Prva nagrada za objekat mašinske zgrade male hidroelektrane Bistrica Majstorovina dodeljena je arhitektama Marku Radonjiću i Mariji Stanojević, na trećem crnogorskom Salonu arhitekture.

Na Ravnoj Rijeci kod Bijelog Polja, 2017. godine nikla je mašinska zgrada površine 290 metara kvadratnih koja u svom podužnom profilu simulira prirodni masiv. Međutim, različiti konteksti uticali su na sam oblik i lokaciju ove interesantne građevine.

Kontekst u kojem se objekat nalazi čini klanac koji je reka probila, i koja kada se otapaju snegovi, nosi ogroman rečni materijal sve od izvorišta nizvodno. „Ovaj kontekst je dar koji smo morali da poštujemo. Uzeli smo od reke i prilagodili potrebi.“ kažu arhitekte. Tako se lokacija kultivisala materijalom koji može naći u koritu same reke. Objekat deluje kao da se nasukao na obalu i da se tu smirio.

Drugi element konteksta je obližnja škola. „Trudili smo se da klincima uzvratimo onako kako zaslužuju. Apstraktne forme i geometrijski oblici mnogo više uzbuđuju maštu klinaca. Od malih nogu je neophodno negovati ideju o apstraktnom.“ – navode arhitekte.

Objekat deluje kao da se nasukao na obalu i da se tu smirio.

Osnovni uslov pri projektovanju mašinskih zgrada je da se instalirana oprema hidroelektrane obezbedi od pristupa nestručnih lica. „Naš cilj je bio da objekat približimo ljudima i otvorimo ga za posetioce.“ – kažu arhitekte. Tako su formirani različiti kadrovi na unutrašnjost. Kružni otvori, staklene i rešetkaste ispune u vratima omogućavaju da se sva oprema vidi, a ujedno obezbeđuju propisanu distancu. Mašinska zgrada tako nije zona zabranjenog pristupa.

Utisak koji vara

Prvi utisak koji ostavlja zgrada je takav da on deluje znatno manji nego što zapravo jeste. Vrata izgledaju kao da su dimenzionisana prema čoveku, a ne prema turbinama. Tek nakon što se približi objektu, doživljava se njegova stvarna dimenzija.

Arhitektonika objekta je uslovljena opremom. Tako se u glavnoj prostoriji velike visine nalazi osnovna oprema: turbine, srednjenaponski i niskonaponski ormari, dok su ostali prostori predviđeni su za transformatore i kontrolnu sobu koji ne zahtevaju toliku visinu. Tako je nastao krov koji u svom podužnom profilu simulira prirodni masiv.

Variranjem visine nastao je krov koji u svom podužnom profilu simulira prirodni masiv.

„Spoj oblutka, pigmentiranog betona, teksture drveta i okolnog zelenila deluje u fenomenološkoj ravni. Objekat izaziva utiske koje nosimo u prstima i na koži. Osećaj svežine reke pomešan je sa opiljcima drveta koji mogu da nam se zariju pri nesmotrenom rukovanju grubom daskom. Puna ruka trnja od dasaka, umazani crvenom, skoro zemljanom masom, a noge modre od hladne vode – to je igra u prirodi.“ – zaključuju arhitekte.

Grafičke podloge:

Osnova
Osnova
Presek
Presek

Velika nagrada Salona

Žiri Trećeg crnogorskog salona arhitekture – Lea Pelivan, iz Hrvatske, Dean Lah, iz Slovenije, Milan Đurić, iz Srbije, Slobodan Radoman, iz Crne Gore/Kine, i Srđan Tadić, iz Crne Gore dodelio je Grand Prix za Mašinsku zgradu male hidroelektrane Bistrica Majstorovina, čiji su autori Marko Radonjić i Marija Stanojević, a saradnici Ljubiša Bošković, Uroš Karadžić, Rajka Velimirović, Bojan Bošković, Iva Drašković Kovačević, Goran Mičeta, Stefan Rakočević, Radoje Vujadinović.

Kad ste već ovde…