Da bi se bista Jurija Gagarina na Novom Beogradu sagledala, čovek mora da se udalji ili da se popne na merdevine jer ga sam postament zaklanja.

Još se nisu stišale kritike oko spomenika Stefanu Nemanji, a javnost je ponovo uzburkana postavljanjem novog spomenika. Ovoga puta je to bista sovjetskom kosmonautu Juriju Gagarinu, na prostoru istoimene ulice na Novom Beogradu. Čak i stručno-estetski needukovan laik, samim pogledom na spomenik, može da zaključi da tu nešto nije u redu.

Na osnovu pozitivnih srpsko-ruskih odnosa, ali i na osnovu činjenice da jedna beogradska ulica nosi ime ovog slavnog sovjetskog kosmonauta, potpuno je opravdano podizanje spomenika koji proslavlja život i delo Jurija Gagarina. Kao i njegove američke kolege, koje su se osam godina kasnije spustile na Mesec, Gagarin je svojim letom u Kosmos napravio veliki korak za čovečanstvo. U tu čast, pred otvaranje letnjih Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine, kosmonaut dobija monumentalan spomenik od titanijuma visine 42 metra i težine 12 tona. Zbog visokog postamenta, figura kosmonauta je neprepoznatljiva sa tla, ali fotografijama i snimcima iz vazduha posmatračima je omogućeno da u potpunosti sagledaju njegovu formu. Nešto slično kao problem našeg Pobednika na Beogradskoj tvrđavi. Figura Gagarina ima idealizovan, herojski izgled, a ljubitelji stripa bi čak rekli „marvelovski“ jer podseća na likove superheroja ove izdavačke kuće.

Spomenik Juriju Gagarinu u Moskvi

Naravno, ovo nije jedini spomenik sovjetskom kosmonautu, kako u Rusiji tako i širom sveta. Od pre nekoliko dana i Beograd je uvršten na taj poduži spisak gradova koje su memorisale lik i delo ovog velikog čoveka. Međutim, to je urađeno kroz jedan nesvakidašnji spomenik.

Spomenik Gagarinu na Novom Beogradu; foto: Nikola Jovanović, @peckopivo, Twitter

Postament koji je izgrađen za bistu je potpuno disproporcionalan u odnosu na glavu kosmonauta.

Gagarinova bista, delo jednog od ruskih skulptora, došla je u Beograd. Međutim, umesto odgovarajućeg postamenta, ona dobija nešto potpuno bizarno. Naime, postament koji je izgrađen za bistu je pomalo neodgovarajući po obliku i potpuno disproporcionalni u odnosu na glavu kosmonauta po svojim dimenzijama. Da bi se bista sagledala čovek mora da se udalji ili da se popne na merdevine ili koji drugi predmet i sa određene visine gleda u bistu jer ga sam postament zaklanja. Na prvi pogled, ljudima deluje kao da Gagarinova glava izviruje iz kutije ili da morbidno leži odsečena na panju. Kako je koleginica istoričarka umetnosti Marija Ristić izjavila: „Čovek koji je pokorio kosmos, ali kog je savladao beogradski postament.“ Šta se tu dogodilo, možemo samo da nagađamo…

Primeri iz sveta

Za početak, Jurij Gagarin poseduje više slobodnostojećih spomenika, gde je kompletno prikazano telo kosmonauta, sa ili bez skafandera ili kojeg drugog motiva koji ukazuje na njegov let oko Zemlje, ali svi oni se nalaze u Rusiji. U većini slučajeva, kada neka druga država želi da memoriše njegov život i delo, u dogovoru sa Rusijom i njenim institucijama kulture, u tu državu se šalje Gagarinova bista, najčešće poprsje ili glava, koja je delo nekog od ruskih vajara. Da li je ovo nepisano pravilo kako bi najmonumentalniji spomenici ostali u kosmonautovoj matičnoj državi ili za druge države ovaj kosmonaut nema baš toliki značaj, to ne možemo sa sigurnošću utvrditi. Uglavnom, pored Rusije, spomenike gagarinu poseduju Bugarska, Grčka, Poljska, SAD (Teksas), Kirgistan, Norveška, a u našem komšiluku Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Šta je sprečilo naše poručioce da i Beograd dobije neki sličan spomenik?

Crna Gora
Crna Gora
Hrvatska
Hrvatska
Slovenija
Slovenija
Bugarska
Bugarska
Grcka
Grcka
Kirgistan
Kirgistan

Disproporcionalno prostoru

Po nekima ovo je urađeno kako bi se u prvi plan istakli poručioci spomenika, ali pre će biti da se veličinom postamenta želelo nadoknaditi disporoporcionalnost između spomenika i njegovog okruženja. Nismo sigurni da li je autor video za koji prostor se bista izrađuje, ali ona se po svojoj veličini potpuno gubi u novobeogradskom prostoru, gde ništa nije po meri čoveka. Razdaljine između blokova, prostrane livade i parkinzi, pešačke staze i ulice, sve zajedno zahtevaju nešto znatno veće po svojim dimenzijama, kako bi se vizuelno isticalo u prostoru. Kako je dobijena bista malih dimenzija, poručioci su pokušali da to nadoknade većim i upečatljivijim postamentom, ali je to urađeno potpuno nespretno i pogrešno, pa je izazvalo kontra efekat. Mislim da je naglašavanje spomenika moglo da se uradi na finiji način, kako bi se izbeglo ovakvo karikiranje.

Svečano otkrivanje spomenika je zakazano za 12. april, ali možda se na istom mogu primeniti naknadne intervencije, kako bi sovjetski kosmonaut dobio zasluženu pažnju i u Srbiji, odnosno, Beogradu.

Kad ste već ovde…