Zona Gredelj se nalazi na 15 minuta hoda od centra grada; Foto: 3LHD
Urbanizam

Kako će industrijski kompleks u Zagrebu dobiti nov život

Zona Gredelj na 45 hektara udaljena je od centra svega 15 minuta hoda, a uređenje ovog prostora prilika je da se reši jedan od najvećih urbanističkih problema Zagreba.

O obnovi lokacije bivše fabrike Gredelj raspravlja se gotovo tri decenije, a međunarodno priznati stručnjaci za arhitekturu, nekretnine i izgradnju su na inicijativu EBRD-a ponudili rešenje kakvo su već uspešno implementirali gradovi poput Beča, Osla i Ciriha.

Studija revitalizacije zone Gredelj u Zagrebu premijerno je prikazana na Evropskoj konferenciji o arhitektonskim politikama REUSE ARCHITECTURE 22. aprila 2021. Zasnovana na nizu prethodnih radova i javnih izlaganja koje su nastajali od 1995. naovamo, studija je izrađena na inicijativu Evropske banke za obnovu i razvoj te uključuje novu izgradnju i revitalizaciju industrijske baštine veličine 420.000 m2.

O obnovi lokacije bivše fabrike Gredelj raspravlja se gotovo tri decenije.

Kako bi se osigurao celoviti pristup planiranju, na studiji integralnog pristupa četvrti Donji Grad i zoni Gredelj koju je 2020. pokrenuo EBRD timski su radili stručnjaci iz različitih područja: konsultanti PwC Advisory, arhitekti Studio 3LHD, Colliers International i advokatskog društva MS Partners. Studija se nadovezuje na prethodne studije iz 2018. na kojima su radili holandsko hrvatski biro de Architekten Cie, institut IGH i HDC.

„Zona Gredelj obuhvata 45 hektara i jedan je od najvažnijih prostornih potencijala Grada Zagreba udaljen od centra svega 15 minuta hoda, a uređenje ovog prostora prilika je da se reši jedan od najvećih urbanističkih problema Zagreba – nepovezanost severa i juga, koji su zbog železničke pruge spojeni u samo tri tačke. Urbanističko rešenje bloka je samo okvir za buduće arhitekte pojedinih zgrada, čija će različita rešenja pridoneti vizuelnoj raznolikosti kvarta“, pojašnjava Marko Dabrović, arhitekta i partner u Studiju 3LHD.

Zona Gredelj – uklopljenost u gradsko tkivo; Foto: 3LHD

Zadržavanje vrednih elemenata industrijske baštine

Koncept sugeriše podizanje pruge, čime bi se olakšao prolazak vozilima i pešacima, kao i izmeštanje Autobuske stanice u podzemni prostor ispod parkirališta Paromlin. Time bi se južno od Glavnog kolodvora stvorilo novo saobraćajno središte, dok bi ostatkom prostora dominirale nove pešačke površine.

Nova izgradnja ne znači brisanje postojećeg identiteta prostora – vredni elementi industrijske baštine fabrike Gredelj zadržali bi se i ostali sačuvani, uz prihvatanje savremene arhitekture, što je poslednjih dvadesetak godina uobičajena praksa u zapadnoevropskim metropolama, poput Beča, Minhena, Ciriha i Osla. Takav je koncept, kroz koji se napušteni i dotad nedostupni prostori transformišu u javne sadržaje, pešačke i parkovne površine, podržao i Zavod za zaštitu spomenika kulture i prirode Grada Zagreba.

Raspodela površina

Ovakav ambijent može ponuditi uslove za kvalitetan život i rad stanovnicima svih dobi, životnih stilova i socijalnog statusa.

„Na ovako važnoj gradskoj lokaciji treba izbeći stvaranje generičkih prostora. Savremena interpretacija ove baštine logično je proširenje Lenucijeve potkove. Javni potez s parkovima, zelenim površinama i trgovima, uz sadržaje poput tržnice, muzeja ili nove scene zagrebačkog HNK stvorio bi vitalan i sadržajno raznolik urbani ambijent jedinstvenog karaktera, a unutar zone planirani su i drugi sadržaji važni za funkcionisanje grada, kao što su škole, fakulteti i funkcije javne uprave“, ističu autori.

Formiranje trgova i parkova

Novi savremeni blok otvorenog je karaktera i formira manje trgove i parkove u merilu susedstva, s maksimalizovanjem efikasnosti dnevnog svetla, kako bi se stvorili najbolji mogući uslovi za život i rad. Ujedno, industrija bi bila uklonjena iz neposredne blizine centra grada.

Sistemskim pristupom Gredelj bi mogao postati deo savremene gradskog jezgra uklopljenog u njeno tkivo. Takav ambijent može ponuditi uslove za kvalitetan život i rad stanovnicima svih dobi, životnih stilova i socijalnog statusa.

Skica trga; Foto: 3LHD

EU New European Bauhaus

Ovo je trenutak u kojem se pokazuje potreba dugoročnog, društveno odgovornog i socijalno osvešćenijeg planiranja, koje će objediniti sve struke u boljem promišljanju prostora, na dobrobit građana. Takav pristup promoviše i inicijativa EU New European Bauhaus. To je ekološka, ekonomska i kulturna inicijativa usmerena na objedinjavanje komponenti dizajna, održivosti, dostupnosti, cenovne pristupačnosti i ulaganja s ciljem provođenja evropskog zelenog plana – a sve kako bi se stvorili preduslovi za održivi zajednički život svih ljudi u budućnosti.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

2 komentara

  1. Student građevine

    Ovaj projekat me podsjeća na sve ono što je Beograd na vodi mogao (morao) biti, a neće.
    Zašto baš BW?. Pa kao što piše u ovom tekstu, tako je i BW smješten na jednom od najvažnijih (ako ne i najvažnijem) prostornih potencijala Grada. Ima tu još sličnosti kao što je blizina centra-stare gradske jezgre, željeznička stanica, pruga itd.

    Citiraću neke bitne stavke u ovom zagrebačkom slučaju koje ga čine daleko odgovornijim i ozbiljnijim projektom od BW-a :

    -Uzimanje u obzir konteksta i lokalnih specifičnosti grada.
    -Izbalansiran i održiv urbani krajolik.
    -Sistemski pristup kako bi prostor postao savremeni dio gradskog jezgra uklopljen u njegovo tkivo.
    -Uslovi za kvalitetan život i rad stanovnicima svake dobi, životnih stilova i socijalnog statusa.
    -Javni potez s parkovima, zelenim površinama i trgovima, uz sadržaje poput tržnice, muzeja ili pozorišta, stvara vitalan i sadržajno raznolik urbani ambijent jedinstvenog karaktera, a unutar zone planirani su i drugi sadržaji važni za funkcionisanje grada, kao što su škole, fakulteti i funkcije javne uprave.
    -Nova izgradnja ne briše postojeći identitet prostora.
    -Savremena interpretacija baštine.
    -Dugoročno, društveno odgovorno i socijalno osvešćenije planiranje, koje će objediniti sve struke u boljem promišljanju prostora, na dobrobit građana.
    -Ekološka, ekonomska i kulturna inicijativa usmjerena na objedinjavanje komponenti dizajna, održivosti, dostupnosti, cjenovne pristupačnosti i ulaganja.
    -Koncept koji je podržao i zavod za zaštitu spomenika kulture i prirode.

    Ništa od ovoga Beograd na vodi nije uzeo u obzir. Šteta, volio bih da griješim. Ako griješim nek me neko ispravi.

  2. arhitekta

    eeee, gde su oni a gde smo mi

Ostavite odgovor na Student građevine Odustani od odgovora

Obavezna polja *