Kako je u čast Prvog svetskog rata podignuto na hiljade spomenika, možda vredi napraviti osvrt na jedan od najznačajnijih u Evropi i jedan kod nas na Balkanu.

Evropa je pre koji dan obeležila stogodišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu. Veliki rat, kako su ga posle nazvali, mislilo se, biće i poslednji, ali epilog nešto više od dve decenije kasnije, opovrgao je ovu tvrdnju. Godišnjica je okupila ne samo evropske, već i više svetskih lidera, čije su države uzele učešće u Velikom ratu – da li na strani pobednika ili na strani pobeđenih, to sada i nije važno.

Kako se razlike i istorijski rivaliteti ne bi dalje produbljivali, odlučeno je da se slavi to dragoceno primirje i da se ne veličaju pobednici, odnosno, ne unižavaju gubitnici već da se skrene pažnja na razorne posledice, koje je ovaj rat svima doneo. Jer, pre svega, stradali su obični ljudi koji u nekoliko slučajeva na Zapadnom, ali i kod nas na Južnom (Solunskom) frontu, nisu uopšte ni želeli da ratuju jedni protiv drugih.

Umesto da se veličaju pobednici i unižavaju gubitnici u Velikom ratu, odlučeno je da se slavi dragoceno primirje.

Stradalo je na milione ljudi, jer su ih u rat gurali njihovi političari i generali, pa su svoje neslaganje s ovim odlukama, obični vojnici iskazivali kroz nekoliko samoinicijativnih lokalnih primirja, koji su se odigrali na velike praznike, poput Božića i Uskrsa.

Iz tih razloga, nećemo pisati o pobedi jer ona sada pripada mrtvima, ali nećemo ni zaboraviti žrtvu koju su narodi podneli i u čiju čast su podignuti slavni spomenici širom Evrope. Kako je u čast Prvog svetskog rata i značajnih bitaka u njemu, podignuto na hiljade spomenika, možda vredi napraviti osvrt na jedan od najznačajnijih u Evropi i jedan kod nas na Balkanu.

Kosturnica u Duamonu nalik na bunkere

Spomenik, koji svojom veličinom, oblikom, ali i brojem sahranjenih vojnika uliva strahopoštovanje, svakako je Kosturnica u Duamonu. Podignuta je 1932. godine u spomen velikih bitaka na Verdenu, koje su trajale 300 dana, od februara do decembra 1916. godine.

U kosturnici je sahranjeno oko 130.000 većinom neidentifikovanih poginulih francuskih i nemačkih vojnika. Oni čija imena su ostala zabeležena, ugravirani su na kamenim pločama po zidovima i plafonima unutar kosturnice.  Izvan kosturnice prostire se najveće francusko vojničko groblje na otvorenom, na kojem je sahranjeno više od 16.000 vojnika poginulih na Verdenu.

Autori ovog kompleksa su arhitekte Leon Azema, Maks Edrei i Žak Hardi; Foto: Martijn Snels/Flickr

Pored kule visoke 46 metara, prostiru se horizontalni krakovi kompleksa, koji podsećaju na bunkere.

Arhitektura ove kosturnice nosi posebnu simboliku. Izvedena je od više vrsta kamena, kako onih u eksterijeru, tako i onih u enterijeru, u ekspresionističkoj formi fortifikacione arhitekture. Pored kule visoke 46 metara, prostiru se horizontalni krakovi kompleksa, oblikovani da podsećaju na ukopane, podzemne bunkere, po ugledu na stvarni kompleks bunkera i tunela koji je 1913. godine izgrađen upravo u Duamonu, oko kojeg su vođene neke od najžešćih borbi na Verdenu. Sam kompleks poslužiće kao uzor na slavnu Mažino liniju, izgrađenu za potrebe francuske odbrane u narednom svetskom ratu.

Visoka kula, ukrašena jednostavnim motivom hrišćanskog krsta, dobila je simboličnu ulogu osmatračnice, ali i svetionika, koji tokom noći crvenim i belim snopovima ukazuje na poziciju i istorijski značaj kosturnice i groblja. Autori ovog kompleksa su arhitekte Leon Azema, Maks Edrei i Žak Hardi.

Kule je dobila je simboličnu ulogu osmatračnice, ali i svetionika, koji tokom noći crvenim i belim snopovima ; Foto: Maurice/Flickr

Zejtinlik u Solunu s kamenom iz Srbije

Ono što je za zapadnu Evropu bio Verden, za Balkan je bio Solunski front. Shodno tome, daleko iza borbenih linija, na mestu pod nazivom Zejtinlik u Solunu (tada predgrađe), izgrađen je čitav kompleks savezničkih groblja, od kojih srpsko zauzima posebno mesto.

Centralna tačka groblja je kosturnica, podignuta i osveštana tačno na Dan primirja 11. novembra 1936. godine. U njoj su pohranjeni ostaci 5.580 srpskih vojnika, dok se oko nje nalazi još 1.448 grobnih mesta.

Projektovanje i izvođenje celog kompleksa započeto je deset godina ranije, kada je na konkursu pobedilo rešenje arhitekte Aleksandra Vasića, ali je njegovu ideju dodatno razradio arhitekta Nikolaj Krasnov, koji je već bio angažovan na razradi projekta kosturnice na Krfu.

Zejtinlik u Solunu po rešenju arhitekte Aleksandra Vasića, razrađenu od strane arhitekte Nikolaja Krasnova; foto: Zdravko Marković, Flickr

Sama kosturnica se nalazi ukopana u suterenu, a iznad nje se nalazi plato sa spomen kapelom.

Izvedba je tekla sporo, zato što je kompletan materijal, pre svega kamen, iskopavan, obrađivan i dovožen iz Srbije, kao i mermerni krstovi za sahranjene oko kosturnice. Sama kosturnica se nalazi ukopana u suterenu, a iznad nje se nalazi plato sa spomen kapelom.

Kapela je takođe izvedena u kamenu u romantičarskoj, neo-srpsko-vizantijskoj arhitekturi, sa mozaicima Svetog Arhanđela Mihajla i Svetog Đorđa u lunetama iznad vrata, to jest, ploče sa stihovima pesnika Vojislava Ilića mlađeg. Unutar kosturnice su ploče sa natpisima znanih i neznanih vojnika, kao i svih jedinica koje su učestvovale na proboju Solunskog fronta.

Kamen je iskopavan, obrađivan i dovožen iz Srbije, kao i mermerni krstovi za sahranjene oko kosturnice; foto: Dušan A./Flickr

A za neprijatelje?

Osim veličine i oblika kosturnice, razlika između Verdena i Zejtinlika je u tome što u našoj počivaju isključivo srpski, dok u francuskoj i nemački vojnici. To ne znači da je Srbija zaboravila ili neadekvatno tretirala neprijateljske vojnike, koji su u Srbiji dobili nekoliko dostojnih spomenika i jedno groblje za sve stradale u Prvom svetskom ratu.

Kad ste već ovde…