Zoran Petrović biće govornik na konferenciji BuildUp 2019 koju organizuje portal Gradnja.rs
Izdvojeno, Softver

Zoran Petrović: Ukoliko tek sad razmišljate o prelasku na BIM – već kasnite!

Glavni izazovi s kojima se susreću biroi pri implementaciji BIM-a jesu nedostatak finansijskih sredstava kao i smanjena mogućnost delegiranja dela projektantskog tima za prelazak na ovo okruženje.

Kada više od 15 godina radite kao BIM menadžer na poslovima izrade projektne dokumentacije komercijalnih, stambenih, sportskih i industrijskih objekata na teritorijama Ruske federacije, Bliskog istoka, Evrope i Afrike, onda sigurno jedna od najupućenijih osoba na našem prostoru na temu implementacije BIM-a. Zato smo se obratili upravo Zoranu Petroviću iz firme ArtifexPro, govorniku na konferenciji BuildUp 2019 koju organizuje naš portal, kojeg smo za početak pitali sledeće:

Zorane, zašto, kako i kada preći na neki od BIM softvera?

– Kao što ste dobro primetili, treba preći na BIM zato što je to budućnost srpske građevinske industrije. S druge strane, BIM je sadašnjost za naprednije zemlje sveta. Ne bih želeo da zvučim banalno, ali ukoliko ste tek počeli da razmišljate o prelasku na BIM, već kasnite.

Činjenica je da napredne industrije sveta BIM koriste već skoro 20 godina. Neke od njih čak su uvele i zakonsku obavezu za korišćenje BIM softvera. Na primer, Velika Britanija od 2016. godine, Ruska federacija od 2017. godine zahtevaju da se projekti rade u nekom od BIM softvera.

Postoji veliki broj BIM softvera koji se koriste ali najčešće zastupljen BIM softver (skoro 50% tržišta) na polju arhitekture, konstrukcije, instalacija je Autodesk Revit. Svakako, razne struke nalaze koristi u različitim softverima i dodacima za softvere, pa, na primer, arhitekte koriste često ArchiCAD, konstruktivci Tekla Structure itd. Kako lično koristim Autodesk Revit već duži niz godina, toplo ga preporučujem svim strukama.

Niste već prešli na BIM? Ozbiljno kasnite!

Šta je BIM jeste, a šta nije? Da li je reč o naprednom 3D modelovanju ili je BIM nešto mnogo složenije?

– BIM je skraćenica od engleskog izraza „Building Information Modeling“. Kako mu samo ime kaže, „BIM“ su u stvari informacije o elementima koji sastavljeni formiraju objekat. Svaki od softvera koji podržavaju BIM predstavlja informacionu bazu podataka. Vizuelni 3D prikaz objekta je samo pomoć projektantima za unos podataka u bazu, kako bi te podatke kasnije predstavljali u vidu izveštaja ili crteža.

Kako tehnika napreduje već sada naslućujemo da će doći vreme kada će se papirne verzije projekata čuvati samo u arhivama institucija. Za samu gradnju neće biti potrebno formiranje 2D dokumentacije (izveštaji ili crteži) jer će ljudi na gradilištima moći na jednostavan način pristupati svim potrebnim informacijama za izgradnju objekta, direktno u 3D modelu.

Implementacija BIM tehnologija nije ni brz, ni lak, a ni jeftin postupak. Koliko tok implementacije traje, šta sve podrazumeva? 

– Nije jednostavno proceniti koliko će trajati implementacija BIM-a u jednoj projektantskoj firmi jer prelazak na BIM u načelu predstavlja promenu načina razmišljanja i pristupa projektovanju.

Ukoliko pravilno odaberete zaposlene koji će započeti rad u BIM-u, implementacija će ići lakše brže. Kako se među iskusnim projektantima postoji otklon prema novim tehnologijama, jer kako će vam često reći „zašto menjati stvari koje funkcionišu“. Po mom mišljenju, za prelazak na BIM treba birati birati mlađe projektante. Iskusnije kolege će im davati uputstva vezana za sama pravila struke koja treba primeniti.

Za prelazak na BIM treba birati birati mlađe projektante, a iskusnije kolege će im davati uputstva vezana za sama pravila struke.

Sam proces implementacije podrazumeva, kao prvo obuku tima koji će raditi u BIM-u, dalje stvaranje procedura rada kojih će se svi članovi tima pridržavati (jer jedino na taj način tim i može da funkcioniše), i kao poslednje, i ništa manje važnije, pravljenje dokumenta šablona „template file“.

Formiranjem procedura rada u BIM-u nastaje interni pisani dokument BIM Standard projektantske firme. BIM standard koristiće i svaki novi član tima tako da će se održati jednoobraznost rada, čak i povećanju ili izmenama „BIM tima“. Definisane procedure modelovanja koristiće se uz korišćenje fajla šablona modela (Template File). U samom šablonu nalaziće se predefinisani objekti potrebni za rad, a u pisanom dokumentu koji opisuje šablon naći će se pregled šta sve u šablonu postoji.

Da bi ste uspeli u implementaciji BIM procesa i da bi proces implementacije protekao što bezbolnije, na prvom mestu treba da postoji čvrsta rešenost rukovodstva. Treba odvojiti finansijska sredstva za kupovinu softvera a često i za pojačanje performansi hardvera. Treba imati u vidu, da iako će se koristi od prelaska na BIM zasigurno pojaviti, ti rezultati neće doći brzo i svakako ćete morati da osim novca uložite i ogroman rad.

Koji su glavni izazovi sa kojima se mali i srednji biroi u Srbiji susreću prilikom implementacije BIM alata?

– Glavni izazovi sa kojima se susreću mali biroi jesu nedostatak finansijskih sredstava kao i smanjena mogućnost delegiranja dela projektantskog tima za prelazak na BIM.

BIM okruženje; Foto: Zoran Petrović

Kako i na koji način im vi kao BIM menadžer i konsultant, može pomoći da prevaziđu goruće probleme i zaista iskoriste potencijale BIM tehnologija na pravi način? Koja su vaša dosadašnja iskustva?

– Bavim se projektovanjem i izradom grafičke dokumentacije, osim u Srbiji, i na teritorijama i po standardima Ruske federacije, Evropske unije, Bliskog istoka i Kanade već više od 17 godina. Moje bavljenje BIM-om počinje pre skoro deset godina. Najveće iskustvo imam na poljima arhitekture i konstrukcije ali se bavim i sistemima vodovoda i kanalizacije i elektro instalacijama.

Kao konsultant uspešno sam radio na implementaciji BIM standarda u nekoliko domaćih projektantskih firmi, na primer, Arhi.Pro (Beograd) i Đorđe Bajlo Arhitekte (Novi Sad).

Moja dosadašnja stečena znanja u projektovanju i BIM modelovanju mogu vam u mnogome pomoći da na jednostavan i brz način prebolite sve dečije bolesti koje se neminovno pojavljuju pri prelasku na BIM. Velika prednost mog angažovanja, u odnosu na škole koje se bave obukom projektanata za korišćenje Autodesk Revit-a, je u tome što svakodnevno rešavam praktične probleme projektovanja. Kasnije se trudim da ta praktična znanja prenesem i u implementaciju BIM standarda i obuke ljudstva firme koja me angažuje kao konsultanta.

Koja je, zapravo, uloga BIM menadžera?

– Moja uloga kao BIM menadžera je da radim na strategiji razvoja procesa projektovanja, obuci novih projektanata i njihovo uklapanje u sistem. Zavisno od veličine i potreba projektantske firme mogu se baviti i izradom šablona, standarda, familija i samim vođenjem projekata.

U vašem tekstu „Šta je pošlo naopako?“ govorite o fenomenima „lažni BIM“, „soliranje“, „BIM execution plan“, „previše podataka“ i „zaobilazne metode“. Šta se sve može naučiti iz projekata koje ste radili po BIM principima a pošli su naopako?

– Svako iskustvo koje stvorite u toku procesa projektovanja, pa i negativno, je korisno za napredovanje i usavršavanje.

Najčešći primer je, projekat koji ste radili u BIM-u, ali ste morali potrošiti mnogo vremena da sredite model, kako bi uspeli da dobijete pravilne izveštaje o količinama materijala ili crteže koji grafički liče. Potrošeno vreme je uglavnom posledica „soliranja“ učesnika na projektovanju u okviru jedne struke. Ukoliko svaki od projektanata ima svoj sistem modelovanja određenih elemenata stvoriće se digitalni haos iz koga se možete izvući jedino trošenjem dodatnog vremena i resursa.

Ukoliko svaki od projektanata ima svoj sistem modelovanja, stvoriće se digitalni haos iz koga se možete izvući jedino trošenjem dodatnog vremena i resursa.

Ukoliko nemate dovoljno iskustva u modelovanju pribegavaćete korišćenju AutoCAD detalja, tablica iz eksela ili čak kompletnih crteža iz drugih softvera. Ovakvo „zaobilaženje“ nazivamo Pseudo BIM i svakako ćete ovakvom načinu pribegavati ređe, kako budete imali više iskustva, a iskustvo se dobija prenošenjem od iskusnijih korisnika ili učenjem na sopstvenim greškama.

Do ovog slučaja dolazi kada u projektantskoj firmi ne postoji BIM Standard koji će voditi projektante, kao ni stručno lice koje će svojim iskustvom predvideti moguće probleme koji će na kraju projektovanja nastati.

Više na BuildUpu

Zoran Petrović, BIM menadžer, biće govornik na konferenciji BuildUp 2019 na temu Digitalnoj gradnji koja će biti održana 16. oktobra. Jedan od panela biće potpuno posvećen BIM-u gde će govornici iz Srbije i regiona dati odgovora na pitanja o BIM implementaciji i o tome kako kroz digitalno nastaje kuća.

Više o konferenciji saznajte ovde.

BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *