Data centri i energetska infrastruktura tražiće nove kapacitete, dok će postojeće zgrade morati da se prilagođavaju novim korisnicima. Na prvom panelu BuildUpa razgovaralo se i o tome šta može da zaustavi veliki projekat još pre izlaska na gradilište.
Dok se u svetu planiraju data centri sa energetskim zahtevima koji se mere gigavatima, u delu Srbije i dalje treba izgraditi vodovod i kanalizaciju. Obe vrste investicija našle su se u razgovoru o tome šta će se u narednoj deceniji graditi u Srbiji i regionu. Za jedne je presudno koliko struje mreža može da isporuči, za druge kako će se obezbediti finansiranje, a za sve je važno da postoje timovi koji mogu da ih pripreme i izvedu.
Na panelu „Megatrendovi u građevinarstvu: Šta ćemo graditi u narednoj deceniji?“, održanom 29. oktobra u Sava Centru u okviru konferencije BuildUp 2026: Megaprojekti – Powered by CRH, razgovor je vodio Igor Conić. Učestvovali su Siniša Mauhar iz CRH Adria & Western Balkans, Jovana Cvetković iz MPC Propertiesa, Zoran Simeunović iz Energogroupa, Damjan Obućina iz AG Instituta i Darko Đukić iz Ministarstva za javna ulaganja.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Mauhar o tome gde region ima znanje, a gde mu nedostaju kapaciteti
Siniša Mauhar, generalni direktor CRH Adria & Western Balkans, među trendovima koji će uticati na gradnju izdvojio je data centre, vodnu i kritičnu infrastrukturu i energetsku tranziciju.
Ocenio je da će se projekti kakvi se razvijaju u Evropi i SAD pojavljivati i u ovom regionu. Za industriju građevinskih materijala to znači da će, uz proizvodnju i isporuku, morati da obezbedi tehničku podršku za primenu materijala na zahtevnim objektima.
„Jedan veliki projekat nije samo zbir materijala, nego je takođe pitanje znanja, iskustva“, rekao je Mauhar. Prema njegovoj oceni, stručno znanje u regionu postoji, dok se kapaciteti za realizaciju razlikuju od zemlje do zemlje. Smatra da se taj jaz može relativno brzo smanjiti ako industrija unapred zna kakvi je projekti očekuju i gde će biti potrebni dodatni kapaciteti.
„Jedan veliki projekat nije samo zbir materijala, nego je takođe pitanje nekog znanja, iskustva.“ – Siniša Mauhar
Govoreći o tome kako dobavljač može da pomogne na velikom projektu, Mauhar je izdvojio tri stvari. Prva je mogućnost nabavke više vrsta materijala kroz jedan sistem, druga je prenos tehničkih rešenja sa sličnih gradilišta, a treća angažovanje ljudi i logističkih resursa kada se pojavi konkretan problem. Iskustvo sa drugih tržišta, objasnio je, omogućava da se u pripremi projekta razmotre postupci koji su već primenjeni pod sličnim uslovima.
Kao domaći primer naveo je Kulu Beograd. Prema njegovim rečima, na tom objektu korišćena je do tada najviša klasa betona primenjena u Srbiji, a tim dobavljača pratio je posao iz dana u dan. „Beton za taj projekat je isporučivao Moravacem“, rekao je Mauhar.
Kako obnoviti tržni centar dok je otvoren
Iz ugla investitora, Jovana Cvetković očekuje da će modernizacija postojećih zgrada imati značajno mesto uz novogradnju. Navela je primer Ušće Shopping Centra, gde je rekonstrukcija podeljena u četiri faze kako bi objekat tokom radova ostao otvoren i bezbedan za zakupce i posetioce.
Obnova je promenila i odnos zgrade prema okruženju. Zastakljena je istočna fasada prema starom delu grada, prostor za ugostiteljstvo dobio je pogled ka Kalemegdanu, a uz pešačke ulaze uređene su bašte.
„Ne projektujete, ne razvijate svoj projekat za potrebe koje su danas. Anticipirate šta on sve može biti.“ – Jovana Cvetković
„Ključna reč je fleksibilnost“, istakla je Cvetković govoreći o tome kako sačuvati vrednost nekretnine dok se potrebe korisnika menjaju. Današnja poslovna zgrada, navela je, sutra bi mogla da primi hotel ili maloprodajne sadržaje.
Koliko će takva promena biti izvodljiva zavisi od odluka donetih u projektovanju, od raspona konstrukcije i spratne visine do pristupa instalacijama. Podignuti podovi, spušteni plafoni i modularni sistemi olakšavaju izmene, posebno tamo gde se enterijer menja mnogo češće od ostalih delova zgrade.
Koliko košta organizacija gradilišta
Na primerima kule Ušće II i postrojenja za tretman otpada u Vinči, Zoran Simeunović objasnio je šta za izvođača čini projekat složenim. Kod kule je trebalo organizovati izgradnju objekta višeg od 100 metara na tržištu sa malo skorijeg iskustva u takvoj gradnji. U Vinči su posebne zahteve postavili tehnologija postrojenja i organizacija radova. U oba slučaja, deo postupaka tim je morao da savlada prvi put.
Za takve poslove Simeunović smatra da bi najmanje 80 odsto inženjerskog tima trebalo da čine iskusni ljudi koji već rade u kompaniji. Tim okupljen neposredno pred početak radova mora istovremeno da uspostavi način rada i da savlada tehničke zahteve projekta. Zato je važno unapred odrediti ko priprema dokumentaciju za odobrenje, kome se gradilište obraća kada nastane problem i kako se komunicira sa investitorom i nadzorom.
„Indirektni troškovi, po mom iskustvu, na nekim projektima koje sam radio dostizali su i 16% od investicije.“ – Zoran Simeunović
Dobar projekat za građevinsku dozvolu, dodao je, omogućava da se procene količine betona i armature, površine fasade ili broj protivpožarnih vrata. Teže je predvideti koliko će dugo na gradilištu stajati skela i koliko će koštati angažovanje opreme ako se radovi produže. Na pojedinim projektima na kojima je radio, rekao je, indirektni troškovi dostizali su 16 odsto vrednosti investicije.
Dve neotkupljene parcele mogu da zaustave projekat
Za Damjana Obućinu, uzrok zastoja često se krije u projektnom zadatku, koji, kako je rekao, ume da bude „spisak lepih želja“. Kod javnih projekata finansijer, investitor i budući korisnik često su različite institucije. Ako se njihove potrebe ne usaglase na početku, projektantski tim može više puta da menja rešenje iako je dokumentacija već u razradi.
Čak i kada je novac obezbeđen, dovoljne su dve neotkupljene parcele ili nerešen pravni status dela postojećeg objekta da posao stane na više meseci. Projektanti se u međuvremenu prebacuju na druge poslove, pa njihov povratak treba ponovo uskladiti sa rokovima investitora i izvođača.
„Glavna uloga jedinice za upravljanje projektom […] je da vodi računa o zaista inicijalnoj nameri i budžetu.“ – Darko Đukić
Darko Đukić je pitanje pripreme projekta otvorio iz ugla javnog naručioca, govoreći o konkursima za Beogradsku filharmoniju i proširenje ETF-a. U radu žirija, objasnio je, njegov fokus bio je na budžetu i očuvanju početne namere projekta.
Pojedinačne odluke u idejnom rešenju mogu delovati prihvatljivo, a da njihov zbir u razradi znatno podigne cenu. Zato je važno pratiti posledice tih odluka dok još ima prostora za korekcije.
Gde bi mogao da počne sledeći investicioni ciklus
Na pitanje šta dolazi posle sadašnjeg talasa velikih projekata, Obućina je izdvojio komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine. U delu Srbije još treba rešavati vodosnabdevanje i kanalizaciju, graditi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i ulagati u tretman otpada i regionalne deponije.
Tu vidi prostor za nove poslove i zbog interesovanja međunarodnih finansijera. Među oblastima u kojima očekuje ulaganja naveo je i obnovljive izvore energije, železničku infrastrukturu i izgradnju i obnovu zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih ustanova.
Energetski kapaciteti određivaće mogućnosti za gradnju velikih data centara, dok AI već pomaže timovima da pripreme projekte i u istom vremenu urade više posla.
Kod data centara, Simeunović je razdvojio objekte kakvi se danas grade u Srbiji od velikih kompleksa čiji se energetski zahtevi u svetu već mere gigavatima. Za prve, prema njegovoj oceni, domaći izvođači mogu da organizuju gradnju ako je na lokaciji obezbeđena potrebna snaga iz mreže.
Za druge ostaje otvoreno pitanje koliko energije sistem može da obezbedi. Kao primer veze između takvog objekta i gradske infrastrukture naveo je nordijske zemlje, gde se otpadna toplota iz data centara koristi za grejanje.
Razgovor je završen segmentom o primeni veštačke inteligencije u pripremi i vođenju projekata. Đukić je naveo da je AI pomogao da se projekat porodilišta u Nišu vizuelno predstavi banci dok je dokumentacija još bila u ranoj fazi.
Obućina je opisao kako AG Institut koristi te alate za pregled tendera, poređenje uslova sa referencama firme i koordinaciju timova. Na pitanje da li je to uticalo na broj zaposlenih, odgovorio je: „U ovom trenutku niti se povećao niti se smanjio.“ Cilj je, dodao je, da postojeći tim u istom vremenu uradi više posla.
Pogledajte video!
Generalni sponzor konferencije BuildUp 2026 bio je CRH Adria & Western Balkans.
Konferenciju su podržale i kompanije: EuroDOM, Kärcher, Isomat, Delta Real Estate, Knauf Insulation, MIVUS, Xella, Alumil, Intra lighting, MC-Bauchemie, REHAU, Hörmann, Saint-Gobain Glass, PREFA, Geberit, Marera, Tarkett, Lamex Fundermax, Sika, TeamCAD, Garda, Mara Home, Schneider Electric, Fabbrica Estetico, K8 Properties, Volum3, Stegu Adria, Jekko, FEAL, SilentBox, Alpod FLOOREXPERTS, Blok Properties, TECE, Atlas Sofas i Jugogradnja.
