Studentkinje iz Novog Sada osmislile generativnu fasadu od aluminijumskih panela

Prototip razvijen na FTN-u kroz parametarsko modelovanje i digitalnu fabrikaciju pokazuje kako ravni paneli mogu formirati kontinuiranu, samonoseću površinu.

Prototip generativne fasade Alu Origami projekat je razvijen u okviru modula Digitalni dizajn i fabrikacija na master programu Arhitektura, na Departmanu za arhitekturu FTN-a u Novom Sadu, gde studenti istražuju mogućnosti primene parametarskih alata u projektovanju i građenju.

U okviru predmeta Digitalna fabrikacija, koji vodi prof. dr Bojan Tepavčević zajedno sa asistentkinjom Sandrom Todorović, studenti su razvili eksperimentalnu zidnu strukturu zasnovanu na principima zakrivljenog savijanja.

Kao što i ime projekta sugeriše, inspiracija potiče iz origami tehnika, ali je njihova logika reinterpretirana i skalirana na nivo arhitektonskog elementa. Rezultat je površina koja se čita kao kontinuirana i fluidna, iako je izvedena od diskretnih ravnih panela.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Studentski projekat Olge Srejić koji pokazuje kako arhitektura može da menja društvo

Rezultat je površina koja se čita kao kontinuirana i fluidna, iako je izvedena od diskretnih ravnih panela.

Proces projektovanja odvijao se u okruženju za vizuelno programiranje Grasshopper 3D, gde su studenti koristili parametarske modele za generisanje geometrije, kontrolu preloma i optimizaciju panela za izradu. Ovakav pristup omogućio je preciznu kontrolu forme, ali i direktnu vezu između digitalnog modela i fizičke realizacije.

Poseban fokus rada bio je na materijalu — aluminijumskim kompozitnim panelima, koji se u savremenoj arhitekturi najčešće koriste kao standardni fasadni sistemi. U ovom projektu, studenti su imali zadatak da preispitaju konvencionalnu upotrebu ovog materijala i istraže njegove performativne i estetske potencijale kroz inovativnu primenu.

Ograničenja su uslovila razvoj samonosećeg sistema i alternativnih načina montaže, čime su studenti stekli dragoceno iskustvo rada u realnim uslovima.

Kroz izvođenje prototipa ispitivane su mogućnosti savijanja, lomljenja i formiranja panela, kako bi se postigao efekat zakrivljene površine bez složenih podkonstrukcija, uz potencijal primene ovakvih rešenja i u enterijerskim projektima.

Pored dizajnerskog i materijalnog istraživanja, važan segment projekta bio je suočavanje sa realnim ograničenjima izvođenja. Prototip je realizovan u enterijerskom prostoru galerije Departmana, gde nije bilo dozvoljeno intervenisati u postojeću strukturu zida – bez bušenja, tiplovanja ili ankerovanja.

Ovo ograničenje uslovilo je razvoj samonosećeg sistema i alternativnih načina montaže, čime su studenti stekli dragoceno iskustvo rada u realnim uslovima.

Praktična primena stečenog znanja

Realizaciju zida izvele su studentkinje Tijana Jonjić, Branka Stanojević, Miljana Stanković i Nataša Lazarević, čime je ovaj projekat dobio i snažnu komponentu timskog rada i praktične primene stečenog znanja.

Projekat je dodatno podržan kroz saradnju sa privredom — kompanija Alumil donirala je aluminijumske kompozitne panele, dok su Modelart i MiniDekor pružili logističku podršku u obradi materijala i CNC sečenju.

Alu Origami tako predstavlja spoj digitalnog dizajna, materijalnog eksperimenta i konstruktivne inovacije. Kao prototip, on ne samo da demonstrira potencijal generativnih metoda u arhitekturi, već i otvara pitanja o novim načinima primene standardnih materijala u savremenoj praksi.