Zašto ne moramo svaki dan da damo sve od sebe: Lekcije o liderstvu sa konferencije ArcHERtecture / SHEngineering
Sonja Kapetanović i Melanija Pavlović govorile su o tome kako izgraditi autoritet, kako prevazići strah od neuspeha i ostati svoja uprkos izazovima.
Kako izgleda put do vodećih pozicija u industrijama u kojima žene čine većinu tokom studija, ali i dalje ostaju manjina u upravljačkim strukturama? Upravo o tim izazovima razgovaralo se na konferenciji ArcHERtecture / SHEngineering, održanoj 4. juna 2026. godine u hotelu Radisson Collection u Beogradu.
U okviru tzv. fireside chata „Ko odlučuje o velikim projektima i kako se gradi poverenje?“, Sonja Kapetanović, CEO kompanije Schlarafia, i Melanija Pavlović, direktorka kompanije JAF, govorile su o liderstvu, samopouzdanju, greškama, perfekcionizmu, umrežavanju i poziciji žena u poslovnom svetu.
Njihov otvoren razgovor, pred auditorijumom u kojem su dominirale mlade žene, doneo je niz inspirativnih, ali i neočekivano iskrenih poruka o tome šta zaista znači graditi karijeru, donositi odluke i ostati svoj u svetu biznisa.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Pavlović: „Svi smo sposobni za sve, bespredmetno je ko je kog pola“
Na pitanje “Kako izgleda biti žena u prostoru gde uglavnom muškarci donose odluke?”, prva odgovara Sonja Kapetanović:
“Ja ne samo da radim u ambijentu gde muškarci donose odluke, nego radim i u firmi gde uglavnom muškarci stoje i iza proizvoda koje plasiramo, odnosno proizvodimo. Lično nikada nisam imala problem sa muškarcima i nikada nisam imala problem da muškarci iz bilo kog razloga nipodaštavaju moje znanje, moj autoritet i način kako donosim odluke”.
Melanija Pavlović, po struci diplomirani inženjer arhitekture, navodi da nikad kroz svoju karijeru nije želela da se izjednači sa muškarcima:
„Ono što bi muškarac odlučio sa nekih 60 posto spremnosti, mislim da žena mora da se pripremi 100 posto. Ja neretko kažem – ja sam lider, ne samo direktor, ja sam jedna velika kokoška majka koja se trudi da održi sve svoje zaposlene. I moj kolektiv je muški, kao i Sonjin, i uopšte ne treba praviti taj neki ’elektricitet’ muško-žensko. Svi smo sposobni za sve i smatram da – ako ste vi čovek, i ako ste normalna osoba, i ako se normalno ponašate, i ako postoji mogućnost za jedan dobar razgovor i da saslušate nekog prekoputa vas – uopšte je bespredmetno ko je kog pola“.
„Ono što bi muškarac odlučio sa nekih šezdeset posto spremnosti, mislim da žena mora da se pripremi sto posto“ – Melanija Pavlović.
Kapetanović: „Iz grešaka se verovatno rađa i samopouzdanje“
O tome kako izgraditi autoritet i samopouzdanje prva je govorila Sonja Kapetanović:
„Iz nekog razloga, ljudi koji me poznaju imaju uverenje da sam ja osoba puna samopouzdanja i moguće je da ne greše. Mislim da su autoritet i samopouzdanje prilično povezani, a to zapravo dolazi iz slobode koju vrlo rano dajete sebi, a ta sloboda podrazumeva ne samo da odlučujete i da imate odgovornost kada odlučujete, nego i da grešite. I kad preživite svoje greške – neke oplačete sami sa sobom, za neke vas stave na stub srama – i nastavite da živite, funkcionišete i radite, iz toga se verovatno rađa i samopouzdanje, a pošto dobijate usput i znanje, onda dobijate i neki autoritet, odnosno kredibilitet“.
Na njene reči nadovezuje se Melanija Pavlović: “Ljudski je grešiti, ali je osećaj božanski, rekla bi Mej Vest, a i dete kad prohodava mora da padne pedeset puta, pa onda ustane, pa ne odustane, pa još sto puta…“.
Pavlović: „Ništa nije lako, vera u sebe je veoma bitna“
Sonja Kapetanović dodaje, ciljajući na prosek godina u publici:
„Naravno, kada ste mladi, vi te greške doživljavate malo fatalistički, pa mislite da će vas to trajno obeležiti i da će se neko posle dvadeset godina sećati nečega što ste pogrešno izračunali ili uneli u projekat, ali kada shvatite da ne možete da prođete kroz život bez greške i kada to prihvatite, onda prestajete da se plašite i polako se nadograđuje samopouzdanje. Ali, dodala bih, izgradnja samopouzdanja ne može da bude cilj, to treba da bude jedan nusefekat, nešto što dolazi prirodno iz vaše profesionalne izgradnje, ali ne samo profesionalne, morate se razvijati kao celovita bića“.
Melanija Pavlović pokušala je da razbije famu o tome da je ženama na CEO pozicijama poput nje i njene sagovornice „sve lako“: „U stvari, ništa nije lako, izuzetno je teško, ali smatram da iza nas ne stoji niko – niko vam ništa neće pomoći u životu, verujte u sebe. Ima tu i suza, ima i znoja, odustajanja, ima i pitanja ’šta će meni sve ovo?’, ali vera u sebe je veoma bitna“.
Kapetanović: „Nije loše da u životu nekad i odustanemo“
Na temu odustajanja, Sonja Kapetanović, inače diplomirana farmaceutkinja sa više od deceniju radnog iskustva u „belom mantilu“, kaže sledeće:
„Ja sam suvlasnik Schlarafije, a to suvlasništvo mi je dato brakom, ali sam se u Schlarafiji trudila verovatno više od bilo koga i bilo je situacija kada sam htela da odustanem baš zato što sam smatrala da se moj rad ne vrednuje. Zapravo, razlog zašto sam promenila karijeru i jeste bio da svojim radom doprinosim i da to bude vidljivo. U preduzetništvu vam je to tako – neće niko da ’pokrpi’ moje greške, ako sam pogrešila to će odmah da se vidi, ako sam nešto uradila dobro to će odmah da se vidi. Ipak, mislim da nije loše da u životu nekad i odustanemo, to nije ništa strašno i, videćete, može i posle toga da se živi“.
Melanija Pavlović ipak upućuje malo drugačiju poruku:
„Nemojte nikad odustati, jer samim tim što ste danas ovde vi ste posebni i vanserijski. Opet se vraćam na dete koje prohodava – ono nakon što padne dvadeset-trideset puta neće nastaviti da puzi već će, normalno, da prohoda. I vi ćete prohodati, iako se možda zvezde nisu namestile da svi možemo sve, ali ja verujem u vas i mislim da ste šampioni svi ovde danas“.
Zajednički stav: Ove osobine treba da krase liderku
Na sledeće pitanje – „Kako ostati svoja, a biti liderka?“ – prva je odgovor dala direktorka kompanije JAF, koja rukovodi timom od bezmalo 80 zaposlenih:
„Kad neko kaže ’ti si direktor’, ’ti si šef’, meni je to uvek zvučalo strašno. Ako ste samo direktor, i ako samo nosite tu titulu, i ako se samo pojavljujete u medijima kao da ste nešto namrgođeni i strašni, vi ste nešto pametni, vi ste nešto postigli i nedodirljivi ste – džabe smo krečili, što bi rekli klinci. Šta je lider? Lider je neko ko je prisutan, neko ko je dostupan, lider je neko ko može da raste sa vama, neko ko saoseća, neko ko može da vas sasluša… Lider je neko ko vas uzme za ruku i ko kaže: ’ajmo napred, idemo dalje, rastemo zajedno“.
CEO kompanije Schlarafia nastavlja o liderstvu, ističući da za sebe smatra da je svoja, ali i da ne smatra da je liderka.
„Ja se, Melanija, slažem sa svim ovim što si rekla vezano za liderstvo, jer kada rukovodite timom ili firmom vi ste nužno zavisni od relacija sa ljudima, da li sa svojim zaposlenima, da li sa spoljnim saradnicima ili sa poveriocima itd. Tako da apsolutno ne možete misliti da ste vi sami sebi dovoljni, to ćete od prvog dana biti demantovani“.
„Lider je neko ko je prisutan, neko ko je dostupan, lider je neko ko može da raste sa vama, neko ko saoseća, neko ko može da vas sasluša…“ – Melanija Pavlović.
Kapetanović: „Ne mislim da moramo svaki dan da damo sve od sebe“
Međutim, ceo ambijent priče o liderstvu, „konferencije na kojima se svi najavljuju kao ne znam kakvi lideri“, Sonji Kapetanović očito nije previše privlačan:
„Ja imam troje dece i tridesetoro zaposlenih i sigurno je da sam u nekom trenutku i uzor i motiv, ako ništa drugo, svojoj deci, zaposlenima možda i nisam. Ali, kada pristupam poslu, meni uopšte nije ideja da ja nekoga motivišem da se on digne u visine. Jesam jedno vreme imala te ideje, bila sam povučena time kako ja sad treba njih da inspirišem, ali, na kraju, moram da vam kažem da je meni dovoljno da moji zaposleni budu zadovoljni sobom, da budu zadovoljni poslom i da na tom poslu doprinesu submaksimalno, znači – ne maksimalno. Mislim da mora da postoji neka rezerva, za dane kada mora da se ’gura’ malo jače, a ne mislim da moramo svaki dan da damo sve od sebe“.
Kako ističe Kapetanović, nije strašno ako i nismo lideri:
„Nekad je dovoljno da samo budemo dobri i korektni rukovodioci, da pošteno radimo svoj posao i da postižemo neke zadate rezultate. Ja nemam potrebu da me neko zove liderkom i nemam potrebu da budem inspiracija čak ni svojoj deci, što mislim da je sloboda, a tu slobodu mi vrlo često sami zakinemo tako što idolizujemo svoje pretpostavljene. Stoga mislim da treba malo da ’spustimo loptu’ sa tom temom liderstva jer nam to neće stajati na nadgrobnom spomeniku“.
„Nekad je dovoljno da samo budemo dobri i korektni rukovodioci, da pošteno radimo svoj posao i da postižemo neke zadate rezultate“ – Sonja Kapetanović.
Pavlović: „Izađite iz zone komfora i ostvarite kontakt“
Nakon narednog pitanja – „Koliko su važni networking, podrška i ljudi koji vam otvaraju vrata?“ – Melanija Pavlović objašnjava:
“Ja sam po prirodi stidljiva osoba i svaki put kad imam javni nastup normalno je da imam tremu zato što sam žena koja bi da to izgleda savršeno, ali me je karijera i rad sa ljudima naučio da ako ne izađem iz kuće i ne izađem iz zone komfora, ako ne okrenem neki telefon i ne popričam sa nekim – neću ostvariti neki kontakt. Networking je prebitan, da li LinkedIn, da li Instagram, da li Facebook, da li smo ili nismo dosadni – zovite, pričajte, nemojte da vas je sramota, pitajte, tražite… Možda vam neće pomoći neko ko je umišljen, ali mislim da ljudi koji su na top-pozicijama, ostvareni, neiskompleksirani, hoće“.
Kapetanović: „Prvo dobar proizvod, pa tek onda networking“
Donekle drugačije mišljenje o umrežavanju potom je dala suvlasnica Schlarafije:
„Super je networking, super su kontakti, ali morate prvo biti fokusirani na to da imate dobar proizvod, odnosno uslugu. Kada imate dobar proizvod i uslugu, onda može networking, a ne možete da idete po događajima, konferencijama, da pišete po LinkedInu, da se slikate i pijete šampanjac, a da se ne bavite svojom profesijom“, rekla je Kapetanović i dobila zaslužan aplauz iz publike.
„Ne možete da idete po događajima, konferencijama, da pišete po LinkedInu, da se slikate i pijete šampanjac, a da se ne bavite svojom profesijom“ – Sonja Kapetanović
Pavlović: „Nismo roboti, ne pokušavajte da budete savršene“
Perfekcionizam i strah od neuspeha kod žena – o poslednjoj temi ovog svojevrsnog „ćaskanja“ prva je govorila Melanija Pavlović:
„Ne može perfekcionizam. Mi bismo želeli da sve bude idealno, i u kući i na poslu, i deca i karijera, i mediji… Nekad je u fokusu život, nekad je u fokusu porodica pa trpi posao, nekad tri porodica zbog posla, ali ne pokušavajte da budete savršeni i perfekcionisti jer to nikog ne zanima, bitno je samo da budete svoji i zdravi i da nekako svi procesi idu. Volela bih da može ali nismo roboti, žene smo i ljudi smo, znači – samo budite normalne“.
Sonja Kapetanović se u završnici razgovora kratko nadovezala na reči svoje sagovornice:
„Što se tiče perfekcionizma i straha od neuspeha, kod mene je toga bilo kada nije bilo, a inače je uvek, ali to je deo moje prirode, ja sam to nekako prihvatila i, ako i vi ‘bolujete od iste boljke’, što pre to prihvatite biće vam lakše. Ali, tu bih se potpuno složila sa Melanijom, to što ste vi zamislili da nešto mora da bude pet plus, a izvedete za četiri minus – to niko neće primetiti“.
