Nakon što je administracija SAD-a uvela opštu carinu od 35% na sve uvozne proizvode iz Srbije, istražujemo može li se nešto učiniti da se ovaj „udarac“ ublaži.
Najava uvođenja novih trgovinskih tarifa od strane Donalda Trampa izazvala je uzbunu širom sveta, a potencijalne posledice sve se jasnije oslikavaju i na poslovanje srpskih firmi, od kojih je veliki broj njih u građevinskoj industriji. Kako je saopšteno iz Bele kuće, nove carine – koje Trampova administracija opisuje kao „recipročne“ – deo su šire strategije za smanjenje trgovinskog deficita SAD i rešavanje, kako tvrde, „nepravedne neravnoteže“ u globalnoj razmeni.
U okviru tog paketa, Srbija je među zemljama koje će se suočiti sa najvišim tarifama – čak 35 odsto. S obzirom na to da su brojni srpski proizvođači i izvoznici iz građevinskog sektora, naročito oni koji snabdevaju HoReCa industriju, upravo američko tržište prepoznali kao ključno za dalji rast, nove mere bi mogle ozbiljno da ugroze njihovu konkurentnost i planove za širenje.
Zamislimo sledeću scenu: negde na Menhetnu, restoran sa rustičnim podovima i minimalističkim svetlima, konobar poslužuje organske raviole spremljene u Metalac posuđu na stolu iz… Srbije. Preciznije: od bukovine iz zapadne Srbije, dizajniranog za HoReCa (hotel-restoran-kafe) tržište, proizvedenog u nekoj maloj radionici u zapadnoj Srbiji ili većoj fabrici u Kragujevcu.
Sve je to do sada stizalo u SAD – uz malo komplikacija, puno entuzijazma i bez carina, iako u malenim količinama. Ali od danas, 1. avgusta 2025. godine, situacija se menja: uvedena je carina od 35% na sve proizvode iz Srbije. Koga će ova carinska „bomba“ najviše pogoditi?
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Trampove carine i srpski šrafciger i lonac
U julu ove godine, američka administracija je objavila da će uvesti opštu carinu od 35% na sve uvozne proizvode iz Srbije (prethodno je proletos najavljeno 37%), pozivajući se na „neprihvatljiv trgovinski disbalans“ i „nelojalnu trgovinsku praksu“ – što je Trampov kodni jezik za: „nismo više prijatelji kao nekad“ i “Generalštab mi nije dovoljan”. Srbija se našla u grupi zemalja bez „trgovinskog reciprociteta“, uz Bangladeš, Bosnu i Hercegovinu, Laos i još desetak država.
Ekonomisti su saglasni da su te tarife određene potpuno paušalno, ili slikovitije rečeno, odokativno i arbitrarno – kao i oko toga da je ovo modus operandi aktuelnog američkog predsednika. Važno je napomenuti i da su američke usluge isključene iz nekog razloga iz „disbalansa” – a na stranu i to što je uglavnom roba koje Srbi prodaju Amerikancima „namenska”, što je eufemizam za oružje i municiju.
Naime, na listi pogođenih sektora nema ničega posebnog o HoReCa nameštaju, ni o kuhinjskoj opremi. Ni HS kodovi, ni dodatni prilozi uz odluku predsednika SAD ne izdvajaju stolice, šankove, šerpe, lonce, madrace i barske stolice kao „strateški neprihvatljive“. Ali… tarife važe za sve. Dakle, i za njih.
A zašto su baš proizvođači u HoReCa industriji najugroženiji? Pa, oni su izvozno orijentisani ka HoReCa segmentu, često s direktnim kupcima u inostranstvu (npr. lanci restorana/hotela), a tipično rade u niskoj do srednjoj marži, što znači da bilo koja velika tarifa značajno povećava cenu i direktno smanjuje konkurentnost. U mnogo slučajeva ove firme proizvode luksuzne i prilagođene komade – što ih direktno izlaže tarifnim barijerama i ceni.
Da li je HoReCa izvoz iz Srbije uopšte toliko veliki?
Da bismo zaista znali da li će HoReCa industrija „stradati“, moramo videti da li je ona uopšte značajna u izvozu Srbije ka SAD. Podaci govore da – nije. Prema analizama Privredne komore Srbije i podacima Republičkog zavoda za statistiku najveći segment izvoza Srbije u SAD su gume i auto-delovi, municija i oružje, kuhinjska oprema i metalne posude (najviše Metalac, Gornji Milanovac), smrznuto voće i sokovi (čuvene srpske maline), dok nameštaj svih kategorija čini tek jedan veoma mali deo izvoza u SAD – a od toga, opet, tek manji deo otpada na HoReCa segment.
Ukupan izvoz iz Srbije robe iz HS kategorije 94 (furniture; bedding; lighting… – u praksi često samo „other furniture and parts“) iznosio je ukupno 292 miliona USD u 2023. godini. Od tog iznosa, izvoz ka Sjedinjenim Američkim Državama bio je samo oko 2,48 miliona USD, odnosno oko 0,85 % ukupnog izvoza iz te kategorije.
Dakle, manje od 1%, i on se i čak i ne navodi u tabelama, koliko je „sićušan”. Podaci UNComtrade i WITS pokazuju da je uvoz američkog tržišta HS 9403.20 iz celog sveta u 2023. godini iznosio oko 6,8 milijardi USD, pa ako pogledamo da je Srbija izvezla svega 2,48 miliona dolara, tu primećujemo da je to tek kap u moru američkog uvoza – čije odsustvo oni neće ni osetiti.
Primeri iz prakse
Za razliku od proizvođača stolica i stolova, kompanija Metalac iz Gornjeg Milanovca mogla bi biti u ozbiljnom problemu. Oni već izvoze značajne količine emajliranih i inox proizvoda na američko tržište, i njih je carina od 35% direktno pogodila. Njihovi proizvodi su prevashodno namenjeni za kuhinje i profesionalnu ugostiteljsku opremu – segment koji direktno dotiče HoReCa industriju.
Predsednik UO Metalca Dragoljub Vukadinović je rekao da kupci iz SAD-a nisu spremni da preuzmu dodatne troškove, i da ova carina faktički zatvara to tržište za Metalac: kupci iz SAD su ranije tražili podelu carinskog opterećenja do 12%, dok je poslednja najava tarife bila čak 37%. Metalac je naveo da može da prihvati svega 5% opterećenja na sebe, a sa astronomskih 35% poslovanje postaje faktički nemoguće.
A ko su kompanije koje proizvode HoReCa nameštaj? Tu je, pre svega, Union Drvo (Beograd/Zagreb) – kompanija koja se zvanično reklamira kao lider u fabrici opremanja ugostiteljskih objekata luksuznim i funkcionalnim custom-made nameštajem: stolicama, garniturama, baštenskim programima za hotele i restorane, i njen fokus je na inostranstvu.
Forma Ideale iz Kragujevca je, opet, „igrač kvantiteta” – najveći izvoznik nameštaja Srbije, proizvodi masovan i segmentiran nameštaj uključujući stolice i garniture primenjene i u ugostiteljstvu, i njena prodajna mreža prostire se na preko 40 salona (trenutno imaju između 42 do 44 salona u zavisnosti od izvora, raspoređenih u 36–37 gradova Srbije), a prodaja se vrši u 35 zemalja sveta (Evropa, Azija, Afrika, Latinska Amerika). Više od 80 % proizvodnje eksportuje se, i kompanija učestvuje sa oko 21% u ukupnom izvozu nameštaja iz Srbije, prema podacima PKS iz 2019. godine.
Kompanija Metalac već izvozi značajne količine emajliranih i inox proizvoda na američko tržište, i njih je carina od 35% direktno pogodila.
Simpo iz Vranja je regionalni lider sa oko 2.000 zaposlenih, prisutan u više zemalja (EU region) i izvozi nameštaj u Švajcarsku, Irsku, Austriju i susedne zemlje. Ostali HoReCa-orijentisani proizvođači (GIR, Atlas Užice, Catra Home Fashion (Vranje), koja proizvodi luksuzni drveni i kožni nameštaj za HoReCa, Plus Minus (Jagodina), Hookl und Stool, Extraform i Dsygnedby (Beograd) – manji ali kreativni i izvozni orijentisani proizvođači iz sektora ugostiteljskog nameštaja, kao i Extraform) su izvoznici ponajviše u regiji i Evropi, ali se slabo ko odlučuje da pređe preko okeana i okuša svoju sreću. Ostali proizvođači su, ipak, manje firme, sa manjim obimom izvoza.
No, za razliku od Metalca, nijedna poznata firma koja pravi nameštaj za HoReCa tržište iz Srbije – poput Simpo, Atlas, manjih izvoznika iz Požege, Kruševca ili okoline Užica – nije se do sada oglasila ili navela da im carina od 35% ruši izvoz u Ameriku. U našim razgovorima sa kompanijama Union Drvo i Simpo, potvrđeno nam je da oni ne izvoze nameštaj u Ameriku, pa time ni HoReCa segment. Do zaključenja teksta nije nam stigao odgovor iz Forma Ideale, ali po podacima kojima raspolažemo, čini se da ni oni nisu previše angažovani u SAD.
No, tu su firme koje izvoze madrace, i to je onaj „nevidljivi” deo nameštaja. Izvoz madraca u SAD iz Srbije nije masovan i često se realizuje preko distributerskih kanala i posrednika, a ne direktnim izvozom od proizvođača. Nadalje, u SAD postoji jaka konkurencija i strogi standardi za madrace, što otežava direktan ulazak na tržište, ali kvalitet i cena srpskih proizvoda privlače određeni segment kupaca. A sada je cena već veća. Neke kompanije sarađuju sa američkim distributerima ili koriste platforme za e-trgovinu. I eto – tek što se izvoz u SAD stabilizovao, sada mu preti pad ili – prestanak.
Može li se nešto učiniti?
U teoriji – da. Američka administracija je nagovestila da bi se sa pojedinačnim zemljama mogle voditi bilateralne trgovinske konsultacije, kroz koje bi se eventualno “izuzele određene industrije” ili uspostavili “preferencijalni izvozni režimi”.
Ali u praksi, dokle god su tenzije između Srbije i SAD visoke, male su šanse za to. S druge strane, postoji i alternativni put: osnivanje distributivnih centara unutar SAD-a, uz „assembly“ (sklapanje) na američkom tlu, čime se može delimično zaobići tarifa. To rade i Kinezi, i Evropljani, i poneki naši pametniji preduzetnici. Ali za to su potrebni i resursi, i logistika.
Bojan Stanić (PKS) je već izjavio, i to važi i za one koji bi se možda odvažili na osvajanje američkog tržišta, da „ako se uvede tarifa od 35%, poslovanje naših izvoznika u Ameriku postaje neodrživo“, dok Toplica Spasojević (ITM/PKS) slično upozorava na mogući kolaps izvoza u slučaju nepostizanja bilateralnog sporazuma, i to ne samo u industrijama koje mi analiziramo.
Sreća u nesreći – izvoz u SAD je veoma mali, i SAD nisu naš glavni trgovinski partner. Drugi imaju veće glavobolje. Recimo, kanadski, brazilski, indijski i meksički proizvođači HoReCa opreme i nameštaja.
Ko ima najviše razloga za brigu?
Najpogođeniji su oni koji već imaju velike izvozne brojke i tržišni udeo – kao što su proizvođači auto-delova, guma i municije. HoReCa proizvođači iz Srbije, koliko god se trudili da pomognu Americi da ugosti svoje goste u masivnoj bukvi, za sada ipak nisu na njenoj carinskoj listi prioriteta.
Realno je, ipak, da je jedan važan deo izvoza upravo kuhinjska oprema i metalne posude. No, prekid izvoza zaboleće ne samo Metalac, već i one malene proizvođače, jer, u igri velikih brojki, skoro 3 miliona dolara je mala brojka, ali nekome (posebno onome ko je mali) to će možda presuditi – ili će morati da traži nova tržišta, ili da prestane sa poslovanjem.
Više i o ovoj temi na BuildUpu 2025
Portal Gradnja 23. oktobra u hotelu Crowne Plaza organizuje konferenciju „BuildUp 2025 – Arhitektura ugostiteljstva” i ove godine fokus nam je na HoReCa sektoru. Stoga ćemo ovu temu pomno pratiti narednih meseci, a potom i imati podatke za analizu na samoj konferenciji – koliko su naši proizvođači i izvoznici pogođeni visokim tarifama i šta mogu da urade da one što manje utiču na njihovo poslovanje.
Karte su već u prodaji i možete ih nabaviti na sajtu Tickets, a više informacija o samoj konferenciji pogledajte ovde.
