Kako bi Vrnjačka Banja mogla da izgleda – i zašto danas ne izgleda tako
Vizuelni haos, nedostatak pravila i odsustvo koncepta nasuprot potencijalu koji i dalje postoji.
Vrnjačka Banja i dalje ima park, šetališta i arhitektonsko nasleđe koje joj daju identitet. Ipak, način na koji se danas uređuje javni prostor često deluje bez zajedničkih pravila i jasnog koncepta, pa banjski karakter polako nestaje u vizuelnom haosu.
Kroz arhivsku građu i AI vizuelne rekonstrukcije, Goran Karavesović pokazuje kako bi Banja mogla da izgleda — i zašto problem nije u nedostatku novca, već u odsustvu mere, ukusa i doslednosti.
Goran radi u turističkoj organizaciji Vrnjačke Banje 30 godina, autor je profila Vremeplovko Banjić na kojem objavljuje priče o Banji kao vrednosti koju treba negovati, s poštovanjem prema prošlosti i jasnom slikom budućnosti.
“Godinama prikupljam stare fotografije, isečke iz novina, razglednice i uspomene ljudi. Pokušavam da ih vratim u život: nekad kroz restauraciju i kolor, nekad kroz kratke emotivne priče, a često kroz vizuelne rekonstrukcije „kako je bilo“ i „kako bi moglo da bude“” – ističe Goran.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Banja ne traži čudo — traži pravila, red i ukus
Danas Vrnjačka Banja ima energiju mesta, šetališta koja i dalje imaju dušu, park koji je srce Banje, i činjenicu da Banja i dalje privlači ljude — to znači da osnova postoji. Ipak, blago koje imamo često uzimamo zdravo za gotovo. Pri uređenju, danas se ide linijom manjeg otpora. Fasade i izlozi bez jedinstvenog stila. Svako radi “svoje”, a Banja izgleda kao da nema pravila.
“Smetaju mi reklame, tende i natpisi koje vizuelno guše prostor. Takođe, smatram da smo propustili prilike smislenog na ključnim tačkama: ulazi u zonu šetnje, najvidljivije zgrade, potezi uz reku i park. Konkretno: neke lokacije izgledaju kao da su “na pola puta” između banjskog šarma i obične varoši. A Banja ne sme da bude “prosek” — ona mora da bude doživljaj.” – kaže Goran za portal Gradnja.
“Banja ne traži čudo — traži pravila, red i ukus.” – ističe naš sagovornik. Banja treba da dobije “banjski potpis” u vizuelnom identitetu, da se stil prepozna na prvi pogled.
Danas se ide linijom manjeg otpora. Fasade i izlozi bez jedinstvenog stila. Svako radi “svoje”, a Banja izgleda kao da nema pravila.
Kao dobre korake za ovo smatra da treba da se uvedu smernice i pravila za fasade, tende, reklame, izloge, boje i materijale.
“Najbolje je da se uradi jedan pilot-projekat jedne odabrane ulice ili poteza i u njoj sa definisanim pravilima i smernicama uraditi primer kako treba da se radi. Na ovaj način bi ljudi videli standard koji je potrebno da se postigne.”
Kako dalje kaže, bitno je uraditi i revitalizaciju prepoznatljivih objekata ali i definisati standarde i uraditi ulepšavanje kroz detalje kao što su rasveta, klupe, cveće, jednobrazne kante i slično.
“Potrebna je stalna briga, a ne jednokratna akcija jer održavanje je pola kvaliteta.”
AI kao pomoć za aktiviranje svesti
Goran koristi AI (veštačku inteligenciju) da bi pokazao kako bi Vrnjačka Banja mogla da izgleda. Najčešće reakcije ljudi su, kako kaže, dve krajnosti, ali obe su važne: „Ovo je to — ovako treba”, ljudi se emotivno zakače i počnu da primećuju detalje, ili „ne može to kod nas.“
“Ono što me raduje je kad ljudi posle AI prikaza počnu da šalju stare fotografije, sećanja, predloge — znači da se probudila svest. AI je ovde samo alat; prava stvar je reakcija zajednice.” – kaže Karavesović.
Cilj mu je da pokrene emociju i odgovornost — da ljudi vide šta Banja može da bude. “Podstrek mi je osećaj da je Banja blago koje često uzimamo zdravo za gotovo. Kad pokažeš sliku “kako bi moglo”, više nema izgovora da “ne može drugačije”.
Potrebno je pre svega da ljudi čuvaju prostor, da prijavljuju probleme i traže standarde a ne improvizaciju.
Najjači utisak mu je koliko malo akcije treba da se vrati osećaj bajke u našu Vrnjačku Banju. “Slike mi pokazuju da problem često nije “nema para” nego “nema koncepta”.”
Kako kaže Goran, kad ukloniš vizuelni haos, uvedeš meru, zelenilo i dobar detalj — Banja odmah izgleda skuplje, urednije i toplije.
“AI mi pomaže da to ljudi vide bez rasprave: slika kaže sve za dve sekunde.”
Kako građani mogu da pomognu
Kako bi krenuli na put da Vrnjačka Banja bude onakva kakvoj se svi nadamo, potrebno je pre svega da ljudi čuvaju prostor, da prijavljuju probleme i traže standarde, a ne improvizaciju.
“Građani mogu da učestvuju u akcijama uređenja, dostavljanjem starih fotografija, sećanja ili konstruktivnih predloga. Potrebno je da podrže dobre primere i “glasaju” za dobar ukus.”
Šta mora da uradi opština
Kako ističe naš sagovornik, glavni korak ka revitalizaciji Banje jeste da se postave jasna pravila o izgledu fasada, reklama, tendi, signalizacije ali i da se doneta pravila dosledno sprovode.
“Opština mora da uredi nekoliko ključnih lokacija kao pozitivan primer gde bi novi standard postao vidljiv. Da planira održavanje i da kaže ne agresivnim reklamama na fasadama.” – kaže Goran.
Potrebno je da krenemo
Najbitnije je da se sačuva identitet Banje, njen stil, detalje i naravno njenu priču.
“Ja verujem da Banja može da bude primer Srbiji — ali samo ako se dogovorimo da je lepota javni interes, a ne slučajnost. Još uvek možemo da od Vrnjačke Banje napravimo lepoticu kakvu svi priželjkujemo — potrebno je samo da krenemo.” – zaključuje Karavesović.
Karavesovicu dobra ideja i dobro zalaganje ,samo deluje da je kasno previse je nestalo od starog.Cujem i da se :Avala“ rusi..
Uđeš u nazovi toalet NA AUTOBUSKOJ STANICI I SVE SI VIDEO…DALEKO BILO…NIKAD VIŠE! STRAVA I UŽAS!
Volim Vrnjačku Banju i dolaziću. Ono što mi smeta i što bih voleo da se sredi su: zimi je vazduh pun smrada iz stotina dimnjaka ( ko zna šta lože), neuređeni parkinzi, fasade trošne i sklone padu, divlji kučici šetaju gradom, …..a sa malo truda i novca Banja bi još uvek mogla da bude kao bombona.
Zasto se ne uredi tok reke i celokupna okolina kod autobuske stanice. Bruka i sramota kad turista izabje iz autobusa ima sta i da vidi.
Moja porodica je išla dva puta godišnje u Vrnjačku Banju. U proleće i na jesen kada je Banja najlepša. Sada više nije kakva je bila. Edi Rama je sa malo drečavih boja preporodio do tada sivu i turobnu Tiranu i ovde treba primeniti isti „Trik“ i cveće, puno cveća svuda i na svakom mestu ali i ono po čemu su Banje a naročito Vrnjačka najpoznatija a to su izvori mineralne vode. Snežnik je potpuno uništen, neplanska gradnja je uništila izvor vode sa najvećim procentom selena. Imate nauku i vratite Snežnik. Kada sam čitao Gi De Mopasan kroz Vrnjačku Banju sam zamišljao Banju Viši. Nije ni čudo što su te dve svetske banje i njihovi čelnici prijatelji. Ali od Višia treba uzeti ono što bi Vrnjcima dobro pristajao a to je vraćanje starog izgleda i proterivanje betona i stakla. Ali investitori su neumoljivi od Ceptera pa do šibicara. Čak i pribegavaju starim trikovima, zapale hotel i budizašto kupe ruševinu i zemljište i izgrade skalameriju koja ruži prelepu Vrnjačku Banju. Znam da to praktikuju u beogradskim romskim naseljima ali ovog puta to nisu „Karton naselja“ već nekada u EX YU prepoznatljivi simboli Vrnjačke Banje.
Tri godine imam apartman.u Banji..vidi se pomak ali potpuno saglasan sa iznesenim predlozima..Nedostaje taj filing..
Estetsko propadanje banje je pocelo krajem 70 tih kad su sa izvora uklonjeni drveni tremovi i napravljene one betonske skalamerije.To je uzelo dusu banji.Sneznik je totalno izgubljen izbor.Nije vise ona voda.Vrnjacka banja je bila poput Karlovih vari.I dalje je volim i uporno joj se vracam.Ali to je moje secanje na detinjstvo.Jos ima vila sa drvenim detaljima koji su karakteristicna banjska arhitektura,poput vile Avala.Pored nje je bio hotel Zelengora identican njoj ,naravno srusen.Vise od para potrebno je estetika i ljubav prema banji.
Tacno, svi mi volimo Banju. Zbog toga su dobri konstruktivni predlozi kako da ona postane jos lepsa.
Nadam se da ce neko od nadleznih prepoznati dobru nameru.
vrnjacku je bolje izbegavati.
Pijaca je pravo ruglo fasade se obrusavaju. Za novu godinu skoro nista nije uradjeno osim nove male jelke u centru valjda im se stara raspala. Problem vode kanalizacija koja se izliva u prolece I jesen. Zagadjena voda u recicama. I izrivena recna korita. Problem deponija koju su cak I blokirali prosle godine. Banja je pohaban novcanik u koji nista nije ulagano godinama samo u beton u apartmane. Autobuska stanica je ogledalo ostatka banje beton apartmani prljavstina fasada I plafon koji se rusi. Zapusteno prljavo I okruzeno apartmanima
Higijena zelenih povrsina,dosledan rad komunalne inspekcije…