sve nagrađene radove sa konkursa.
Ovo služi da zamaže oči, pa vi maštajte ubeđeni da će ovo stvarno napraviti, uzeće novac preko nekoliko tendera i ništa.
Nadajmo se da je tako pošto Zoo vrtu nije mesto na Adi
Ja sam pre za Ratno ostrvo
Ratnoo ostrvo je van grada i mirnije mesto za životinje.Ada već ima puno sadržaja o leti kada dodje nekoliko hiljada kupača i nekoliko hiljada automobila to je po meni stresno i za životinje i veliki smrad za posetioce.,Premeštanje Zoo vrta iz centra grada je dobro rešenje i zbog smrada i zbog životinja ali Ada nije po meni dobro rešenje.Ratno ostrvo je idealno je.Napravite anketu medju stanovnicima Beograda.Pa neka većina stanovnika odluči.Ne treba praviti bes medju stanovnicima.Ovako će narod doneti odluku.Srećno nam
Ne sme Ratno ostrvo da se dira. To je vaznije od bilo kog zoo vrta. Ne razumem sta je sa prostorom iza Pancevackog mosta? Tamo nista ne moze? Ada nije bas najbolje resenje. Mozda negde iza Ade? Ili se iza projekta krije nesto drugo? Inace cenim struku ali kao i sve zahvaljujuci ovakvim vlastima sve je postalo politika pa se pitam da nije neciji interes ovo sa zoo vrtom sto svakako nema veze sa ovim sajtom i nije pitanje za Vas.
Lepo i humano
Ali opet taj naš zadrti kulturološki obrazac jednog kolorita,po čemu je poznata Bg arhi škola.
Izadjite u svet ljudi, vidite kolorote sveta, nadahnite se.Ako se nešto zove Beograd ne znači nužno isključivu upotrebu bele boje,provucite po neku liniju tople boje po toj beloj
Neće ugroziti tu vašu zadrtu normu ali će doprineti u svakom pogledu, od turističkog potencijala preko dobrobiti za psihu gtadjana. Nek se završi era soc realističkog gušenja monotonim bojama, koju ste naučili u vašem hramu soc realizma,Bg Aehitektonskom fakultetu.
Izgleda fenomenalno! Još samo da se kvalitetno realizuje i sigurnosno dobro obezbedi, kako životinja tako i ljudi.
Ratno ostrvo je veci deo godine nepristupacno jer je dobar deo pod vodom. Sto se tice koncepta predlozenog za Adu, kao neko ko je posetio veliki broj ZOO vrtova po svetu, prvo sam a kasnije i sa porodicom, znam da je predlozeno resenje lose za porodicu sa malom decom – prevelike pesacke celine, izlozenost suncevim zracima, a sve to da bi se videlo malo ili nimalo zivotinja, koje su skrivene iza kamenja, drveca, obicno najdalje od posmatraca. Moramo se pomiriti s tim da ono sto je dobro za zivotinju nije za coveka-posetioca ZOO vrta i obrnuto.
Tako je. Usmrdite Adu, ionako ne smrdi sada dovoljno!
Mnogo je uspelije ono trećenagrađeno rešenje koje se provlači po internetu. Ljudi imaju celovit koncept i stav prema okruženju, ovo prvonagrađeno je “smuti pa prospi“. Šta je time htelo da se kaže. Neka traka prolazi kroz šumu? A kakav je odnos prema jezeru i ostalim sadržajima?
Nije ubedljivo.
Sama ideja je odlična a plan izgleda bas lepo. Kada se izgradi pesacki most sa Novog Beograda biće to najlepše mesto za setnju u gradu.
bravo
Nikako Ratno ostrvo. Tamo postoji ekološki sistem mnogo vredniji od bilo kog zološkog vrta.
Zoološki vrt treba graditi po meri životinja a ne po meri čoveka kao što se nekad radilo.
Gde je mišljenje nadležnih iz BeoZooVrta, njihovih zaposlenih biologa i veterinara i drugih kompetentnih biologa-zoologa iz Srbije?
Prof. dr Jevrosima Stevanović, biolog-zoolog, Univerzitet u Beogradu-Fakultet veterinarske medicine, profesor na predmetima Zoologija i Uzgoj i nega divljih i egzotičnih životinja
Dobro za zoološki vrt,ali niko ne pominje ljude koji žive tamo. Tamo postoji naselje sa.preko 350 kuca.Sta ce biti sa.tim ljudima,o tome niko ne prica.