Ovako će izgledati jedan od najvećih data centara na svetu: Poetična arhitektura za AI eru
Megakompleks u Juti, snage 7,5 gigavata, obuhvatiće 60 data centara i solarne farme, dok investitori poručuju da žele da izbegnu tipične „betonske kutije“ koje dominiraju ovom industrijom.
Dok svet ulaže milijarde u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, u pustinji Jute planira se jedan od najvećih data centara na svetu. Kompanija O’Leary Digital ekskluzivno je predstavila prve vizuale Stratos Hyperscalea u američkoj saveznoj državi Juta, koji projektuje arhitektonski studio Gensler kao jedan od najvećih data centara na svetu.
Stratos Hyperscale, snage 7,5 gigavata, deo je razvoja pod nazivom Wonder Valley i mogao bi postati jedan od najvećih objekata ove vrste globalno. Biće izgrađen na jednoj od lokacija unutar zemljišta površine oko 16.200 hektara.
Ogromni kompleks trebalo bi da obuhvati 60 data centara na početnoj površini od 4.050 hektara. Zbog zabune oko ukupne veličine lokacije, pojedini mediji su preneli da će centar biti čak dvostruko veći od Menhetna, što se ipak nije pokazalo kao tačno.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Šta predviđa Genslerov projekat
Kompanija O’Leary Digital, na čijem je čelu poznati kanadski investitor Kevin O’Liri, angažovala je Gensler za izradu master plana i arhitektonskog rešenja ovog megaprojekta.
Master plan predviđa šest klastera data centara, međusobno razdvojenih zaštitnim zelenim zonama uz ivice parcele, kao i solarne farme i takozvani „inovacioni distrikt mešovite namene“.
Vizuelizacije prikazuju objekte sličnog arhitektonskog jezika kao data centar Wonder Valley u Kanadi, koji je takođe projektovao Gensler. Međutim, zgrade u Juti imaju svetliju fasadnu oblogu, prilagođenu pustinjskim klimatskim uslovima.
Ulazi su oblikovani kroz duboke useke sa velikim staklenim površinama, dok su duge fasade akcentovane horizontalnim pojasevima različitih nijansi.
“Standard u ovoj industriji su betonske i metalne kutije bez prozora – ogromne monolitne građevine koje narušavaju prostor. To smo odbili da radimo.”
Direktor kompanije O’Leary Digital, Pol Palandžijan objasnio je da tim želi da se udalji od tipičnog, jednoličnog izgleda data centara koje opisuje kao „ružne prizore“.
„Standard u ovoj industriji je betonska i metalna kutija bez prozora, – ogromne monolitne građevine koje narušavaju prostor. To smo odbili da radimo. Zato smo stalno postavljali pitanje Gensleru: kako možemo da osmislimo data centar iznova? Želimo lepo, gotovo poetično arhitektonsko rešenje koje pripada pustinji,“ rekao je on.
Dodao je da su umetnost i arhitektura njegova velika strast, te da je želeo da unese inovativno razmišljanje u sektor koji ga gotovo uopšte nema.
“Bez značajnog uticaja na okolinu”
Projekat Stratos dobio je odobrenje komisije okruga Boks Elder, uprkos protivljenju dela lokalnog stanovništva zabrinutog zbog potrošnje vode iz već opterećenog Velikog slanog jezera, kao i potencijalnog svetlosnog i zvučnog zagađenja.
Zemljište se trenutno uglavnom koristi za poljoprivredu, a kroz obe glavne parcele prolazi i Ruby Pipeline, međudržavni gasovod. Investitori i dalje istražuju dodatne izvore energije osim planiranih 1.200 hektara solarnih panela.
Palandžijan tvrdi da potrošnja vode neće značajno uticati na Veliko slano jezero: „Naš sistem koristi zatvoreni krug hlađenja, te će potrošnja pijaće vode biti znatno manja od javno iznetih procena, pa čak i niža od poljoprivredne potrošnje koja se danas odvija na istoj lokaciji”.
Fazna izgradnja tokom više od deset godina
Iako će kampus po završetku imati kapacitet od 7,5 gigavata, izgradnja će se odvijati fazno tokom više od deset godina. Sam građevinski otisak zauzimaće tek manji deo ukupne površine, dok će ostatak ostati pod autohtonim pejzažom, sistemima za zadržavanje atmosferskih voda i ekološkim koridorima, kažu iz Genslera.
Dok se ne razviju lokalni izvori energije, poput solarnih sistema, očekuje se da će kompleks koristiti priključke na međudržavni gasovod.
Sve veća ulaganja u veštačku inteligenciju nastavljaju da povećavaju potrebu za energetski zahtevnom infrastrukturom poput ove.
Mogućnost postavljanja nuklearnih elektrana
Po veličini, projekat se svrstava među najveće komplekse data centara na svetu. Poređenja radi, China Telecom Data Center u kineskom gradu Hohot prostire se na oko 100 hektara, dok trenutna površina Meta Hyperion data centra u Luizijani zauzima nešto manje od 1.620 hektara.
Sve veća ulaganja u veštačku inteligenciju nastavljaju da povećavaju potrebu za energetski zahtevnom infrastrukturom poput ove.
Sve veća ulaganja u veštačku inteligenciju povećavaju potrebu za energetski zahtevnom infrastrukturom.
Nedavno je kanadska infrastrukturna kompanija AtkinsRéalis najavila saradnju sa kompanijom Nvidia na istraživanju mogućnosti postavljanja nuklearnih elektrana direktno na lokaciji, kako bi se zadovoljile energetske potrebe ovakvih kompleksa, koji sve češće opterećuju lokalne elektroenergetske mreže.
Uticaji takozvanih hiperskalnih data centara tek počinju ozbiljnije da se proučavaju. Ranije ove godine grupa istraživača objavila je studiju koja prati efekat urbanih toplotnih ostrva oko ovih objekata.
Sličan trend razvoja velikih data centara vidljiv je i u regionu. U Hrvatskoj je nedavno predstavljen projekat Pantheon Data Centra u Topuskom, koji predviđa izgradnju savremenog kampusa sa data infrastrukturom i energetskim sistemima ukupne snage jedan gigavat.
