ASAP u Arhitektonskom savetu Evrope: Šta članstvo donosi arhitektama u Srbiji
Razgovor sa Igorom Marsenićem (ASAP) o ulasku u ACE i uticaju na praksu, standarde i javne nabavke u Srbiji.
Delegacija Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) učestvovala je na nedavno održanoj Generalnoj skupštini Arhitektonskog saveta Evrope (ACE) u Briselu na kojoj je jasno potvrđeno da se arhitektura u Evropi sve snažnije pozicionira kao profesija od javnog interesa, sa fokusom na kvalitet izgrađene sredine, priuštivo stanovanje i održivi razvoj.
Prošlogodišnji ulazak ASAP-a u ACE kao član posmatrač predstavlja važan iskorak za domaću arhitektonsku scenu. Kao najviši status koji organizacija iz zemlje van EU može da ostvari, ovo članstvo otvara prostor za direktnije uključivanje Srbije u evropske profesionalne tokove, od obrazovanja i licenciranja do javnih nabavki i klimatskih politika. Istovremeno, najavljena revizija Direktiva 2005/36/EC i pravila javnih nabavki mogla bi značajno da utiče na način na koji arhitekte rade širom kontinenta.
Razgovaramo sa Igorom Marsenićem, izvršnim menadžerom ASAP-a, o tome šta članstvo ASAP-a u ACE-u konkretno donosi arhitektama u Srbiji, kako može doprineti usklađivanju domaće regulative sa evropskim standardima i zašto su međunarodna saradnja i razmena znanja danas važniji nego ikada.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Unapređenje razmene znanja i dobrih praksi
Gradnja: Ima već šest meseci kako je ASAP postao član posmatrač Arhitektonskog saveta Evrope (ACE). Koliko je ovo članstvo važno za vašu asocijaciju?
I.M.: To predstavlja priznanje za naš rad, ali i priliku da budemo deo šire evropske profesionalne mreže koja aktivno učestvuje u oblikovanju politika u oblasti arhitekture. ASAP sada ima direktan pristup informacijama, inicijativama i debatama koje se vode na evropskom nivou.
Imamo priliku da učestvujemo u radu radnih grupa, razmenjujemo iskustva sa kolegama iz Evrope i bolje razumemo regulatorne i profesionalne tokove. Iako ASAP ima status člana posmatrača, nismo “samo posmatrač”, već učesnik u diskusijama koje direktno utiču na budućnost profesije. Istakao bih da je to posebno važno u kontekstu približavanja Srbije evropskim standardima u oblasti arhitekture.
Gradnja: Na koji način će ova saradnja uticati na arhitektonsku praksu u Srbiji?
I.M.: Verujemo da će efekti biti višestruki. Pre svega, unaprediće razmenu znanja i dobrih praksi, što može doprineti podizanju kvaliteta projektovanja . Takođe, ova saradnja otvara vrata za uključivanje naših stručnjaka u međunarodne projekte i inicijative, kao i za jačanje profesionalnih standarda u zemlji.
Ova saradnja otvara vrata za uključivanje naših stručnjaka u međunarodne projekte i inicijative, kao i za jačanje profesionalnih standarda u zemlji
Princip „najmanje cene“ – katastrofalan
Gradnja: Jedna od važnih tema skupa u Briselu bila je inicijativa za „prenosivost veština“. Zašto je to važno za arhitekte?
I.M.: ACE je zauzeo vrlo jasan stav da arhitektura nije samo skup veština koje se mogu parcijalno priznavati, već regulisana profesija koja zahteva celovito obrazovanje i praksu. Insistiranje na modelu 5+2 (studije i praksa), u skladu sa Direktivom 2005/36/EC i UNESCO-UIA standardima, ključno je za očuvanje kvaliteta profesije. Ovo je posebno važno za zemlje poput Srbije koje teže usklađivanju sa evropskim sistemom.
Gradnja: Revizija evropske Direktive o javnim nabavkama najavljena je u ovoj godini. Koliko je to bitno za našu arhitektonsku praksu?
I.M.: To je jedno od ključnih pitanja za praksu. ACE se snažno zalaže za napuštanje kriterijuma najniže cene i jačanje principa „ekonomski najpovoljnije ponude“, koji uključuje kvalitet kao ključni faktor.
ACE se snažno zalaže za napuštanje kriterijuma najniže cene i jačanje principa „ekonomski najpovoljnije ponude“, koji uključuje kvalitet kao ključni faktor.
Dodao bih da su predstavnici italijanskog udruženja predstavili stručnu analizu svih javnih konkursa i tendera arhitektonskih usluga u Italiji u zadnjih 50 godina i da su naučnom metodologijom utvrdili je je princip „najmanje cene“ katastrofalan, u smislu probijanja rokova, cene radova i samog kvaliteta izvedenog.
Takođe, važno je olakšati pristup malim i srednjim arhitektonskim firmama, jer trenutni uslovi često favorizuju velike sisteme. Imajući u vidu da su članovi ASAP većinom male i srednje arhitektonske firme, ove promene bi mogle značajno da unaprede kvalitet arhitekture i u Srbiji, ako ih budemo pratili.
Konkursima do kvalitetnih arhitektonskih rešenja
Gradnja: Na Generalnoj skupštini ACE istaknuto je da su konkursi ključni alat javne politike. Kakva je situacija kod nas?
I.M.: Konkursi su jedan od najefikasnijih načina da se obezbedi kvalitetno arhitektonsko rešenje. Međutim, praksa u Srbiji je nedovoljno razvijena i često netransparentna. Iskustva zemalja poput Švajcarske ili Slovenije pokazuju da sistemski uređeni konkursi vode ka boljoj arhitekturi i većem poverenju u institucije. To je pravac u kojem i mi treba da idemo.
Gradnja: Jedna od tema bila je i dostupnost konkursa mladim biroima. Kako to unaprediti?
I.M.: Potrebno je ukloniti neformalne barijere i pojednostaviti procedure. Takođe, digitalni alati i platforme, poput onih razvijenih kroz ARCH-E projekat, mogu značajno pomoći mladim, kao i manjim biroima da učestvuju na međunarodnim konkursima.
Konkursi su jedan od najefikasnijih načina da se obezbedi kvalitetno arhitektonsko rešenje. Međutim, praksa u Srbiji je nedovoljno razvijena i često netransparentna.
Gradnja: Da li će ASAP moći da računa na podršku ACE u procesu usklađivanja domaće regulative sa evropskim standardima?
I.M.: ACE je mesto gde se formiraju preporuke, razmenjuju iskustva i razvijaju modeli dobre prakse. Kroz to možemo dobiti konkretne smernice kako da unapredimo naš regulatorni okvir, posebno u oblastima kao što su obrazovanje, licenciranje i javne nabavke.
Gradnja: Koliko je važno umrežavanje u savremenoj arhitektonskoj praksi?
I.M.: Umrežavanje je danas ključno. Arhitektura se sve više bavi kompleksnim globalnim izazovima, od klimatskih promena do održivog razvoja, i saradnja na međunarodnom nivou je neophodna. Članstvom u ACE, ASAP postaje deo tih procesa. Trudićemo se da budemo most između domaće industrije i evropskih tokova, da informišemo, edukujemo i zastupamo interese naših arhitekata.
Članstvo u ACE stiže u pravom trenutku
Gradnja: Šta biste izdvojili kao ključnu poruku sa skupa u Briselu?
I.M.: Da arhitektura nije samo tržišna delatnost, već profesija od javnog značaja. Kvalitet izgrađene sredine, dostupno stanovanje, klimatska otpornost, održivost, to su teme koje zahtevaju sistemski pristup i snažnu profesionalnu organizaciju.
U tom kontekstu, članstvo ASAP-a u ACE dolazi u pravom trenutku. Stupili smo u kontakt sa nizom udruženja sličnog profila poput ASAP-a i verujemo da će se vremenom uspostaviti stabilne veze i kooperacija.
