U ekološkom urbanizmu arhitektura nije strukturalni element grada, a sam pejzaž jeste; Foto: Turenscape
Urbanizam

Ekološki urbanizam: Pomirenje grada i njegovog okruženja

Stvaranje scenarija za novi, uravnoteženiji i kvalitetniji način života uz zelene površine postavljeno je kroz pet osnovnih smernica.

Prema arhitektici i istraživačici Patriciji Akinaga, ekološki urbanizam se pojavio krajem 20. veka kao strategija za stvaranje promene paradigme u pogledu dizajna gradova.

Za razliku od drugih prethodnih pokreta, u ekološkom urbanizmu arhitektura nije strukturalni element grada, a sam pejzaž jeste.

Drugim rečima, to bi značilo da zelene površine ne bi trebalo da postoje samo da bi ulepšale prostore, već i kao pravi inženjerski artefakti sa potencijalom da, na primer, priguše, zadrže i tretiraju kišnicu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Sidnejski park; Foto: Ethan Rohloff Photography

Pet osnovnih smernica

Akinaga u svom objavljenom tekstu citira arhitektu i istraživača pejzaža Daglasa Fara kada kaže da ekološki urbanizam stvara scenario za novi, uravnoteženiji i kvalitetniji način života, prenosi ArchDaily.

Da bi se postigao ideal ekološkog urbanizma, Far postavlja pet osnovnih smernica:

Zgušnjavanje: oslobađanje tla i smanjenje izmeštanja.

Održivi koridori: održivo putovanje kroz mrežu javnog prevoza i intermodalnih ekoloških koridora.

Ekološka naselja: susedske jedinice sa raznolikim trgovinama, javnim površinama povezanim putnim sistemima, omogućavajući pristup osnovnim potrebama  kroz kratke šetnje.

Pristup prirodi: stvaranje kvalifikovanih zelenih površina kao što su sportski tereni, trgovi, parkovi i društvene bašte.

Zgrade visokih performansi i zelena infrastruktura: infrastrukture imaju nisku potrošnju energije i emisiju ugljen dioksida, bilo kroz tehnologiju ili kroz specifične strategije kao što su kišne bašte ili intenzivno pošumljavanje.

Park Manancial u Brazilu; Foto: Turenscape

Kako sačuvati skoro izumrlu močvara usred grada, dok su njeni ekološki i biološki procesi ometani urbanim kontekstom?

Uprkos dobro uspostavljenoj teoriji, u praksi je ekološki urbanizam kritikovan zbog toga što je često konfigurisao nejasno definisanu ideju materijalizovanu u nizu skupih projekata rađenih u komercijalne, a ne u ekološke svrhe, zadovoljavajući jednokratnu ambiciju ulaganja u tehnologiju i održivost bez predstavljanja globalno primenljivog pristupa.

Svakako, sve kritike mogu biti validne kako ne bismo bili zavedeni idejom održivosti, međutim, bez namere da generalizujemo, postoje i veoma interesantni projekti koji ekološkom urbanizmu pristupaju kao pomirenju grada i njegovog okruženja.

Ovu konstataciju mogu potvrditi sledeći primeri:

Rainwater Spring Park u Kini

Kako se može sačuvati skoro izumrla močvara usred grada, dok su njeni ekološki i biološki procesi ometani urbanim kontekstom? A koji je najekonomičniji način da se nosite sa tako sjajnim pejzažem?

Rešenje je bilo da se izvorište transformiše u multifunkcionalni park kišnice koji će skupljati, filtrirati i skladištiti kišnicu, a ujedno pružajući nova rekreativna i estetska iskustva za grad.”

Izvorište transformisano u multifunkcionalni park kišnice; Foto: Turencsape

Zeleni koridori u Kolumbiji

Da bi se izborile sa zagrevanjem, vlasti  Medelina u Kolumbiji pretvorile su 18 ulica i 12 plovnih puteva u zelena utočišta.

Projekat Zeleni koridori promovisao je pošumljavanje ovih saobraćajnica, što je omogućilo smanjenje akumulacije toplote u urbanoj strukturi grada sa preko dva miliona stanovnika.

Saobraćajnica obuhvaćena projektom Zeleni koridori; Foto: CicloVivo

Urbani park Guaíba Orla u Porto Alegreu

Ovaj projekat pejzažnog uređenja u Brazilu osmišljen je u odnosu na ekološke aspekte ovog rečnog staništa i nastoji da ponovo uvede autohtone vrste u životnu sredinu, promovišući njenu regeneraciju.

Preostala autohtona vegetacija ostaje poštovana od strane izgrađenih elemenata raspoređenih oko nje.

Generalno, projekat funkcioniše ne samo kao plan regeneracije, već kao otvoreno, živo i trajno okruženje za ekološko obrazovanje.

Projekat u Brazilu promoviše regeneraciju rečnog staništa; Foto: Arthuro Cordeiro

Projekat ponovne upotrebe vode u Sidnejskom parku

Ova inicijativa je deo do sada najvećeg ekološkog projekta grada Sidneja, izvedenog u saradnji sa australijskom vladom kroz Nacionalni plan za urbanu vodu i desalinizaciju.

Ona je sastavna komponenta plana Sustainable Sydney 2030, koji nastoji da se 10% vode obezbedi prikupljanjem i da se ta voda koristi u parku.

Najveći ekološki projekata grada Sidneja do sada; Foto: Ethan Rohloff Photography

Izabrali smo za vas…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *