Andraševa vila iz 1913. dobija novi život: Istorijski objekat u Zvorniku postaje hotel muzejskog tipa
Posle više od 34 godine propadanja, zaštićeni objekat biće rekonstruisan i dograđen kako bi postao mesto boravka, kulture i susreta.
Sagrađena 1913. godine, Andraševa vila je kultni objekat Zvornika, ali njena najveća vrednost ne leži samo u prepoznatljivoj slici koju daje dok stoji u centru grada. Objekat je evidentiran kao kulturno dobro pod prethodnom zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, pa njegova obnova nosi i posebnu odgovornost. Nakon završetka radova, kompleks će biti prenamenjen u hotel muzejskog tipa.
Vila se obnavlja kako bi kroz ugostiteljske sadržaje dobila novi život nakon što je preko 34 godine bila zapuštena i neupotrebljiva. Ideja je da se sačuvani identitet objekta poveže sa savremenom funkcijom, tako da budući posetioci ne dolaze samo da vide obnovljenu zgradu, već da kroz prostor, enterijer, porodične priče i nove sadržaje dožive vreme iz kojeg je ona nastala.
„Andraševa vila za mene nije samo kao još jedan projekat rekonstrukcije istorijskog objekta. Suština projekta je u pokušaju da se kroz arhitekturu materijalizuje priča o jednom vremenu – o austrougarskom period u Bosni i Hercegovini, načinu gradnje i kulturi stanovanja u Zvorniku početkom 20. veka, ali i o ljudima koji su u toj kući živeli“, kaže autorka projekta, arhitektkinja Jovana Domuz iz novosadskog studija BraksPro i DistrictHome.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Poreklo graditelja otkriva poreklo same vile
Poseban sloj priče čini čovek koji ju je podigao – Andreas Skiber, poreklom iz kočevske, odnosno Gottscheer zajednice (današnja Slovenija). To poreklo, ističe autorka, nije samo biografski podatak, već ključ za razumevanje objekta.
Naime, Kočevari su bili poznati po zanatima, obradi drveta i graditeljskom umeću, pa se kroz njegovu životnu priču otvara mnogo šira tema: kako su se znanja, ljudi i kulture kretali kroz Austrougarsku monarhiju i ostavljali trag u gradovima poput Zvornika.
Vila otvara temu kako su se znanja, ljudi i kulture kretali kroz Austrougarsku monarhiju i ostavljali trag u gradovima poput Zvornika.
„Ovaj objekat lično istražujem ceo svoj život, a godinu i po dana pokušavam da saznam život i imena ljudi koje nikad nisam poznavala. Meni je on spoj konzervacije, arhitektonske interpretacije i savremene reaktivacije nasleđa – kao pokušaj da jedna gotovo zaboravljena kuća ponovo postane deo života grada“ – navodi Domuz.
“Ona je dokument jednog vremena, potpis jednog graditelja, čoveka i čitavog puta kojim su graditeljsko znanje i kultura stigli do obale Drine.”
Hotel muzejskog tipa u istorijskom zdanju
Predloženi program zamišljen je kao hotel muzejskog tipa, te autorka smatra da baš zbog toga arhitekta u ovom slučaju mora da oživi sećanje kako je objekat postojao. Projektom je predviđena rekonstrukcija postojećeg kamenog objekta površine oko 650 kvadratnih metara, uz izgradnju aneksa od savremenih materijala približno iste površine. Prema projektu, svaki nivo vile imao bi drugačiju ulogu.
Donji nivo predviđen je za hotelski smeštaj sa osam soba, dok je srednji organizovan kroz pet tematskih salona, restoran i prostor za kulturne i društvene događaje, sa direktnom vezom ka terasi prilagodljivoj različitim vrstama okupljanja. Na spratu su planirani komotniji apartmani i sadržaji namenjeni privatnijem boravku.
Cilj je da se sačuva ono što je u vili autentično, da se izgubljeni delovi odgovorno interpretiraju i da kuća ponovo postane živa.
Zbog složenosti objekta, u proces je uključen veliki broj projektanata i stručnjaka različitih oblasti.
„Kabinet profesora Nenada Šekularca i Neda Džombić naši su dragoceni saradnici u procesu u kojem se odluke ne donose samo na osnovu estetike ili buduće funkcije, već kroz stalno usklađivanje istorijske vrednosti, konstruktivne stabilnosti i savremenih potreba objekta“, kaže Jovana Domuz i dodaje:
„Krajnji cilj nije da vila izgleda kao scenografija iz 1913. godine, niti da joj se nametne potpuno novi identitet. Cilj je da se sačuva ono što je u njoj autentično, da se izgubljeni delovi odgovorno interpretiraju i da kuća ponovo postane živa. Tek tada rekonstrukcija prestaje da bude vraćanje objekta u prošlost i postaje način da se njegovo trajanje produži u budućnost“.
Jednodnevna izložba pokazala potencijal prostora
Drugog avgusta u vili je realizovan primer efemerne arhitekture, privremeno transformišući njen ogoljeni prostor u ambijent izložbe „Dan otvorenih vrata Andraševe vile“, koja je privukla izuzetno veliki broj posetilaca. Bez trajnih intervencija, prostor je na jedan dan dobio novu funkciju i pokazao da vila, čak i u sadašnjem stanju, već može ponovo da bude mesto susreta, kulture i razmene.
„Za mene taj događaj nije bio samo predstavljanje dosadašnjeg istraživanja i budućeg projekta, već i važan deo samog procesa projektovanja. Kao autor idejnog rešenja, želim da u promišljanje budućnosti vile uključim čitavu zajednicu – kroz razgovore, sećanja, fotografije, predloge i lične priče ljudi koji su za ovu kuću i njen prostor vezani. Cilj je da obnovljena vila ne bude samo proizvod mog autorskog pristupa i vizije investitora Miroslava Ivanovića, već rezultat zajedničkog razumevanja njene vrednosti“, navodi Domuz.
Zajednica kao učesnik u projektovanju
Upravo zato je tokom izložbe predstavljeno nekoliko mogućih pravaca razvoja pojedinih prostora, a posetioci su pozvani da ostave svoje predloge i komentare. Takav pristup, ističe autorka, ne znači odricanje od odgovornosti arhitekte, već proširivanje izvora iz kojih projekat nastaje.
„Struka definiše način na koji se nasleđe čuva, tumači i prilagođava savremenim potrebama, dok zajednica pomaže da se razume šta vila znači gradu i kakvo mesto u njegovom budućem životu može da zauzme“, kaže sagovornica Gradnje, te zaključuje:
„Na kraju, Andraševa vila ne pripada samo ljudima koji je danas obnavljaju. Ona pripada i sećanju grada, zbog čega njen novi život treba da bude oblikovan tako da se u njemu prepoznaju i ljudi koji su uz nju odrasli, prolazili pored nje i decenijama čekali da se njena vrata ponovo otvore“.
Početak nove faze života Andraševe vile
Početak radova planiran je do kraja ove godine, dok je završetak rekonstrukcije i dogradnje predviđen u roku od oko 30 meseci. Nakon toga, Andraševa vila trebalo bi da otvori vrata posetiocima u svom novom ruhu – kao hotel muzejskog tipa koji spaja kulturno nasleđe i savremenu namenu.
