Za devet dana nacrt, za jedanaest meseci izgradnja: Kako je nastala Hala Pionir
Arhitekte Ljiljana i Dragoljub Bakić projektovali su halu za rekordno kratko vreme, a izgradnja je završena 1973. pred Evropsko prvenstvo u boksu.
Hala Aleksandar Nikolić na Karaburmi, jedno od prepoznatljivih ostvarenja beogradskog modernizma, otvorena je pod imenom Hala sportova Pionir 24. maja 1973. godine. Dvorana je od samog početka imala kapacitet od približno 8.000 mesta, čime je odmah svrstana među najveće u Beogradu.
Autori projekta su Ljiljana i Dragoljub Bakić, giganti arhitektonske struke. Konkurs za idejno rešenje raspisan je 1972. godine, sa rokom od svega devet dana, a njihovo rešenje izabrano je zbog funkcionalnosti i modernog izraza. Izvođenje je povereno preduzeću Energoprojekt, koje je u to vreme realizovalo niz kapitalnih objekata širom Jugoslavije.
Završena u rekordnom roku
Hala je završena u rekordnom roku od jedanaest meseci. Otvaranje je tempirano pred Evropsko prvenstvo u boksu održano u Beogradu 1973. godine, što je bio jedan od razloga za ubrzanu gradnju. Zvanično ime koje nosi danas dobila je u februaru 2016. godine, u čast proslavljenog trenera i profesora Aleksandra Nikolića.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
View this post on Instagram
Prepoznatljivi betonski elementi
Hala je projektovana u duhu modernizma 1970-ih godina. Rešenje se oslanja na jasno izraženu konstruktivnu logiku i ponavljanje betonskih elemenata. Upravo zbog inovativnog pristupa i efikasne realizacije, Ljiljana i Dragoljub Bakić nagrađeni su Velikom nagradom Salona arhitekture u Beogradu 1974. godine.
Za razliku od starijih sportskih objekata u gradu, hala u sklopu sportskog kompleksa Pionir je od početka bila zamišljena kao multifunkcionalna dvorana sa velikim kapacitetom i infrastrukturom prilagođenom različitim sportovima i javnim događajima. Korisna površina dvorane je 16.000 m², a površina sportskih borilišta 2.500 m².
Izgradnja hale bila je deo šireg razvoja sportskih i kulturnih centara Beograda tokom 70-ih godina. U istom periodu rekonstruisani su i objekti poput Tašmajdana, dok je kasnije u sistem gradskih dvorana ušla i Beogradska arena. Pionir svojim kapacitetom spada u kategoriju velikih hala, a višestruka namena ga je učinila posebno važnim za gradski život.
Redovna ulaganja i adaptacije omogućavaju da i posle pola veka hala funkcioniše jednako pouzdano kao na dan otvaranja.
Najveća rekonstrukcija izvedena je 2019. godine. Tada su postavljeni novi parket i koševi, zamenjena su sedišta i uvedene teleskopske tribine koje su povećale kapacitet. Dvorana je dobila i novu rasvetu, ozvučenje i klimatizaciju, pa je prilagođena zahtevima savremenih takmičenja i događaja.
Sa kapacitetom od približno 8.000 mesta, Hala Pionir i dalje zauzima značajno mesto među beogradskim sportskim dvoranama, odmah iza Beogradske arene. Objekat se nalazi u sastavu Sportskog centra Tašmajdan, koji je zadužen za njegovo održavanje i upravljanje. Redovna ulaganja i adaptacije omogućavaju da i posle pola veka hala funkcioniše jednako pouzdano kao na dan otvaranja.
Jedno od remek dela arhitekture, i legende Bakići.
Ali treba pomenuti i koliko inženjera svi struka je imao Energoprojekt i koliko ih je radilo na ovom projektu, i sedelo zajedno u istoj zgradi. Danas je to nezamislivo.
Aman , nije Karqburma …
Moja Tetka je učesrvovala u projektu,
radila je u Energoprojektu a ja źiveo blizu. Imao sam prilike da odfledam gomile koncerata od 1975. do kraja 90. tih ..
Vidi se da je samo za 9 dana uradjen nacrt.
Neverovatno kako je projekat i izgradnja završena u tako kratkom roku, odličan tema za analiziranje!
Ne postoji ružnija hala u celoj Evropi. Izgleda kao sklepana, nelegalna garaža. Da ne pričamo kako nije bilo ventilacije, kad su se na košarkaškim i rukometnim utakmicama igrači stalno klizali i padali. Kad su navijači palili baklje, nije imao dim gde da ode.
Katastrofa.