Većina na fakultetima, manjina na vrhu: Zašto žene teže dolaze do liderskih pozicija u struci

Iako danas dominiraju na studijama arhitekture, žene su i dalje ređe na rukovodećim mestima. O mentorstvu, predrasudama, znanju i profesionalnom razvoju govorile su učesnice panela održanog u okviru konferencije ArcHERtecture / SHEngineering.

Žene danas čine većinu studenata arhitekture na fakultetima u Srbiji, ali se ta brojčana prednost ne preslikava na tržište rada, naročito ne na vlasničke i rukovodeće pozicije u struci. Zašto se taj jaz i dalje održava, koje prepreke postoje na putu profesionalnog napredovanja i koliko su važni znanje, mentorstvo i međusobna podrška bile su teme panel diskusije „Većina na studijama, manjina u vlasništvu“, održane u okviru konferencije ArcHERtecture / SHEngineering u organizaciji portala Gradnja.rs.

O svojim iskustvima govorile su Marija Nenadić Novaković, predsednica ŽAD-a, prof. dr Dragana Konstantinović, redovna profesorka Fakulteta tehničkih nauka, Ljiljana Jelušić, vlasnica kompanije Eurodom, Jasna Pavlović, arhitektkinja i direktorka kompanije Reynaers Aluminium Srbija i Jelica Tutunović, stručna saradnica u projektovanju rasvete, ispred kompanije EGLO rasveta. Panel je moderirala Anja Stanišić, direktorka razvoja portala Gradnja.

Kroz lične profesionalne priče, učesnice su ukazale na izazove sa kojima se žene i dalje susreću u arhitekturi, građevinarstvu i industrijama povezanim sa izgrađenim okruženjem, ali i na promene koje poslednjih godina postaju sve vidljivije.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Znanje, liderstvo i podrška: Održana konferencija ArcHERtecture / SHEngineering

Konstantinović: „Top menadžment je još uvek rezervisan za muškarce – nažalost i na fakultetu“

Na početku svog obraćanja, prof. dr Dragana Konstantinović istakla je da je u zadnjih deset godina evidentno da žene predstavljaju dominantnu grupaciju na studijama arhitekture na FTN-u, zbog čega je, kako navodi, “i atmosfera u amfiteatru drugačija”. Međutim, kako je primetila moderatorka, ta dominacija nestaje nakon završetka studija, kada je u pitanju rad u privredi a posebno zastupljenost na rukovodećim pozicijama. Prof. dr Konstantinović daje svoje viđenje ovog svojevrsnog fenomena:

„Svi se trude da se rodna ravnopravnost ispoštuje u najvećoj mogućoj meri, ali ipak je činjenica – i to mojim studentkinjama uvek i kažem – da moraju da se trude više.”

Dodaje da ćemo još mnogo morati da kao društvo radimo na tome da prestane da bude bitno da li ste inženjer ili inženjerka.

“Kada se pojavite na bilo kom mestu ili poziciji, zapravo je bitno šta znate ili ne znate, koliko ste kompetentni i koliko ste spremni za tu poziciju. Mislim da devojke danas imaju izuzetne kvalitete koji ih kvalifikuju da budu na liderskim pozicijama i čini mi se da one napreduju ka tome, ali je top-menadžment još uvek rezervisan za muškarce. Tako je, nažalost, i na fakultetu.”

Još mnogo ćemo morati kao društvo da radimo na tome da prestane da bude bitno da li ste inženjer ili inženjerka.

ŽAD kao pomoć u razvojnom putu

O tome šta sprečava mlade arhitektkinje u daljem napredovanju, uprkos njihovim kvalitetima, govorila je Marija Nenadić Novaković:

„One imaju znanje, i ta multidisciplinarnost sa kojom one dođu i mogućnost da se brzo prilagode svemu što ih čeka stvarno ih čini vrlo uspešnim. Međutim, nemaju, naravno, iskustvo i zato smo tu iz ŽAD-a da im pomognemo u tom razvojnom putu. One sve imaju kompetencije ali im je potrebna i snaga i energija i neka ’životna lekcija’ kako da do toga dođu”.

Upravo se u tom raskoraku između fakulteta i tržišta rada otvorilo pitanje mentorstva, podrške i profesionalnog umrežavanja, o čemu su govorile gotovo sve učesnice panela.

Jelušić: „Znanje i trud na prvom mestu za sve“

Ljiljana Jelušić, suvlasnica Eurodoma, koja je s nepunih dvadeset ušla u posao sa tri godine starijim bratom, kaže:

„Počela sam kao devojka da radim posao koji je, generalno, muški posao i uopšte, kad se susrećete sa muškarcima u poslu sa tim brojem godina, vi ne možete da ostavite utisak ozbiljne osobe.”

Dodaje da je nju najviše osnažilo to što je vrlo brzo shvatila da mora da savlada svoj posao da bi bila dobar sagovornik.

“Jer to znanje koje vi imate to je prvo ‘oružje’ koje možete da primenite protiv nekog ‘protivnika’. Kada vide ženu preko puta, pogotovo mladu, tu su u početku odmah predrasude – ‘ona ne zna ništa’. A znanje i trud su nešto što je na prvom mestu za sve.“

Od projektantkinje do liderskih pozicija

Jasna Pavlović navela je da je kroz projektovanje shvatila da joj za neke odluke uvek fali neko dodatno znanje. „Da bih bolje projektovala i donosila bolje dizajnerske odluke bilo mi je potrebno da proširim znanje, a ta moja širina koju sam želela da stvorim me je i dovela do tih liderskih pozicija“, objasnila je Pavlović.

Kao mladi projektant, radeći kod prof. Branislava Mitrovića, naša panelistkinja stekla je dragocena znanja čiji se uticaj odrazio na njen dizajnerski razvojni put, ali je vrlo brzo krenula da, u ime investitora, radi i projekt menadžment:

„Taj posao koji sam obavljala paralelno sa dizajnerskim poslom u birou, doneo mi je puno znanja, zapravo, to je možda jedan od najbitnijih aspekata koji su uticali na ojačanje pozicije arhitekte“, navela je direktorka kompanije Reynaers Aluminium Srbija.

Širina i veliki aspekt informacija koje dajete vašem klijentu dovode do toga da se projekat uspešno realizuje, a svaki uspešan projekat povlačio je dalje novi uspeh.

Nedugo zatim, postala je direktor jedne domaće investitorske kompanije, koja je u sklopu svoje firme imala i projektni biro:

„Imala sam 55 zaposlenih, minimum desetak projekata koje sam vodila u svakom trenutku i od kojih sam jedan deo i sama projektovala, ali sam želela sve. I to širenje znanja, hrabrost da se sve uradi, ali, zapravo, to ’kopkanje’ po svim ostalim sferama je dovelo do nekih dobrih projektantskih rezultata. Širina i veliki aspekt informacija koje dajete vašem klijentu dovode do toga da se projekat uspešno realizuje, a svaki uspešan projekat povlačio je dalje novi uspeh, pa novi projekat, pa novu poziciju… Nije potrebna agresivnost, znanje i kvalitet dovode do liderskih pozicija“, zaključuje Pavlović.

Elektroinženjerka u svetu uređenja prostora

Jelica Tutunović, dugogodišnja stručna saradnica u kompaniji EGLO rasveta, po zanimanju je elektroinženjer i njen put ka projektovanju rasvete nije bio pravolinijski:

„Na početku karijere u Elektroprivredi radila sam kao licencirani projektant dalekovoda, međutim, uvek sam imala veliku ljubav za enterijer, za uređenje prostora. U nekom srednjem životnom dobu upisala sam jednu italijansku privatnu akademiju za dizajn enterijera na kojoj sam stekla dosta znanja, te je onda osvetljenje bio neki logičan spoj ta dva interesovanja – s jedne strane poznavanje tehnike, standarda, propisa i proračuna, a sa druge strane mogućnost da to znanje primenim na uređenje prostora“.

Tri ključna momenta kroz prizmu ŽAD-a

Reč je potom dobila Marija Nenadić Novaković, koja je iz ugla ŽAD-a pokušala da „mapira“ tri ključna trenutka koji su u poslednjih deset godina bili od važnosti za poziciju žena u arhitekturi kod nas:

„Prvi ključni momenat je bilo samo osnivanje – osnivačice su prepoznale momenat i odlučile da osnuju jedno društvo koje će možda mapirati neke probleme sa kojima su se one susretale u tom trenutku i prikazati ih u nekom svetlu kako zapravo jeste. Drugi ključni momenat je bila zajednica koja se gradila kroz sve to vreme, gde smo zaista bile podrška jedna drugoj i gde je ta zajednica rasla i rasla i sada proslavila svoj deseti rođendan,“ navela je predsednica ŽAD-a.

Treći ključni momenat, ističe Nenadić Novaković, nešto je što nam možda tek predstoji: „To su ove mlade dame ovde. Gradeći zajednicu takvu kakva jeste – puna podrške i puna razumevanja, ali i edukacija i mentorstava – sve u radu ŽAD-a je navodilo na to da se sada obraćamo mlađim članicama i generacijama koje dolaze jer je evidentno da sve ostaje na njima“   

Ne ’cenzurisati’ se u startu

Kada je reč o mentorstvu i radu sa studentkinjama „jedan na jedan“, prof. dr Dragana Konstantinović smatra da je ta komunikacija vrlo korisna i da može doneti velike benefite za njih, ali, kako priznaje, u vrlo intenzivnom programu edukacije arhitektata ostaje malo vremena za razgovor o izazovima koji ih čekaju u praksi „baš kao žene“.

„Mislim da je mladim ljudima svaka vrsta mentorstva zgodna i da im to pomaže da se ne ’cenzurišu’ u startu, da nesigurnosti koje imaju stave u neke realne okvire. Patrijahalna pozicija iz koje pojedine od njih nastupaju stavlja ih u neki neravnopravan položaj u onom trenutku kada postanu deo nekog tima ili neke zajednice. To kod nas na fakultetu nije slučaj. Volimo kada se u timskom radu formiraju mešoviti timovi i kada postaje potpuno nebitno da li je u pitanju student ili studentkinja, ali im možda treba malo iskustva, samostalnosti i sigurnosti, pre svega u nekim profesionalnim okvirima koji ih definitivno očekuju“, kaže Konstantinović.

Marija Nenadić Novaković (levo) | Foto: Đorđe Sugaris

Lideri iz regiona učili od žena iz Srbije

Jelica Tutunović prenela nam je takođe sopstvena iskustva:

„EGLO je austrijska kompanija, ali je u Srbiji od samog početka ukazala poverenje ženama, tako da su žene na menadžerskim pozicijama od osnivanja pa do danas, a čine i samo jezgro firme. Ono što je važno je da to poverenje nije samo na rečima, već je to poverenje na delima.”

Dodaje da je ženama omogućeno da donose odluke, vode procese, formiraju timove i izgrade odnose na tržištu.

“Pokazano je da žene u oblasti prodaje osvetljenja mogu da budu dovoljno stručne, dovoljno odgovorne da zaista nose jedan tako veliki posao, a to poverenje koje je EGLO Austrija ukazao Srbiji se višestruko isplatilo. Ono što je meni bilo zanimljivo je da su čak i lideri iz regiona dolazili i učili od naših žena u Srbiji kako one to rade“, istakla je Tutunović i dobila na ove reči snažan aplauz publike.

Čar je u tome kad žene shvate da mogu sve

Marija Nenadić Novaković složila se sa konstatacijom moderatorke da se žene „mnogo preispituju“ kada je donošenje odluka u pitanju:

„Svaku odluku koju donosimo ispresecamo iz raznih perspektiva pre nego što je donesemo“. O svojoj bogatoj karijeri u struci – koja je uključivala projektantski rad u arhitektonskim biroima, ali i direktorske pozicije i bavljenje strateškim razvojem –  Nenadić Novaković govori:

„Upravo u tome je čar arhitekture i te širine koju ona pruža, da vi, jednog dana kada završite fakultet, imate širinu gde ćete i kako ćete u svakom momentu. Takođe, sve mi imamo i porodice i imamo neke silne prepreke, ali možda ih ne treba gledati kao prepreke nego kao neku dodatnu snagu, jer tek tad shvatimo da možemo sve – i da ustajemo u šest ujutru, i da prostiremo veš, a onda da budemo izuzetne u svom poslu i u projektovanju, i u izvođenju, i u prodaji. Verujem da je u tome čar“.

Udruživanje i saradnja sa mladim generacijama

Ljiljana Jelušić istakla je da firma Eurodom stalno radi na promenama:

„Pratimo tržište dizajna u našoj sferi i dosta ulažemo u taj segment jer na taj način olakšavamo mladim arhitektama da upoznaju nove materijale i dobiju maksimalnu tehničku podršku. Ono što ja vidim jeste udruživanje i saradnja sa mladim generacijama, kako bismo sferu dizajna, iskustva prostora i životnih potreba uskladili na što bolji način. Ono što bih lično volela jeste i osnaživanje mladih žena, da i u privatnom poslu dobiju podršku i da nema podele na muški i ženski posao, već da svako ko radi kvalitetno i ima znanje može to da radi podjednako dobro.“

Sa ženama koje su uspešne, koje su neki lideri u bilo kojoj sferi, mnogo mi je bilo lakše da sarađujem, brže, efikasnije…

O kvalitetima žena koje zauzimaju liderske pozicije, iz sopstvenog iskustva govorila je Jasna Pavlović:

„Žene na vrhu građevinske industrije koje sam sretala tokom moje karijere su savršeni poslovni ljudi. Sa ženama koje su uspešne, koje su neki lideri u bilo kojoj sferi, mnogo mi je bilo lakše da sarađujem, brže, efikasnije… Ženi je potrebno da bude vrlo sposobna da bi se probila i prošla sve te prepreke, dok sam sretala i mnogo muškaraca na funkcijama koji nisu bili dorasli tim poslovima“.

Marija Nenadić Novaković: „U znanju je moć“

Pred kraj diskusije, prof. dr Dragana Konstantinović uputila je poruku budućim arhitektkinjama:

„Ja mojim studentkinjama uvek kažem da one imaju odgovornost prema ženama, jer ženska prava su mlada. Pravo da glasamo, pravo da radimo, da budemo arhitekte, to nisu prava koja mi imamo jako dugo i osvajala su ih žene pre nas, te imamo i odgovornost prema tim ženama, arhitektama i svima drugima, da se prema tome odnosimo sa ponosom, uvažavanjem, i, na kraju krajeva, da ostavimo sopstveni legat u toj borbi za prava i mogućnosti. Poruka bi bila da budu hrabre, istrajne, da se ne samocenzurišu i da one mogu sve“.

Pravo da glasamo, pravo da radimo, da budemo arhitekte, to nisu prava koja mi imamo jako dugo i osvajala su ih žene pre nas, te imamo i odgovornost prema tim ženama.

Umesto završne poruke, Marija Nenadić Novaković dala je savet kako da se „ženski glas čuje, a ne samo da bude saslušan“, kako je to formulisala moderatorka:

„Mislim da je svaka od nas rekla da je to znanje. Moj najveći kvalitet je možda to što sam i dalje štreberka i što uvek dolazim spremna na sastanke, da ne mogu da me iznenade ni jednim pitanjem. Tako da je u znanju moć“.