Hoteli koji su oblikovali jugoslovenski turizam: Između luksuza i ruševina
Kako su luksuzna odmarališta socijalističke Jugoslavije postala simboli epohe, a neka i svedoci propadanja.
Letnji odmori u socijalističkoj Jugoslaviji nisu bili samo privilegija imućnih, već pravo koje je država garantovala svojim građanima. U vreme kada su radnička odmarališta nicala širom jadranske obale, turizam je prerastao u važan društveni i ekonomski instrument: bio je sredstvo za unapređenje zdravlja i morala, ali i poligon za promociju jedinstva među republikama i diplomatije prema svetu.
Hoteli su u toj priči imali posebnu ulogu – postajali su reprezentativni objekti u kojima su se preplitale arhitektura, politika i luksuz, dok su njihovi gosti dolazili iz svih krajeva planete, od radničkih porodica do stranih državnika i filmskih zvezda.
Do kraja 80-tih, mnogi od tih hotela postali su simboli epohe: jedni su prerasli u destinacije međunarodnog prestiža, dok su drugi ostali zapamćeni po propasti i ruševinama. Njihove monumentalne fasade, elegantni enterijeri i često avangardna arhitektonska rešenja svedoče o vremenu kada je Jadran bio jedno od najpoželjnijih turističkih odredišta Evrope.
Danas, dok neki hoteli i dalje žive kao sinonimi luksuza, drugi predstavljaju sablasne spomenike prošlosti, opominjući koliko su uspon i pad bliski u istoriji turizma.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kempinski Palace u Portorožu: Prestižni hotel
Prvobitno poznat kao Hotel Palace, hotel je izgrađen za vreme Austrougarske monarhije kao atraktivna turistička destinacija. Otvoren 1910. godine, hotel Palace je, nakon venecijanskog Excelsiora, bio najveći hotel na Jadranu, što je dovelo do toga da je austrougarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova službeno proglasilo Portorož lečilištem.
Hotel Palace, koji je projektovao austrijsko-italijanski arhitekta Johannes (Giovanni) Eustacchio, otvoren je s veličanstvenim dizajnom koji spaja više arhitektonskih stilova i elemente bečke secesije. Do 1913. godine, dodat je kazino, što je povećalo njegov prestiž. Turizam je stagnirao tokom svetskih ratova, a hotel je bio u upotrebi tadašnje vojske.
U restauraciji je učestvovalo preko 200 ljudi, a fokus je bio na elementima kao što su vitraži, unutrašnja rasveta, drvene obloge i metalni balusteri.
Nakon završetka Drugog svetskog rata, doneta je inicijativa o restauraciji hotela koja je zvanično započela 1941. godine, a hotel je ponovo otvoren 1951. godine.
U restauraciji je učestvovalo preko 200 ljudi, a fokus je bio na elementima kao što su vitraži, unutrašnja rasveta, drvene obloge i metalni balusteri.
Hotel je povratio status luksuzne destinacije, ugošćujući poznate ličnosti, filmske zvezde i državnike.
Renoviranje vredno 70 miliona evra
Hotel je zatvoren 1980. godine, a tri godine nakon njegovog zatvaranja proglašen je kulturnim spomenikom. Iako je ubrzo nakon njegovog proglašavanja za kulturni spomenik došlo do ponovnog otvaranja hotela, isti je trajno zatvoren 1990. godine.
Tokom 1990-ih i početkom 2000-ih, vlasništvo je više puta menjalo. Konačno, Istrabenz Holding Company je preuzela vlasništvo, a slovenački arhitektonski studio API Arhitekti vodio je renoviranje vredno 70 miliona evra.
Spoljašnji i monumentalni aspekti hotela su sačuvani, dok je unutrašnjost obnovljena u klasičnom stilu. Dodat je moderni aneks, koji je u skladu s originalnom palatom.
Kempinski Palace danas predstavlja jedini luksuzni hotel sa pet zvezdica u Sloveniji i simbol je spa turizma i arhitektonskog nasleđa regije.
Novi dizajn zadržava izduženi, simetrični plan palate i naglašava pogled na okolno pejzažno uređenje i vizure ka moru. Stakleni ulazni hol povezuje stare i nove delove, nudeći posetiocima impresivan pogled na Jadran i park.
Kroz svoju istoriju, hotel je ugostio istaknute ličnosti. Danas, Kempinski Palace Portorož predstavlja jedini luksuzni hotel sa pet zvezdica u Sloveniji i simbol spa turizma i arhitektonskog nasleđa regije.
Rizort St. Bernardin u Portorož: Tri hotela – jedna vizija
Nakon Drugog svetskog rata, Portorož se transformisao u središte masovnog turizma, a 1970-ih planiran je monumentalni hotelski kompleks, koji odražava modernističke trendove poput horizontalnih linija, terasastih struktura i prostranih staklenih fasada.
Rizort St. Bernardin je istaknuta jadranska destinacija koja spaja luksuz, kasnomodernističku arhitekturu i bogatu kulturnu historiju. Rizort se sastoji od tri glavna hotela, od kojih su najznačajniji Grand Hotel Bernardin i Hotel Histrion, koji dele jedinstvenu dizajnersku viziju uprkos različitim funkcijama.
Na mestu današnjeg rizorta nekada su se nalazili crkva i samostan Svetog Bernardina iz 15. veka, okruženi poljoprivrednim zemljištem i vinogradima.
Hotel Histrion fokusirao se na porodice i wellness goste, integrišući bazene, marine i pristup plaži.
Grand Hotel Bernardin, završen krajem 1970-ih, postao je vodeći hotel luksuznog turizma, s prostranim sobama, kongresnim centrom i panoramskim pogledom na more, dok se Hotel Histrion fokusirao na porodice i wellness goste, integrišući bazene, marine i pristup plaži.
Naknadne renovacije sačuvale su modernistički karakter, a istovremeno su unapredile sadržaje za savremeni luksuz i održivost. Danas, Hoteli Bernardin upravljaju s više odmarališta širom slovenačke Istre, pružajući sveobuhvatne ugostiteljske usluge i kongresne sadržaje, održavajući nasleđe odmarališta kao orijentira regionalnog turizma i arhitektonskih inovacija.
Hotel Haludovo na Krku: Brutalistički kompleks Borisa Magaša
Hotelski rizort Haludovo na ostrvu Krku, u Hrvatskoj, izgrađen je 1970. godine od strane arhitekte Borisa Magaša, u periodu kada je brutalistička arhitektura dominirala modernim dizajnom.
Bob Guccione, izdavač i urednik časopisa Penthouse, investirao je 45 miliona dolara – približno 250 miliona dolara danas – u stvaranje luksuznog rizorta sa pet zvezdica i zvanično otvorio kazino Penthouse Adriatic Club u okviru hotela 1972. godine.
Haludovo rizort je imao najsavremeniji nameštaj, blistave lustere, bazen sa koktel barom, teniske terene, kuglanu, sportski bar, viseće vrtove, plaže…
Na svom vrhuncu, hotel je zapošljavao 400 stalnih radnika, a jednak broj je radio po potrebi. Haludovo rizort je imao najsavremeniji nameštaj, blistave lustere, bazen sa koktel barom, teniske terene, kuglanu, sportski bar, viseće vrtove, plaže, bazen sa slanom vodom u obliku deteline, saune, salone za masažu i lepotu, medicinski centar, ribarsko selo i brojne sadržaje koji su gostima pružali potpunu udobnost.
Kompleks rizorta uključivao je centralni hotel Palace, hotel Tamaris, dva skupa atrijumskih bungalova, plažni bar, zasebnu zgradu recepcije i ribarsko selo sa malom lukom. Zgrade odražavaju različite arhitektonske stilove, od modernog do postmodernog, ilustrujući nove trendove u regionalnoj turističkoj arhitekturi.
Od 2002. godine, veći dio kompleksa je napušten, a danas je Haludovo jedno od najpoznatijih „izgubljenih mesta“ u Hrvatskoj.
U prvoj godini poslovanja, avion je jednom sedmično je prevozio oko 150 bogatih međunarodnih gostiju, dok je domaćim turistima pristup kompleksu bio zabranjen. Veran svom luksuznom imidžu, odmaralište je ugostilo neke od najbogatijih i najuticajnijih ljudi na svetu.
Guccioneova saradnja završila je nakon njegovog bankrota, a hotel je nastavio s radom sve do privatizacije 1990. godine. Tokom jugoslovenskih ratova, u njemu su bile smeštene izbeglice, a 2000-ih godina ga je kupila rusko-jeremnska offshore kompanija sa sedištem na Kipru.
Od 2002. godine, veći dio kompleksa je napušten, a danas je Haludovo jedno od najpoznatijih „izgubljenih mesta“ u Hrvatskoj.
Još hotela koji su oblikovali jugosloveni turizam
U drugom delu teksta predstavljamo odmaralište Krvavica u Makarskoj, hotelski kompleks Kupari kraj Dubrovnika i hotel Plaža u Herceg Novom. Pročitajte nastavak serijala ovde.
BuildUp 2025: Konferencija o hotelima
Arhitektura ugostiteljstva tema je konferencije BuildUp 2025, koja se 23. oktobra održava u hotelu Crowne Plaza u organizaciji portala Gradnja.
Konferencija BuildUp 2025: Horekatura okupiće najznačajnije aktere iz oblasti arhitekture, hotelijerstva i investicija u ugostiteljski sektor. Reč je o najvećem regionalnom događaju posvećenom arhitekturi ugostiteljstva, čiji je cilj da poveže stručnjake, predstavi najnovije trendove i otvori diskusiju o budućnosti HoReCa industrije.
Broj karata je ograničen stoga ne propustite priliku da rezervišete svoje mesto na vreme.
Više informacija potražite na sajtu BuildUp, a karte možete nabaviti putem sajta Tickets.
Odličan tekst 🤩 Jako interesantan i informativan, drago mi je da se neko i dalje interesuje za arhitekturu sa naših prostora, i nije okrenut isključivo modernističkoj i savremenoj arhitekturi. Odličan izbor lokacija koje bi mogle da cvjetaju dan danas da se ulaže u njih, njihovo održavanje i restauraciju. Svaka čast na članku!
Draga Gordana, hotel Palace (prvi spomenuti u clanku) cveta i te kako i danas – to jedan od najboljih hotela u Sloveniji trenutno. Takodje i hotel Bernandin cveta i dan danas, isto je odlican hotel, ali malo nize rangiran od Palace-a koji je sada deo Kempinski lanca. Jedino Haludovo ne cveta, ali verujem da ce se naci nekakav Aman ili tako neka grupacija koja ce uleteti sa nekom jakom investicijom i obnoviti taj hotel.
Ja sam ostao najblaže rečeno šokiran kada sam pročitao da je u hotelu Haludovo bio zabranjen pristup domaćim gostima. Kada god mi neko bude spomenuo kako je taj SFRJ period bio period blagostanja, pokazaću mu ovaj tekst. Hvala na ovim informacijama!
pa naravno da je bilo blagostanje, znao se red i naravno da je bio zabranjen za Yu polusvet, šta si ti šokiran kad pojma nemaš? Ni na Adu Bojanu nisu mogli domaći gosti nego samo pretežno Nemci u kućice ,niti u Sava Centar i uopšte Beograd dok je Tito bio živ nisu mogli narodnjaci u
životu da privire niti njihov polusvet, blejali su po magistralama gde im je i mesto postadoše nekakvi“ umetnici“ da bilo je blagostanje, Beograd je bio grad u koji je svako školovan poželeo da dođe i znalo se gde ko pripada za razliku od danas i demokratije ju ju ju…vidi se! sve je razvaljena bukvalno na svakom nivou društva