Biljke koje niču iz poda: Kako je zapušteni atrijum Šumarskog fakulteta postao živa laboratorija
Laboratorije skrivene ispod poda, zbirka od 30 vrsta drveta i sistem koji omogućava biljkama da izrastaju kroz rešetkastu podnu konstrukciju – ovako izgleda novi atrijum.
Nekada zapušten i gotovo nevidljiv prostor u srcu Šumarskog fakulteta u Beogradu danas je pretvoren u jedinstvenu laboratoriju na otvorenom, gde biljke izbijaju kroz pod, a više od trideset vrsta drveta postaje deo svakodnevnog iskustva studenata i posetilaca.
Revitalizovani atrijum površine od svega 75 kvadratnih metara objedinjuje arhitekturu, pejzažnu arhitekturu, tehnologiju drveta i principe cirkularne ekonomije, pretvarajući nekadašnji tehnički prostor u mesto za istraživanje, edukaciju i boravak.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Od tehničkog prostora do aktivne platforme
Atrijum je nastao tokom nadogradnje fakulteta devedesetih godina, ali je dugo ostajao u funkciji isključivo pasivnog elementa ventilacionog sistema, zapušten i izolovan od svakodnevnih aktivnosti institucije.
Projektom iz 2025. godine izvršena je transformacija ovog tehničkog prostora u aktivnu arhitektonsku i edukativnu platformu, zasnovanu na principima održivosti, ponovne upotrebe materijala i smanjenog ekološkog otiska.
Kako za Gradnju kaže Jelena Matić, redovna profesorka Šumarskog fakulteta i mentorka projekta, projektovanje je krenulo krajem maja 2025, a sami radovi u avgustu 2025. godine. Iako je građevinski deo bio završen do februara 2026, zbog procesa ozelenjavanja atrijum je otvoren tek početkom juna.
Iako je građevinski deo bio završen do februara 2026. godine, zbog procesa ozelenjavanja atrijum je otvoren tek početkom juna.
Atrijum projektovan na tri nivoa
Ukupna površina atrijuma je 75 m² – mala površina, ali velika visina, te je projektovan je na tri nivoa, od kojih je prvi ispod površine poda gde se nalaze kontejneri sa supstratom za biljke i druga oprema za laboratorije.
„Drugi je glavni nivo sa zbirkom, klupama i biljkama, dok je treći iznad mreže koja sprečava ptice da slete u atrijum gde se nalazi mural i čija je najveća vidljivost iz glavnog amfiteatra fakulteta“, objašnjava profesorka Matić.
Ono što posetioci atrijuma obično odmah primete da je neobično jesu biljke koje niču iz poda.
Pejzažno-arhitektonska laboratorija smeštena je u zoni ispod rešetkastog poda, gde biljke, u potrazi za svetlošću, prirodno prodiru u prostor i formiraju promenljive zelene strukture.
„Ovakav pristup omogućava praćenje rasta u uslovima ograničene insolacije, unapređuje mikroklimu i podstiče razvoj biodiverziteta unutar Atrijuma“, ističe se u opisu projekta.
Biljke koje niču iz poda
Pod je pozicioniran 1,3 metra iznad betonske osnove atrijuma, čime je stvoren prostor za smeštaj laboratorijske opreme, sistema za navodnjavanje, instrumenata za merenje temperature i vlažnosti, rasvete i sistema za odvođenje atmosferskih voda.
Istovremeno, objašnjava dalje profesorka, ovakvo rešenje omogućilo je da se nivo atrijuma izjednači sa nivoom glavnog hola fakulteta, što je unapredilo funkcionalnost i doživljaj prostora.
„Ono što posetioci atrijuma obično odmah primete da je neobično jesu ‘biljke koje niču iz poda’“ kaže Matić. Taj efekat postignut je tako što je supstrat sakriven ispod metalnih rešetki, čija okna su dovoljno velika da ne smetaju njihovom razvoju.
Zbirka integrisana u podnu oblogu
Prostorna postavka obuhvata zbirku drvenih vrsta namenjenih upotrebi u eksterijeru, integrisanu u podnu oblogu Atrijuma.
Kolekcija sadrži više od trideset vrsta drveta različitog geografskog porekla i načina obrade, omogućavajući posetiocu neposredno upoznavanje sa njihovim svojstvima i potencijalima.
Ujedno, ona funkcioniše kao laboratorija na otvorenom za istraživanje drveta i njegove održive primene.
Već upotrebljeni materijali kao izazov
Jedan od najvećih izazova tokom projektovanja bio je pronaći odgovarajuće materijale, budući da je čitav koncept atrijuma zasnovan na principima održive arhitekture i ponovne upotrebe resursa.
Kako objašnjava mentorka prof. Jelena Matić, namera projektantskog tima bila je da u što većoj meri koristi materijale koji su već imali prethodnu namenu.
„U Srbiji ne postoji sistemsko rešenje za građevinske materijale koji se demontiraju sa objekata koji se ruše ili renoviraju, pa je najveći izazov bio pronaći polovne metalne rešetke za pod. Imali smo sreću da smo ih uopšte našli u obimu i kvalitetu koji su nam bili potrebni“, kaže Matić.
Tako je, dodaje, i sam proces projektovanja tekao obrnutim tokom od uobičajenog. Tek nakon što su rešetke pronađene, njihove dimenzije (98 x 108 x 2 cm) postale su osnova za dalji razvoj rešenja.
Namera projektantskog tima bila je da u što većoj meri koristi materijale koji su već imali prethodnu namenu.
Uklapanje podne daske u projektno rešenje
Sličan pristup primenjen je i u slučaju preko 30 vrsta drveta iz celog sveta koje čine zbirku, a u stvari su pod atrijuma.
„Prvo smo skupili sve moguće uzorke do kojih smo mogli doći i onda došli do dimenzije podne daske koja podrazumeva najveće iskorišćenje građe, a ujedno se uklapa u projektno rešenje“, navodi Matić.
Međutim, za razliku od metalnih elemenata, drvo je moglo naknadno da se obrađuje i prilagođava, dok bi intervencije na rešetkama oštetile njihov zaštitni pocinkovani sloj.
U Srbiji ne postoji sistemsko rešenje za građevinske materijale koji se demontiraju sa objekata koji se ruše ili renoviraju
Projekat je nastao u okviru međunarodnog programa DECORATOR, finansiranog kroz program Interreg Danube, prema arhitektonskom rešenju autora Lare Đolović, Anje Đorđević i Dušana Jevtića, uz snažnu podršku multidisciplinarnog tima Šumarskog fakulteta.
Razvoj tehničkog rešenja zbirke drvnih vrsta za eksterijer, kao i sistema za kontinuirano praćenje parametara vlažnosti i temperature, vodio je Goran Milić, u saradnji sa Jelenom Matić, Nebojšom Todorovićem i Markom Veizovićem.
Logističku podršku obezbedio je Goran Cvjetićanin, dok je za obradu drveta bio zadužen Marko Stojičić.
Atrijum otvoren 1. juna
Atrijum Šumarskog fakulteta svečano je otvoren 1. juna 2026. godine, čime je nekada zapušten univerzitetski prostor i zvanično postao novo mesto susreta, učenja, istraživanja i promocije principa održive arhitekture.
Atrijum Šumarskog fakulteta pokazuje kako i najmanji zapušteni prostori mogu postati mesta istraživanja, edukacije i svakodnevnog susreta sa prirodom.
