Šta znamo o Đerdapu 3: Kako bi izgledala izgradnja najveće reverzibilne hidroelektrane u Srbiji
Umesto nove brane na Dunavu, projekat predviđa dve visinske akumulacije, više od 10 kilometara tunela i podzemni hidrotehnički sistem koji bi služio kao najveća „baterija“ elektroenergetskog sistema Srbije.
Nakon što je Ambasada SAD u Srbiji objavila poziv američkim kompanijama da iskažu interesovanje za učešće u projektu reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, tema koja se decenijama povremeno vraća u javnost ponovo je postala vruća.
Reč je o projektu koji se prvi put ozbiljno razmatrao još sedamdesetih godina prošlog veka, a koji bi, ukoliko bude realizovan, mogao da postane najveći energetski objekat izgrađen u Srbiji nakon hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.
Nije nova brana, već ogromna „baterija“
Ono što odmah na početku treba razjasniti jeste da, za razliku od Đerdapa 1 i 2, Đerdap 3 nije zamišljen kao klasična hidroelektrana sa novom branom na Dunavu.
Plan koji su još 1977. radili čuveni Energoprojekt i Institut Jaroslav Černi, predviđa izgradnju reverzibilne hidroelektrane koja bi koristila postojeće Đerdapsko jezero kao akumulaciju. Kada u elektroenergetskom sistemu postoji višak električne energije – npr. noću – voda bi se pumpala iz Dunava u gornja akumulaciona jezera. Kada je potrošnja velika, ista voda bi se vraćala kroz turbine i proizvodila električnu energiju.
Đerdap 3 nije zamišljen kao klasična hidroelektrana sa novom branom na Dunavu već kao reverzibilna hidroelektrana poput one na Perućcu.
Zbog toga se ovakvi objekti često nazivaju i najvećim prirodnim baterijama elektroenergetskog sistema. Međutim, ovo nije ništa novo. Srbija već više od četiri decenije koristi jednu reverzibilnu hidroelektranu. Reč je o RHE Bajina Bašta, puštenoj u rad 1982. godine, koja povezuje akumulacije Perućac i Zaovine na Tari.
Dva veštačka jezera na više od 380 metara visine
Prema onom što je objavljeno na stranicama EPS-a, sistem bi činile dve gornje akumulacije – Brodica i Pesača – smeštene iznad Dunava na visinama između 380 i 407 metara nadmorske visine.
Ukupna zapremina vode u akumulacijama procenjena je na oko 578 miliona kubnih metara, dok energetski potencijal obe akumulacije iznosi približno 484 GWh.
Upravo izgradnja ovih jezera predstavljala bi jedan od najvećih zemljanih i hidrotehničkih zahvata na projektu.
Najimpresivniji deo projekta krije se ispod zemlje
Sa građevinskog aspekta, najzanimljiviji deo projekta nisu same akumulacije, već mreža podzemnih tunela.
Prema originalnom tehničkom rešenju, akumulacija Brodica bila bi povezana sa akumulacijom Pesača tunelom prečnika 4,6 metara i dužine čak 8,1 kilometar. Od Pesače do vodostana vodio bi drugi tunel prečnika sedam metara i dužine oko 1,95 kilometara.
Voda bi se iz gornjih akumulacija spuštala kroz dovodne tunele do turbina smeštenih u podzemnoj elektrani uz samu obalu Dunava, a zatim vraćala u postojeće Đerdapsko jezero. Istim sistemom voda bi se u obrnutom smeru pumpala nazad u akumulacije kada postoji višak električne energije.
Kako bi se gradio Đerdap 3
Sudeći prema ranijem projektu predstavljenom na sajtu EPS-a, značajan deo projekta odvijao duboko u stenskoj masi iznad Dunava, uz obimne iskope, podzemne mašinske prostorije i hidrotehničke objekte.
Poseban izazov predstavlja činjenica da se čitavo područje nalazi u složenom kraškom terenu, zbog čega su još osamdesetih godina sprovedena opsežna geološka istraživanja.
Voda bi se iz gornjih akumulacija spuštala kroz dovodne tunele do turbina smeštenih u podzemnoj elektrani uz samu obalu Dunava, a zatim vraćala u postojeće Đerdapsko jezero.
Prvobitni projekat predviđao je ukupnu snagu od 2.400 MW, što je približno dvostruko više od instalisane snage hidroelektrane Đerdap 1.
Međutim, kako je svojvremeno pisao Balkan Green Energy News, razmatra se više varijanti kapaciteta – od 1.400 MW do 2.400 MW – u zavisnosti od ekonomskih pokazatelja i regionalnih energetskih potreba.
Kako su građeni Đerdap 1 i Đerdap 2
Za razliku od Đerdapa 3, prve dve elektrane podrazumevale su izgradnju masivnih betonskih brana preko Dunava.
Đerdap 1, pušten u rad 1972. godine, bio je jedan od najvećih poduhvata u ovom delu Evrope. Izgrađen je kao zajednički projekat tadašnje Jugoslavije i Rumunije, uz ogromne zemljane radove, regulaciju plovnog puta i stvaranje Đerdapskog jezera koje je trajno promenilo izgled ovog dela Dunava.
Đerdap 2 završen je tokom osamdesetih godina kao nizvodni deo istog sistema.
Đerdap 3 bi, međutim, predstavljao potpuno drugačiji tip gradnje. Umesto brane preko reke, većina radova bila bi koncentrisana na formiranje gornjih akumulacija, kilometre tunela i podzemnu hidrotehničke objekte unutar planinskog masiva.
Gde je projekat danas
Projekat se trenutno nalazi u fazi traženja strateških partnera i investitora. Poslednjih godina izrađene su hidrološke studije i preliminarne analize izvodljivosti, dok su Srbija i Rumunija prošle godine razgovarale o modelima saradnje zbog potencijalnog uticaja na postojeći sistem Đerdap 1 i Đerdap 2, piše SeeNews.
Da li će Đerdap 3 konačno preći put od višedecenijske ideje do gradilišta, ostaje da se vidi. Ali već danas je jasno da bi realizacija ovakvog sistema podzemnih tunela, akumulacija i hidrotehničkih objekata predstavljala jedan od najvećih građevinskih izazova u Srbiji.
BuildUp 2026: Megaprojekti
Tema megaprojekata i njihove realizacije biće u fokusu konferencije BuildUp 2026, koja će se 29. oktobra održati u Sava Centru u organizaciji portala Gradnja. Na jednom mestu okupiće se investitori, projektanti, izvođači i predstavnici institucija kako bi razgovarali o najvećim projektima koji trenutno oblikuju Srbiju. First minute ulaznice već su dostupne.
Ovo Energoprojektovo resenje je staro 50 godina. Zar nema nista savremenije od toga? Kako ce to uticati na prirodu?
Pa i sada dok trošiš struju ti indirektno ugrožavaš prirosu. Ako ti smeta eventualno narušavanje prirode, isključi se sa mreže, ne troši struju, pa budi primer za ostale.
Pa ovo se i radi zbog tzv. savremenih rešenja tj. zbog solarnih elektrana i vetroelektrana koje proizvode energiju kad ima sunca tj. vetra.
A energija je potrebna u svakom trenutku.
Pa će se energija skladištiti na ovaj način u masi vode na velikoj visini.
Drugo rešenje za skladištenje ovolike količine energije bi bilo u ogromnim baterijama koje bi zauzimale površinu u kvadratnim kilometrima i koje bi trebalo zameniti za par decenija jer imaju rok trajanja.
Mislim da je ekološki bolje rešenje hidroenergija umesto kopanja litijuma ili drugih minerala i njihive reciklaže nakon par decenija.
Saglasan.
Umesto što je Srbija ratovala sa svima na balkanu,ubijala i svima načinila ogromnu materijalnu štetu ,da je imala normalna rukovodstva ova centrala bi bila već sagrađena našim firmams i našim novcem,a ne da mi sada finansiramo izgradnju,a centrala na kraju postane Kineska ili Američka,što će se i desiti
Š…u razumeš se u istoriju koliko i u ekonomiju. Bolje da ništa nekomentarišeš ubuduće nego da lupaš glistu po mrežama ….
Na ovaj način bi se mogla napraviti prevodnicu kod Ribarića na reci Ibar i kanalom Ibar – reka Raška – Ibar zaobišlo Jezero Gazivode koje bi se ili isušili ili pregovorima regulisana zajednička upotreba po principu Kanada – Amerika što je i bilo predviđeno Trampov im Vašingtonskim ugovorom. Naime, vodu iz srpske reke Ibar i 2/3 jezera koriste isključivo kosovski Albanci kao vodu za piće Prištevaca, navodnjavanje Kosovske Doline i „Hlađenje“ Termolektrana u Obiliću. A, Srbiji idu samo otpadne vode jalovišta rudnika olova Trepča i zagađuju vodu sve do Dunava. Za ovih 27 godina su Albanci „Ukrali“ nekoliko milijardi evra za utrošeni vodu i električnu energiju istovremeno naplaćujući tu vodu i struju svojim potrošačima.
Dok se to ne uradi nikada se neće mirnim putem rešiti KOSMETSKO PITANJE. A, na kanalu, odnosno reci Ibru i Raški bi se moglo napraviti niz revizibilnih i klasičnih Hidroelktrana,sprečile bujice i poplave i zaštitio Novi Pazar koji je često zahvaćen poplavama.
Ovo što sam napisao nije ništa novo. Turska je nizom brana na Tigru i Eufrat u gotovo „Prisvojila“ vodu tih velikih reka.
Čak i Vučić otkrio je da se iz materijala „Srbijavoda“, vidi da još od 1985. godine postoji ideja da o skretanju toka Ibra.Aralsko more su vodom snabdevale dve najmoćnije centralnoazijske reke – Amu Darja i Sir Darja. Međutim, 1960. godine, sovjetski inženjeri odlučili su da naprave ogromnu irigacionu mrežu sa 32.000 kilometara kanala, 45 brana i više od 80 rezervoara, kako bi se navodnjavala velika polja pod pamukom i pšenicom u Kazahstanu i Uzbekistanu.
Mozda da se ne pipne uopste to i da se krene sa ultimativnom granom zelene energije , a to je nuklearna energija, vodu imamo da hladimo reaktore i bog. Forbs pise kako ekonomija propada zbog prevelikog ulaganja u vetroturbine i kako je fosilno gorivo nezamenjivo.
Nama ostaje da se nadamo da to neće da se gradi dok je sns na vlasti,jer ako ga oni budu pravili naj….i smo.