AI ubrzava 70% posla u arhitekturi – ali radna mesta za sada ne dira

Nova studija pokazuje veliki jaz između mogućnosti i stvarne primene veštačke inteligencije u arhitekturi i inženjerstvu.

Iako se poslednjih godina često govori da bi veštačka inteligencija mogla da preuzme veliki deo posla u arhitekturi i inženjerstvu, najnoviji podaci pokazuju da je jaz između teorije i prakse i dalje značajan. Nova studija američke kompanije Anthropic ukazuje da AI ima potencijal da ubrza i do 70% zadataka, ali bez značajnog uticaja na zaposlenost za sada.

Rad objavljen početkom meseca analizira razliku između stvarne i teorijske zamene zadataka programima veštačke inteligencije, na osnovu metrike nazvane „izloženost“. Studija nazvana Uticaji veštačke inteligencije na tržište rada: Nova mera i rani dokazi, koristi podatke korisnika Anthropicovog modela Claude kako bi uporedila stvarnu i teorijsku izloženost.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Zašto će vodoinstalateri, stolari i zavarivači profitirati u eri veštačke inteligencije

Arhitektura među najizloženijim oblastima?

Teorijska izloženost meri koliki deo zadataka u jednoj industriji veštačka inteligencija može da obavi dvostruko brže. Prema ovom modelu, čak do 70% poslova u oblasti arhitekture i inženjerstva moglo bi biti pogođeno.

Sektor umetnosti, dizajna i medija takođe ima visok nivo izloženosti, sa potencijalnih 68% zadataka koji bi mogli biti obuhvaćeni.

Podaci o teorijskoj izloženosti zasnivaju se na studiji koju su sproveli Tajna Elundu, Sem Mening, Pamela Miškin i Denijel Rok. Elundu i Miškin su zaposlene u još jednoj velikoj firmi za veštačku inteligenciju, OpenAI-ju.

Iako je teorijska izloženost za arhitekturu i inženjerstvo među najvišima, studija pokazuje da je stvarna izloženost za sada veoma niska, tačnije gotovo zanemarljiva.

„Visoka izloženost još uvek ne znači gubitak poslova“

Zaključci koji su izvedeni nakon ove studije, poklapaju se sa istraživanjem American Institute of Architects (AIA) iz prošle godine, koje je pokazalo da samo 8% arhitekata u praksi redovno koristi AI.

„Podaci pokazuju da je veštačka inteligencija još uvek daleko od dostizanja svojih teorijskih mogućnosti. Visoka izloženost još uvek nije povezana sa nezaposlenošću“, navodi se u studiji kompanije Anthropic.

Jedina grupa koja bi mogla biti pogođena, prema studiji, jesu mladi u uzrastu od 22 do 25 godina koji tek ulaze na tržište rada.

Jedina grupa koja bi mogla biti pogođena, prema studiji, jesu mladi u uzrastu od 22 do 25 godina koji tek ulaze na tržište rada, iako nije potvrđena direktna veza sa uticajem AI.

„Na osnovu podataka iz Sjedinjenih Država ne uočavamo uticaj na stopu nezaposlenosti u najizloženijim zanimanjima, iako postoje naznake da je zapošljavanje u tim profesijama blago usporeno za uzrast od 22 do 25 godina“, navodi studija, pozivajući se na američku statistiku rada.

Analogija sa BIM-om

Kako stvari trenutno stoje, veštačka inteligencija se u biroima najčešće koristi za brže generisanje koncepata i vizuelnih rešenja, kao i za obradu dokumentacije i sažimanje velikih količina podataka. Ipak, usvajanje AI alata i dalje je ograničeno, što sugeriše da će transformacija struke biti postepena, a ne nagla.

Ostaje otvoreno pitanje da li je takav tempo zapravo prednost ili mana, jer postoji realna mogućnost da prelazak na AI bude jednako spor – i bolan – kao što je to bio prelazak sa CAD-a na BIM.