Otvoren Obamin predsednički centar: Monumentalni granitni toranj koji deli Čikago
Novi predsednički centar u Čikagu donosi monumentalnu granitnu kulu visoku 69 metara, ali i nastavlja da izaziva rasprave o njenom odnosu prema istorijskom pejzažu grada.
Vredan oko 850 miliona dolara, Obamin predsednički centar danas je otvoren za javnost u čikaškom Jackson Parku, nakon više od decenije planiranja, projektovanja i izgradnje. Dok ga jedni vide kao novu arhitektonsku ikonu američkog Srednjeg zapada, drugi smatraju da njegova monumentalna forma ne pripada istorijskom pejzažu južne obale grada, piše AP News.
Granitni monolit uzdiže se iznad zelenog pojasa na južnoj strani Čikaga. Njegova gotovo potpuno zatvorena fasada, sa tek nekoliko pažljivo pozicioniranih prozora, više podseća na monumentalni spomenik nego na savremeni predsednički muzej.
Kompleks je projektovao njujorški studio Tod Williams Billie Tsien Architects u saradnji sa pejzažnim arhitektama iz biroa Michael Van Valkenburgh Associates. Pored muzejske kule, kampus obuhvata forum za javne događaje, biblioteku, sportsku dvoranu, dečja igrališta i uređene javne površine.
Arhitektura koja deli mišljenja
Najprepoznatljiviji deo centra jeste toranj visok gotovo 69 metara, koji dominira severnim delom kompleksa. Njegova neobična forma izaziva podeljena mišljenja u gradu koji se smatra rodnim mestom modernog nebodera.
Za jedne je reč o arhitektonskom gestu koji odudara od okruženja, naročito u Jackson Parku, gde preovlađuju istorijski objekti i pejzaži nastali pod uticajem Svetske izložbe iz 1893. godine. Za druge, upravo ta različitost predstavlja njegovu najveću vrednost.
Karakteristična zatvorenost objekta i njegova monumentalna forma čine da više podseća na spomenik nego na klasičan muzej.
Tokom godina stanovnici su zgradu upoređivali sa silosom za žito, svemirskim brodom iz filma Ratovi zvezda, pa čak i sa mauzolejom.
„Jedan od najlepših aspekata ovog centra jeste to što će svako imati svoje jedinstveno iskustvo. Zgrada je projektovana tako da bude otvorena i pristupačna ljudima, bez obzira na to da li žive preko puta ili dolaze sa drugog kraja sveta“, rekla je Valerie Jarrett, izvršna direktorka fondacije i bivša savetnica predsednika Obame.
Inspiracija u simbolici zajedništva
Prema autorima projekta, forma tornja inspirisana je fotografijom četiri ruke koje se spajaju u zajedničkom stisku, simbolizujući saradnju, demokratiju i kolektivno delovanje.
Fasada je obložena svetlim granitnim panelima sa duboko usečenim reljefima i velikim slovima koja prenose delove govora Baraka Obame održanog 2015. godine povodom pedesetogodišnjice marša od Selme do Montgomerija.
Jedan od natpisa započinje rečima: „Vi ste Amerika“.
Karakteristična zatvorenost objekta takođe je bila predmet brojnih rasprava. Iz fondacije objašnjavaju da je mali broj prozora posledica potrebe da se muzejski eksponati zaštite od direktnog sunčevog zračenja, uključujući i repliku Ovalnog kabineta koja se nalazi unutar postavke.
Pogled na grad kakav Čikago nije imao
Arhitektonski kolumnista lista Chicago Tribune Edward Keegan nazvao je muzej „nečikaškom zgradom“, upravo zbog njene masivnosti, malog broja otvora i neuobičajene forme.
Ipak, ističe da se na vrhu tornja nalazi zastakljeni Sky Room, prostor sa panoramskim pogledom koji pruža jednu od najneobičnijih vizura centra Čikaga.
„Ne podseća ni na jedno drugo mesto u Čikagu. Poseban je i neočekivan“, kaže Keegan.
Ovaj kompleks zaista poseduje snažan osećaj pripadnosti mestu. Vreme će pokazati kako će ga ljudi koristiti i prihvatiti. – Adam Rubin.
Slično mišljenje ima i arhitektonski kritičar lista Chicago Sun-Times Lee Bey, koji smatra da se zgrada najbolje razume tek kada se posmatra kao deo šireg kampusa.
On podseća da su i mnoge danas omiljene građevine u gradu nekada izazivale negodovanje. Tako je čuveni John Hancock Center po završetku gradnje šezdesetih godina često poređen sa naftnom platformom.
„Kako počinjemo da živimo sa zgradama, tako u njih ugrađujemo i sopstvena sećanja. Vremenom one postaju deo svakodnevnog života“, kaže Bey.
Kontroverze oko lokacije i uticaja na zajednicu
Put do realizacije projekta bio je dug i praćen brojnim kontroverzama.
Nakon objavljivanja lokacije 2015. godine pokrenuto je više tužbi sa ciljem zaustavljanja izgradnje, dok su pojedine organizacije upozoravale da bi projekat mogao podstaći rast cena nekretnina i raseljavanje stanovnika sa nižim primanjima iz okolnih četvrti.
Izgradnja centra podrazumevala je prenamenu gotovo osam hektara parkovskog zemljišta, kao i uklanjanje dela saobraćajnice koja je povezivala centar grada sa južnim delovima metropole.
Aktivistkinja Robin Kaufman ističe da se toranj danas vidi iz velikog dela parka i obližnjeg rezervata za ptice.
„Gde god da krenem, vidim ga. To me stalno podseća na ono što se dešava i uznemirava me“, rekla je Kaufman.
Simbol zajednice ili presedan u gradskom parku?
Barak Obama lično je učestvovao u donošenju brojnih projektantskih odluka zajedno sa arhitektama Todom Williamsom i Billie Tsien. Među njegovim zahtevima bili su kamena fasada, javni sadržaji dostupni lokalnoj zajednici i vidikovac sa pogledom na grad u kojem je započeo svoju političku karijeru.
Fondacija navodi da su u okviru projekta uređeni novi sportski tereni, otvorena biblioteka, izgrađena košarkaška dvorana, igrališta i vrtovi uklopljeni u postojeći parkovski pejzaž.
„Koristi koje ova izuzetna institucija donosi zajednici daleko prevazilaze troškove. To je simbol koliko nam je ova zajednica važna“, smatra Valerie Jarrett.
Adam Rubin iz Chicago Architecture Center ocenjuje da kompleks poseduje snažan osećaj pripadnosti mestu, ali dodaje da će tek vreme pokazati kako će ga građani prihvatiti i da li je žrtvovanje dela javnog parka bilo opravdano.
Bez obzira na podeljena mišljenja, Obama Presidential Center već sada predstavlja jedno od najznačajnijih javnih arhitektonskih ostvarenja izgrađenih u Čikagu tokom poslednje decenije. Da li će postati nova ikona grada ili ostati predmet beskrajnih rasprava, odlučiće generacije koje će ga koristiti u godinama koje dolaze.
