Sprečite pojavu snega leda u oluku; Foto: Hemstedt
Izvođenje, Opremanje

Grejanje oluka: Kako otopiti sneg i izbeći zamrzavanje olučnih kanala

Saznajte kako se instalira sistem za grejanje oluka, kakvi su materijali potrebni, na koji način se upravlja sistemom i koliko to sve zajedno košta.

Zimski period je jedan od najizazovnijih doba godine za vlasnike kuća jer je u tom periodu potrebno posebno obratiti pažnju na održavanje objekta a posebno krova zbog snežnih padavina.

Jedna od mogućnosti koji vam može olakšati svakodnevnicu tokom hladnih dana jeste grejanje oluka, odnosno mogućnost da se ručno ili automatski aktivira sistem za otapanje snega i leda čime bi se izbeglo zamrzavanje olučnih kanala.

Srodni članci na portalu Gradnja.rs:

Gde i kako se postavljaju kablovi za otapanje snega i leda

​Grejni kablovi za otapanje snega i leda iz oluka postavljaju se u horizontalne i vertikalne oluke, najčešće kao dve linije, koje su međusobno razdvojene odgovarajućim distancerima. Osim toga, u vertikalnim olucima koji su duži od 3m potrebno je uraditi rasterećenje pomoću čeličnog plastificiranog užeta, kaže Milivoje Ivanović iz beogradske kompanije Sobel.

Grejni kablovi se polažu u horizontale oluka tako da se postavljaju na dno olučnih kanala u minimalno dve linije koje su razdvojene plastičnim distancerima. Preporučeni razmak između kablova je 5cm, a razmak distancera je 50cm.

Šema postavljanja grejnih kablova u horizontalne i vertikalne oluke. Foto: Gradnja.rs

Grejni kablovi se mogu ugraditi i naknadno, ali je lakše izvesti instalacije za njihovo napajanje u toku gradnje objekta.

Kod većine objekata širina horizontalnih oluka je manja od 15cm gde su dovoljne 2 linije. U vertikalni oluk se kablovi takođe postavljaju u dve linije i to u vidu petlje. Kod svih vertikala koje su duže od 3m potrebno je rasteretiti grejni kabal pomoću plastificiranog čeličnog užeta koje se vezuje za distancere u koje je uglavljen grejni kabal.

Na ovaj način su kablovi zaštićeni od oštećenja koja mogu nastati na početnom delu u vrhu vertikale zbog delovanja težine kabla i eventualnog leda (ukoliko se kablovi ne uključe na vreme).

Završni kraj se vraća do početnog tako da je čitav sistem olučnih horizontala i vertikala pokriven sa dve linije. Ukoliko se upotrebi kabal veće dužine od potrebne, višak se može složiti u horizontali kao treća linija, kaže Ivanović.

Način postavke grejnog kabla; Foto: Hemstedt

Naknadna postavka

Grejni kablovi se mogu ugraditi i naknadno, ali je lakše izvesti instalacije za njihovo napajanje u toku gradnje objekta.

Kablovi za grejanje oluka

Napojni kablovi su obični instalacioni kablovi ili eventualno ako na krovu neće biti u nekom zaštitnom crevu, cevi ili kanalici, onda je potrebno da imaju UV zaštitu. Grejni kablovi koji se koriste za otapanje snega i leda iz oluka, su sa rednim otporom i koriste se u preko 90% slučajeva a ređe se koristite i takozvani „samoregulišući“ kablovi koji su sa paralelnim otporom. I jedni i drugi rade na mrežnom naponu od 230V, te nikakvi trafoi nisu potrebni.

Minimalna snaga koja se preporučuje za oluke standardnih širina (do 20cm) je 40W/m, a za oluke veće širine, kakvi se obično montiraju na halama koje imaju veliku površinu krova, računa se sa snagom od minimum 200W/m² olučnog dna. Ovi standardi važe za naše klimatske uslove gde je uobičajeno da se temperature kreću do min. -10°C, a da sneg pada pri temperaturi od 0°C do -5°C, kaže Ivanović za naš portal.

Upravljanje sistemom

Upravljanje kablovima za otapanje snega moze biti ručno, poluautomatsko ili automatsko. Ručno paljenje je uz pomoć prekidača, a automatsko uz pomoć senzora koji registruje prisustvo snega ili leda, koji meri procenat vlage na svojoj površini i temperaturu. Senzor se postavlja u olučnu horizontalu na mestu gde se očekuju najnepovoljniji uslovi odnosno na severnoj strani.

Za upravljanje radom grejnih kablova, postoji namenska automatika sa odgovarajućim senzorima koji mere temperaturu i vlagu a kontroler, na koji su oni povezani, prepoznaje uslove pri kojima se stvara sneg i led i samo tada uključuje grejače. Za manje aplikacije, gde bi ova automatika bila skupa i neisplativa, upravljanje se može vršiti i ručno, ili nekim vidom polu-automatike.

Projektovanje sistema za otapanje snaga

Kada se projektuje minimalna snaga ili bliska njoj, možemo očekivati uspešno otapanje snega uz uslov da se koristi automatika koja reaguje na pojavu prvih snežnih padavina i preventivno uključuje grejače pre nego što se stvore velike naslage snega i leda.

Kada se koristi ručno upravljanje postoji mogućnost da korisnik ne uključi na vreme sistem za otapanje pa ako naslage snega i leda dostignu veliku debljinu onda minimalna snaga možda nebude dovoljna da efikasno i brzo otopi nataloženi sneg i led.

Iz ovih razloga, preporuka je da se prilikom projektovanja primenjuje uvećanje snage za 25% do 50% u odnosu na minimalnu preporučenu snagu kao stepen sigurnosti.

Faktor izloženosti olučnih vertikala udarima hladnog vetra i veoma niskim temperaturama je takođe razlog zbog kojega je potrebno snagu grejnih kablova računati sa određenim stepenom uvećanja u odnosu na minimalnu snagu.

Pravila postavka grejnih kablova; Foto: Hemstedt

Cena grejanja oluka za prosečnu kuću

Da bismo bolje približili koliko sve ovo košta, uzećemo primer jedne prosečne kuće, koja ima 20 metara oluka i jednu olučna vertikala od 5 metara. Dakle, imamo sve ukupno 25 metara oluka.

Grejni kabl se postavlja dvostruko, tako da je potrebno 50m grejnog kabla. Grejna sekcija od 50m grejnog kabla, sa 3m hladnog kraja i svim potrebnim priborom za montažu, bez automatike, koštao bi sa PDV-om oko 20.000 dinara, kaže Ivanović.

Cena montaže zavisi od više faktora (pristupačnost, lokacija objekta, i vrednost ukupnih radova). Obično se kreće od 30% do 40% od vrednosti materijala.

Vek trajanja i servis

“Za grejne kablove iz naše ponude, (nemački proizvođač „Hemstedt“), dajemo garanciju od 10 godina. Njihov realni vek trajanja je bar duplo veći, a naša je preporuka da se jednom godišnje, pred grejnu sezonu, izvrši tehnički pregled. Tim pregledom proveravamo ima li nekih mehaničkih oštećenja i da li je sve na svom mestu, kao i testiranje funkcionisanja samog grejača i automatike ukoliko postoji.” – zaključuje Milivoje Ivanović iz kompanije Sobel.

Izbor urednika:

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *