Kotobanja za 21. vek: Drvena kuća na obroncima Fruške gore
Arhitekta Vladislav Lalicki našao je primarnu inspiraciju u lokalnom graditeljstvu, te ga je interpretirao u skladu sa savremenim životnim navikama i potrebama.
Sneg i zavejani krajolik su lepi samo kada ste dete ili kada ne morate da izlazite iz kuće. Ovo drugo je posebno važno za lokaciju gde vam se nalazi kuća ili stan, jer kada živite u gradu, čak i sedenje u zatvorenom prostoru ne pričinjava neko posebno zadovoljstvo.
Malo ko ima tu privilegiju da zimske dane provodi na selu ili na planini, u nekoj ušuškanoj kolibi, da uživa uz peć u kojoj pucketaju drva, dok napolju sneg u tišini zavejava okolinu. Kada slušam ovaj idilični opis, kao da posmatram nedavno izgrađenu drvenu kuću u Maradiku, podno Fruške gore, koju potpisuje Atelje Vladislav Lalicki, a koja poseduje gotovo sve elemente tradicionalnog graditeljstva, uobličene kroz prizmu moderne arhitekture i dizajna.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Inspiracija u lokalnom graditeljstvu
Kako se lokacija, predviđena za izgradnju kuće, nalazi u sremačkom selu Maradik, arhitekta Vladislav Lalicki je svoju primarnu inspiraciju želeo da crpi upravo iz lokalnog graditeljstva. I pronašao je u nečemu što Sremci nazivaju „koš“ ili „kotobanja“, a u pitanju je tradicionalni sremački ambar.
Sve je teže pronaći stare, izvorne ambare ovog tipa, koji se sastoje od opekom zidanog podruma, nad kojim je izgrađena drvena skeletna konstrukcija, od masivnih vertikalnih greda i horizontalno unizanih letvi. Koliko su Sremci poklanjali pažnju ovom tipu građevine, govore nam ponegde sačuvani ambari sa tremovima i bogato dekorisanim zabatima, naravno sa neizostavnim koloritom cele građevine.
Drugi, tipološki, izvor ideje predstavlja tradicionalna vojvođanska kuća, podužna lamela sa dvovodnim krovom i tremom, tzv. „gonkom“, duž bočne strane. Taj koncept ovde je preuzet i interpretiran u skladu sa savremenim životnim navikama i potrebama.
Struktura kuće
Arhitekta Lalicki sledi koncept „kotobanje“, pa prirodni pad terena koristi za formiranje podrumske etaže, a nad njom parternu strukturu sa prostranim tremom i prizemljem, dok u potkrovlju smešta galeriju.
Iako može da deluje da su zidovi kuće izvedeni u masivnom konstruktivnom sklopu, kao kod brvnare, kuća je projektovana u čistom skeletnom sistemu sa drvenom oblogom. Taj konstruktivni skelet čine elementi od lepljenog lameliranog drveta.
Odabir ovakve vrste građe je povoljan iz dva razloga – pre svega konstruktivna izdržljivost, a zatim i brža i lakša montaža prilikom izgradnje objekta. Elementi sklopa (stub, greda i rebro) i detalji spojeva su neskriveni, što je dodatno obogatilo arhitektonski izraz iz ugla ekspresivnosti same konstrukcije, a na koju se dalje nadovezuju drugi elementi.
Termoizolativne osobine drveta su ostale na visokom nivou, a montažni sistem omogućava efikasniju ugradnju drugih izolacionih elemenata, kao i finalnih obloga, kako u eksterijeru, tako i u enterijeru.
Tremovi i terase predstavljaju pravo bogatstvo ove vikend-kuće, jer pokrivaju površinu od 60 kvadrata, a njihova orijentacija pokriva tri strane sveta.
Neto korisna površina od 90 kvadrata je funkcionalno isprojektovana na javni prostor u prizemlju, sa dnevnim boravkom, kuhinjom i pratećom trpezarijom, dok se na galeriji nalazi spavaći prostor. Obe etaže poseduju mokri čvor, koji se spušta do podrumskog prostora.
Tremovi i terase predstavljaju pravo bogatstvo ove vikend-kuće, jer pokrivaju površinu od 60 kvadrata, a njihova orijentacija pokriva tri strane sveta, što je vrlo pogodno tokom godišnjeg i dnevnog ciklusa. Drugo bogatstvo ove kuće je njeno prostrano, poduže dvorište, u kojem je iza objekta projektovan i omanji bazen.
U enterijeru je prisutan najnužniji nameštaj, kao u svakoj vikend kući, sa neizostavnom peći na drva i podnim prostirkama.
Mnogi se mogu pitati zbog čega celo imanje poseduje tako izdužen oblik, ali je odgovor veoma jednostavan. Reč je o parcelama koje su u startu bile predviđene za vikend kuće, u čijem dvorištu bi se posadili voćnjaci ili omanji vinogradi, kao vid hobija za vredne domaćine.
Što se tiče enterijera kuće, on je opremljen vrlo jednostavno, ali opet kreativno. Prisutan je najnužniji nameštaj, kao u svakoj vikend kući, sa neizostavnom peći na drva i podnim prostirkama, čiji motivi asociraju na južne balkanske krajeve, ali više kao kontrast ostalim motivima.
Funkcionalna i estetska čovekomernost
Sličnim projektima, gde se autor poziva na arhitekturu ambara, bavili su se Studio Architehna i Mapa Architects, naravno svako iz svog ugla, što daje vredan doprinos u nizu kojem pripada arhitekta Vladislav Lalicki.
Ovim projektima se razbijaju ustaljena razmišljanja kako arhitekte ne vole male projekte, jer im oni ne daju dovoljno prostora da iskažu svoje ideje, a zapravo je suprotno – ako naučiš da projektuješ u okvirima male kvadrature i tu postigneš funkcionalnu i estetsku čovekomernost, polje vila i stambenih zgrada ti je širom otvoreno.
Grafički prilozi
Faktografija
Kuća za odmor
Fruška gora, Inđija, Maradik
privatni
Po+P+Pk
neto korisno 90 m², neto korisno sa tremovima i terasama 150 m², bruto nadzemno 170 m², bruto ukupno (sa podrumom) 230 m²
2021.
2024.
Atelje Vladislav Lalicki doo (u saradnji sa Lark Project doo)
Arh. Vladislav T. Lalicki
Arh. Teodora Marković
Arh. Ksenija Bajagić
