Kako zvuči arhitektura Frenka Gerija? Nova kompozicija nastaje iz njegovih formi i struktura
Gerijev „Biomuseo“ u Panama Sitiju poslužio je kao jedna od inspiracija za muzičko istraživanje pojmova povezanosti, kretanja, slobode i neočekivane lepote.
Proslavljeni džez muzičar i društveni aktivista, panamski pijanista i kompozitor Danilo Perez, premijerno će u oktobru izvesti novu kompoziciju inspirisanu delima i mislima poznatog arhitekte Frenka Gerija, u okviru omaža koji će biti održan u Muzeju Luj Viton u Parizu.
Delo pod nazivom „The Ever-Changing World“ (srp. Svet koji se neprestano menja) naručio je Institut za džez „Herbi Henkok“ iz SAD, a biće izvedeno tokom Međunarodnog takmičenja u džez pevanju 2026. godine, koje organizuje ova neprofitna muzičko-obrazovna organizacija.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Gerijeva vizija prenešena u svet muzike
U ekskluzivnom intervjuu za La Estrella de Panamá 14. septembra, Perez je objasnio da je kompozicija nastala iz njegovog interesovanja da Gerijevu arhitektonsku viziju prenese u jezik muzike, uspostavljajući dijalog između arhitekture i koncepta globalnog džeza.
Veza panamskog muzičara sa Gerijevim radom dodatno je ojačana kroz Muzej biodiverziteta Paname, poznat kao Biomuseo, koji je projektovao američki arhitekta. Prema Perezovom tumačenju, forme, boje i strukture Gerijeve arhitekture sadrže elemente koji mogu da se interpretiraju kroz muziku.
Jedan od najznačajnijih arhitekata koji su ikada živeli
Veza između dvojice stvaralaca razvijala se i kroz druge umetničke projekte. Perez je lično upoznao Gerija nakon što ih je kompozitor i saksofonista Vejn Šorter predstavio u Los Anđelesu, nakon pijanistinog nastupa sa Losanđeleskom filharmonijom i Šorterovim kvartetom.
„Ovo je nešto izuzetno za našu zemlju. Frenk Geri je jedan od najznačajnijih arhitekata koji su ikada živeli, i bio sam povezan sa njim. Štaviše, njegova supruga, Berta Agilera, je Panamka. Pretvaram njegovu viziju arhitekture u muziku“, rekao je Perez.
Kada se lepota pronađe u neočekivanom
Nova kompozicija strukturisana je u dva stava: „Us“ (Mi) i „Optimistic Chaos“ (Optimistični haos). Kroz njih muzičar istražuje pojmove poput povezanosti, kretanja, slobode i mogućnosti da se lepota pronađe u neočekivanom.
Rezultat će, prema Perezovim rečima, biti razgovor između globalnog džeza i arhitekture, u kojem muzika pokušava da prevede ideje i emocije koje može da izazove rad jednog arhitekte.
Kroz dva stava kompozicije muzičar istražuje pojmove poput povezanosti, kretanja, slobode i mogućnosti da se lepota pronađe u neočekivanom.
Prenošenje emocija kroz vreme
Kako je objasnio pijanista, kompozicija polazi od misli koja se pripisuje Geriju, o sposobnosti arhitekture da kroz vreme prenosi emocije: „Veliko arhitektonsko delo izražava osećanja“.
Za Pereza, prenošenje takve ideje u oblast muzike predstavlja i način da se uspostavi dijalog između različitih umetničkih disciplina, ali i da se pokaže sposobnost džeza da stvara nove forme izražavanja.
