Stara Frajla kao mlada cura: Primer revitalizacije vojvođanske kuće u Petrovcu

Kuća iz 1913. godine, nekada miraz jedne bake, obnovljena je u autentičnom duhu i pretvorena u pansion sa četiri zvezdice koji spaja tradiciju i savremenost.

Već smo pričali o tome da u Srbiji postoji neprirodna fascinacija novim objektima, uz zanemarivanje starih bisera arhitekture, bilo da su to palate, vile i dvorci, koji često propadaju, ili su to obične tradicionalne kuće koje nose pečat lokalnog duha i kulture. Jedan tužan primer stigao nam je iz Novog Sada, gde je nedavno, u naletu investitorskog urbanizma, stradala još jedna stara zgrada iz vremena modern i art-dekoa, ali jedna lepa vest je tu da izvršimo detoksikaciju.

U pitanju je Etno kuća Stara Frajla u Bačkom Petrovcu, koju njeni vlasnici opisuju kao “mesto gde se susreću prošlost i sadašnjost, tradicija i savremenost, mir i zabava”. Kuća je tradicionalno vojvođanska, odnosno, nosi elemente panonskih i švapskih kuća građenih nekoliko stotina godina u Panoniji, pa time i u Vojvodini. Iako su ovaj stil sa zabatima doneli Nemci kao kolonisti, zapatio se i među lokalnim Srbima, Slovacima, Hrvatima, Mađarima i ostalim nacijama Vojvodine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Dva lica velike kuće u Vojvodini od nemačke opeke

Autentični šarm švapske kuće iz 1913.

Kuća zapravo nije stara, ima tek nešto više od sto godina – naime, sagrađena je 1913. godine, ali je možda baš ta godina bila i jedna od poslednjih godina „starog doba” – posle Velikog rata doći će drugi stilovi. Godina gradnje je ispisana na pročelju zgrade, a rekonstruisana je u skladu sa savremenim tehnikama, no bez gubljenja autentičnog šarma, odnosno, deluje kao da ste… u 1913. godini i da se nalazite ispred novosagrađene kuće.

Fasada ima ulaz u kuću (“prednju sobu”) i dva prozora optočena belom bojom, sa ukrasima iznad i pseudo-korintskim stubovima (izvedenim u obliku plastike na fasadi). Prizemni deo je rešen fasadnom sivom ciglom, a potkrovlje je mešavina bele boje i tamnocrvene opeke. Gonk (veranda, od nemačkog „Gang”) je potpuno renoviran i kuća se po dužini pruža, po običajima „dužne kuće”, a stubovi su ostali beli, sa prigodnom novom drvenom ogradom i elementima od opeke.

Kada je sve završeno, vlasnica je odlučila da ovde otvori pansion i etno kuću, prigodno je nazvavši “Stara Frajla”. U okviru kuće se nalaze dva apartmana od po 25 m², koji su opremljeni svim potrebnim za ugodan boravak: kupatilom, kuhinjom, klimom, TV-om i besplatnim Wi-Fi-jem. Razgovarali smo sa vlasnicom, Tamarom Vukmirović na temu obnove zapuštenih, a istorijski dragocenih objekata.

Obnova stare vojvođanske kuće bila je veliki izazov, ali je Tamara odlučila da arhitektu ne angažuje – sve ideje i rešenja osmislila je sama.

Tamara je završila je srednju školu i fakultet za turizam i hotelijerstvo i, kako sama kaže, svoj posao je oduvek volela. Još od mladosti sanjala je da jednog dana ima svoj ugostiteljski objekat, ali ne onaj uobičajeni, savremene gradnje, već nešto posebno, autentično i nesvakidašnje. Kada je ugledala staru vojvođansku kuću, odmah je znala da je pronašla upravo ono što je tražila. Kuća, poprilične kvadrature i na velikom placu sa njivama iza, imala je sve što je potrebno da se pretvori u turistički objekat i to je bio relativno „pravolinijski posao”.

Ono što nije bilo lako, jeste obnova. Ona je bila veliki izazov, a sve ideje i rešenja je osmislila sama uz podršku izvođača. Kuća je izvorno imala dve sobe i prostoriju između njih koja je služila i kao kuhinja i kao dnevni boravak.

„U sobama su se nalazile zemljane ‘paorske peći’, ali one, nažalost, nisu sačuvane jer su bile u lošem stanju. Na njihovom mestu danas se nalaze kupatila, koja u originalnoj kući nisu postojala. Drveni podovi, koji su dotrajali, morali su biti izvađeni, a umesto njih postavljen je beton sa hidroizolacijom, preko kojeg su položene granitne pločice sa motivom drveta, da bi se sačuvao isti osećaj” – kaže Tamara.

Veće pukotine i rupe popunjene su ciglama, a od izvođača je tražila da malterišu što nepravilnije, kako bi zidovi zadržali bar delić autentičnog izgleda.

Treći apartman, koji se i dalje nalazi u procesu rekonstrukcije, prvobitno je bio ekonomska prostorija. U njemu su probijeni veći otvori, jer su stari prozori bili premali, a kao „serklaž” korišćene su bagremove grede.

Odmah iza njega nalazi se sala koja će moći da ugosti tridesetak ljudi, a nekada je bila „garaža” za konjske zaprege i poljoprivredne mašine. Pomoćni objekti i čardak nažalost nisu mogli da se sačuvaju, jer su bili u ruševnom stanju, pa su uklonjeni, dok su nove štale i objekti za životinje izgrađeni na kraju placa.

S obzirom na to da je kuća od čerpića, prvi korak bila je hidroizolacija celog objekta. Izvođači, koji su imali bogato iskustvo u radu sa starim zdanjima poput Karlovačke gimnazije i rekonstrukcije i revitalizacije zapuštenih crkava, presekli su zidove širine 40 cm i u njih postavili rebraste plastične ploče.

Tamara nastavlja sa opisom radova: „Zidovi su oslobođeni starog blata (koji je služio kao ‘tadašnji malter’), postavljena je rabic-žica i kuća je omalterisana. Veće pukotine i rupe popunjene su ciglama, a od izvođača je tražila da malterišu što nepravilnije, kako bi zidovi zadržali bar delić autentičnog izgleda. Na prednjem delu kuća je bila ‘potonula’, pa su temelji ojačani betonom‘”.

Fasada originalna u najvećoj meri

Krovna konstrukcija, srećom, nije zahtevala popravku jer su masivne grede (debljine kao dve-tri današnje) i dalje bile u odličnom stanju. Unutrašnji plafoni od štokatra ostali su očuvani, ali je preko njih postavljen gips, dok je unutrašnja visina prostorija – od tri do četiri metra – zadržana. Uvedeni su i voda i potpuno nove elektroinstalacije, koje su takođe bili problem u prethodnoj „inkarnaciji” kuće.”

Fasada, danas ponosno restaurirana, u najvećoj meri je originalna. Samo je donji deo morao da se zameni novim pločicama, dok su svi ukrasi i fasadna cigla sačuvani. Neki ornamenti iznad prozora i vrata nisu mogli da se obnove pa su uklonjeni, ali su ragastovi, rešetke, ulazna vrata i obrubi oko prozora i vrata ostali originalni.

Drvena ograda je očuvana, iako su truli delovi morali biti uklonjeni, pa su sada letvice ređe raspoređene nego što su nekada bile.

U stare drvene okvire ugrađeni su novi prozori, po svim pravilima restauracije. Hodnik i spoljni zidovi ojačani su rabic-žicom i malterisani, a štokatr plafon u hodniku samo je okrečen. Drvena ograda je očuvana, iako su truli delovi morali biti uklonjeni, pa su sada letvice ređe raspoređene nego što su nekada bile.

Na kraju, tu je i detalj koji joj je posebno drag. Kuća je nekada bila miraz jedne bake Katarine, a u njoj dugo nije niko živeo. Danas, ona u toj kući podiže svoju ćerku, koja nosi isto ime – Katarina. Sudbina, reklo bi se, spojila je prošlost i sadašnjost u jednom domaćinstvu.

U kući možete videti vejalice, plugove, rale, motike, grablje, šivaće mašine, preslice, umivaonik i mnoge druge predmete koji su nekada bili deo svakodnevice.

“Stara Frajla” u Bačkom Petrovcu je dobar putokaz kako jedan agilan pojedinac, a pritom “arhitektonski i kulturološki pismen” može revitalizovati jedan lep, a dotad neugledan objekat koji je budio samo nostalgiju, u kvalitetan smeštajni kapacitet.

Naime, tu je sada i dvorište, gde gosti mogu da uživaju u prostranom dvorištu sa lepim ambijentom, gde mogu da se opuste, druže i zabave, a u kući možete videti vejalice, plugove, rale, motike, grablje, šivaće mašine, preslice, umivaonik i mnoge druge predmete koji su nekada bili deo svakodnevice, navodi i sama TO Bački Petrovac, reklamirajući ovaj objekat koji sada ima 4 zvezdice.

Frajla je možda stara, ali sada izgleda i sija kao mlada frajla, tj. mlada cura. Nadamo se da će ovakvih „frajli” biti još mnogo!