Unutar fabrike Zumtobel; Foto: Relja Ivanić
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Buđenje niške elektroindustrije: Zumbotel, IMI i proširenje Elektronskog fakulteta

Nove arhitektonske realizacije poput fabrika rasvete i komponenata za automobilsku industriju, uz proširenje kapaciteta za obrazovanje novih kadrova, najavljuju ponovno buđenje ove privredne grane u gradu na Nišavi.

Mnoge Nišlije, ali i drugi malo stariji građani Srbije i nekadašnje Jugoslavije, pamte grad Niš kao važan regionalni centar elektroindustrije. Tome su mogli da zahvale kompaniji EI Niš (Elektronska industrija Niš), koja je osnovana davne 1948. godine. Vremenom je izrasla u giganta, sa više od 50 sastavnih preduzeća i više od 28.000 radnika u Nišu, Beogradu i drugim gradovima Jugoslavije. Proizvodila je belu tehniku i druge električne aparate, koji su pored domaće maloprodaje izvoženi u mnoge države širom sveta.

Nažalost, raspadom države, uvođenjem sankcija, neinvestiranjem i na kraju lošom privatizacijom, ovaj gigant je potpuno devastiran, mnogi stručni radnici ostali bez posla, a škole i fakulteti, koji su bili vezani za ovu delatnost, ostali bez svog finalnog i konkretnog cilja – upošljavanja stručnih kadrova u niškoj elektroindustriji. Međutim, nove arhitektonske realizacije i projekti najavljuju ponovno buđenje ove grane privrede u Nišu.

Fabrika Zumbotel u Niškoj banji; Foto: Relja Ivanić

Autor se vraća šed krovu, testerastom krovnom strukturom, koja na praktičan način zenitno osvetljava unutrašnjost pogona Zumbotel.

Političari su početkom 2017. godine na sav glas najavljivali dolazak austrijske kompanije Zumtobel, koja se bavi proizvodnjom rasvete u enterijeru i eksterijeru. Ovo se i dogodilo, pa su već tokom iste godine krenuli pregovori oko lokacije buduće fabrike i projekta za fabričke pogone. Ideja je bila da se fabrika izgradi i pusti u rad do kraja 2018. godine.

Na red je došlo i projektovanje fabričkog kompleksa, a ovaj posao poveren je arhitekti Predragu Milutinoviću i njegovom birou Mapa Architects iz Beograda. Autor je iznedrio veoma kvalitetno rešenje, koje svojom ikonografijom pomera granice na polju izgradnje industrijskih objekata. Akcenat je stavljen na funkcionalnosti i humanim uslovima za rad. Ovo se pre svega primećuje na eksterijeru, gde se autor vraća šed krovu, tj. testerastom krovnom strukturom, koja na praktičan način zenitno osvetljava unutrašnjost pogona. Testerasta forma ublažena je ulaznim korpusom, koja poseduje oblik „tectona“ – linijskog rasvetnog tela koji proizvodi firma Zumtobel. Ulazna partija sublimira celokupan koncept arhitekte, koji je nastao u sinergiji s idejama i poslovnom politikom investitora. Ulazni foaje na prvi pogled deluje jednostavno, ali je upravo u toj pročišćenosti u potpunosti iskazana bivalentnost samog koncepta.

Kako se fabrika bavi proizvodnjom rasvete, primenjena je ideja svetlog i tamnog, odnosno punog i praznog, što se vidi na stepeništu i drugim elementima enterijera, koji su naglašenom belom bojom i time u kontrastu sa podovima i zidovima sivkastih nijansi. Poseban detalj čini i hol s geometrizovanim 3D panelima i klupom duž celog zida.

Projekat fabrike Zumbotel potpisuje Predrag Milutinović iz Mapa Architects; Foto: Relja Ivanić

Integrated Micro-Electronics, Inc (IMI)

Još jedna fabrika otvorena je tokom 2018. godine. U pitanju je filipinska kompanija Integrated Micro-Electronics, Inc (IMI), koja posluje na globalnom tržištu Azije, Evrope i Severne Amerike. Ova kompanija bavi se proizvodnjom sofisticirane opreme koja se koristi u automobilskoj i industrijama drugih transportnih sistema (motori, elektronika, radio sistemi, traktori, dizalice…), proizvodnoj industriji, medicini, telekomunikacijama…

Kao jedan od svojih proizvodnih centara izabrali su Niš, zbog već navedenih razloga, a kao autor njihovog kompleksa pojavljuje se arhitekta Violeta Jovanović i biro Projektinženjering tim iz Niša. I u slučaju ovog veoma kompleksnog objekta, prisutan je princip prožimanja. Iza prepoznatljive poslovno-industrijske fasade krije se funkcionalan i maštovito osmišljen enterijer, koji se svojim floralnim sadržajem prožima sa svojim prirodnim okruženjem.

Izgled fabrike IMI; Foto: Relja Ivanić

Enterijer ulaznog foajea fabrike IMI je prostran, prozračan i osvetljen svetlosnim tubusima okačenim iznad glavnog stepeništa.

Za razliku od prethodnog kompleksa, ovde je znatno veći akcenat stavljen na detalje, što se uklapa i u poslovni concept same kompanije IMI. Enterijer ulaznog foajea je prostran, prozračan i osvetljen svetlosnim tubusima okačenim iznad glavnog stepeništa. Motiv fragmentisanog zida postaje glavna tema u enterijeru ulaznog hola proizvodnog objekta. Osnovna geometrija pregrade između javnog – administrativnog pristupa i pristupa za zapošljene u proizvodnji, najpre puna pregrada, a zatim u nastavku ogoljena konstrukcija sa zaostalim fragmentima zida, inspirisana je pravcima definisanim prema pravilima zlatnog preseka (a+b)/a=a/b=ϕ (≈1.618). Kružni motivi, kao univerzalni simbol u svim kulturama, prisutni su kako u eksterijeru, u vidu sitnih perforacija na fasadi, tako i u enterijeru, u vidu plafonskih jedara. Ovim detaljom naglašena je internacionalnost same kompanije.

Enterijer fabrike IMI; foto: Relja Ivanić

Proširenje Elektronskog fakulteta u Nišu

Oba kompleksa materijalizovana su kroz sofisticirana rešenja, tehnologiju i materijale, što je ogledalo jedne pozitivne reindustrijalizacije Srbije i grada Niša. Izgradnja ova dva industrijska objekta, namenjena elektro industriji (električnoj i elektronskoj), kako se vidi na još jednom primeru, doduše još uvek idejnom projektu, ispraćena je razvojem i proširenjem Elektronskog fakulteta u Nišu.

Proširenje Elektronskog fakulteta u Nišu

Izrađen je idejni projekat nove lamele Elektronskog fakulteta, spratovnosti P+5, koja bi se izgradila uz postojeći objekat fakulteta.

Prošireni deo bi se koristio za razvoj robotike, elektronike kao i za podsticanje Spin-off i Start-up kompanija.

Naime, na zahtev fakulteta, izrađen je idejni projekat nove lamele Elektronskog fakulteta, spratovnosti P+5, koja bi se izgradila uz postojeći objekat fakulteta. Planirano je zaposlenje 90 novih kadrova, koji zahtevaju nove slušaonice, amfiteatar, kancelarije, laboratorije i prostore mešovite namene, pre svega za razvoj robotike, istraživanja i razvoja elektronike i razvoju pripadajućim Spin-off i Start-up kompanija.

Osnova prizemlja
Osnova prizemlja
Osnova 4. sprata
Osnova 4. sprata
Situacija
Situacija
Presek
Presek

Buđenje Niša

Kako još uvek ne znamo kako će izgledati izvedeno stanje, možemo zaključiti da je postojeći projekat osmišljen pre svega sa najvišim stepenom funkcionalnosti, u jednom savremenom, za studente dopadljivom i za boravak prijatnom, arhitektonskom izrazu.

Autorskom timu koji čine arhitekte Slaviša Kondić, Mirko Stanimirović, Milan Tanić, Vojislav Nikolić, Milan Braković, Miljana Ignjatović, Biserka Jovanović i Andrija Čolović, možemo samo da poželimo svu sreću da projekat doživi realizaciju, što će biti jedan od dokaza jačanja elektronskog sektora grada Niša, kako u obrazovnom tako i praktično-poslovnom smislu.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *