Kultni crveni kiosk mogao bi dao oživi kao komplet Lego kocki
Arhitekta sa ogromnom strašću prema najpoznatijim kockicama na svetu želi da ovekoveči dizajnerski biser Jugoslavije, a vaš glas mu u tome može pomoći.
Kiosk K67 priznat je kao jedan je od simbola industrijskog dizajna u socijalističkoj Jugoslaviji, a kreirao ga je 1966. godine slovenački arhitekta i dizajner Saša Janez Mehtig (Mächtig).
Dizajn kioska zasnovan je na modulima ojačanim polifiberom, koji se mogu koristiti kao pojedinačne jedinice ili se kombinovati u veće aglomeracije, uz mogućnost ugošćavanja mnoštva različitih funkcija.
Patentiran 1967. godine, po čemu je i dobio ime, K67 se pojavljivao u različitim kombinacijama boja, sa crvenom kao najčešćom, te otuda i popularni naziv „crveni kiosk“, dok je modularni dizajn jedinica omogućavao uklopanje na skoro svaku lokaciju.
Nakon što je fabrika Imgrad iz Ljutomera u Sloveniji 1968. krenula sa serijskom proizvodnjom, kultni kiosk mogao se videti u skoro svakom kutku bivše nam domovine, da bi njenim raspadom polako počeo da nestaje sa naših ulica.
Sada je, međutim, arhitekta iz Beograda Nikola Opačić došao na ideju da ovaj mali dizajnerski biser iz doba SFRJ ponovo učini aktuelnim, ali ne na regionalnom već na svetskom nivou, pokrenuvši inicijativu da čuvena kompanija LEGO napravi svoju verziju kioska K67.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Strast prema kockicama i emocije prema Jugoslaviji
Naime, najpoznatije kocke na svetu Opačićeva su velika strast i, kako ističe, svako malo se nađu na listi osnovnih kućnih potrepština njegove porodice, te danas poseduje na stotine delova iz različitih kompleta.
„U toj hrpi jedne večeri tražio sam one komade od kojih mogu da sastavim sopstvenu verziju Kioska K67. To nije bilo samo puko sklapanje kockica. U njegovom nastajanju te večeri stapala su se dva za mene veoma važna osećaja – strast prema LEGO-u koja traje od kad znam sa sebe i duboke emocije koju osećam prema Jugoslaviji u kojoj sam rođen“ – navodi arhitekta.
Fabrika koja je kioske proizvodila nije Mehtigu isplaćivala honorare, pa se on od svoje ideje nikad nije obogatio.
Ističe da je kiosk K67 postao simbol bezgraničnog stvaralaštva jugoslovenske arhitekture, dizajna kao i industrijske proizvodnje, ali i svedočanstvo da najjednostavnije stvari mogu da iznedre priče za ceo život.
„Dizajnirao ga je Saša Janez Mehtig sa samo dvadeset i pet godina, verovatno nesvestan da će napraviti remek-delo i simbol zajedništva i pripadnosti. Fabrika koja je kioske proizvodila mu nije isplaćivala honorare, pa se od svoje ideje nikad nije obogatio“ – kaže Opačić za Gradnju i dodaje:
„Želim da verujem da mu je makar srce bilo puno kada je Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku njegov prototip crvenog kioska uvrstio u postavku. Ono što sigurno znam je da mu se moja ideja da LEGO napravi njegov kiosk dopala. Zahvaljujući bezgraničnim prostorima interneta do njega je stigla vest o inicijativi, a veče provedeno na podu dnevne sobe i nastajanje crvene minijature dobili su trunku više smisla. O tome, naravno, tada nisam mislio“.
Priče iz jugoslovenske svakodnevice
Te večeri kada je stvarao svoju verziju K67, Opačić je zamišljao sve priče koje bi ovaj mali kiosk mogao da ispriča — bilo da se nalazi na nekom užurbanom mestu u prometnom Beogradu, Zagrebu, Ljubljani ili Sarajevu ili u zabačenom kvartu malog grada na obali Jadrana.
U oba slučaja, ističe beogradski arhitekta, to bi bile priče svakodnevice ljudi koji prolaze, kupuju novine, puše cigarete ili razgovaraju o politici pre nego što odu na posao.
Verujem da sam za pljeskavice kod Majka Mare potrošio novca skoro kao i na LEGO.
„Dok držim svoje LEGO verzije kioska osećam kao da u rukama imam vremensku kapsulu koja me vraća u najranije detinjstvo, mladost i prvi poljubac. O poljupcu neću govoriti, ali hoću o sećanju na prvu samostalnu kupovinu pljeskavice. Imao sam, mislim, 11 godina i otišao sam kod čuvene Majka Mare blizu Kalenića, koja je godinama važila za jedan od najboljih beogradskih fast fudova koji je koristio baš crveni kiosk K67 kao svoju kuhinju“ – priseća se Opačić i dodaje:
„Dok sam sa obe ruke hvatao najsavršeniju pljesku koju sam do tada jeo, toliko sam bio uzbuđen da je nisam ni platio. Nisu mi zamerili, ali sam se svakako odužio u godinama koje su usledile. Verujem da sam za pljeskavice kod Mare potrošio novca skoro kao i na LEGO“.
Glasajte za inicijativu na zvaničnoj LEGO platformi
Na pitanje zašto baš kiosk K67 od LEGO kockica, arhitekta kaže da je odgovor zapravo jednostavan, iako odmah ne pada na pamet.
„Obe stvari su nastale sredinom prošlog veka, obe su modularne, jednostavne, a tako trajne i vredne iz više razloga i na više načina. Kad neko kaže ’crveno kockasto’, verovatno će vam na pamet prvo pasti baš LEGO i baš KIOSK“ – navodi naš sagovornik i zaključuje:
„Ima nečeg izvanrednog u toj slobodi modularnosti – da se lako sklapa, lako menja, dugo traje, a opet je tako nežno i krhko i ako se o njemu ne brine na pravi način lako se raspadne, možda kao i država u kojoj je nastao. Dakle, ostaje nam Kiosk. LEGO KIOSK K67“.
Za inicijativu možete glasati na zvaničnoj platformi LEGO IDEAS. Pre toga potrebno je napraviti beslatan nalog, a za to će vam trebati jedan minut.
Dakle treba svaki grad u regionu da ima jedan ovaj kiosk u modernizovanom „hipsterskom“ izdanju, sa kul dekoracijom grafitima. Sad kad ne idu viršle, može da prodaje espreso za poneti, cedjeni sok i slično. Ima vječito relevatan oblik pravouganika zaobljenih ćoškova, kao i Ajfon hehehh.