Finski koncept podrazumeva da svi beskućnici imaju pravo na stalan smeštaj, bez dodatnih uslova.

Finska je jedina zemlja Evropske Unije u kojoj stopa beskućništva konstantno opada. U čemu je njihova tajna, pitate se? Po svemu sudeći, u beskompromisnom poklanjanju stambenih jedinica.

Autor Jon Henley za Gardijan opisuje jedan od takvih domova. U pitanju je dvospratni blok sa zajedničkim prostorijama u prizemlju i spavaonicama s kupatilima na spratu. Pod zajedničke prostorije spadaju veliki dnevni boravak i trpezarija, kuhinja, teretana i sauna (što se u Finskoj ne smatra nikakvim posebnim luksuzom). Na spratu živi ukupno 21 osoba, i to muškarci i žene uglavnom mlađi od 30 godina.

Neki od ovih stanova su kupljeni, a neki sagrađeni ili rekonstruisani uz podršku države, opština i nevladinih organizacija. U njih spada i hostel za beskućnike Rukkila u predgrađu Helsinki Malminkartano. (Foto: Sampsa Kettunen/Y-Foundation)

Osnove programa Housing First

Ovaj demokratski koncept osmišljen je pre skoro deset godina, a danas je poznat po nazivu Housing First. Ono što mu je prethodilo najlakše se može opisati kao klasičan model pružanja socijalne pomoći u okviru kojeg beskućnici prolaze kroz razne varijante privremenog smeštaja, dok se stalan dom dodeljivao na samom procesa poput nagrade. Sa druge strane, Housing First koncept podrazumeva da svi beskućnici imaju pravo na stalan smeštaj, bez dodatnih uslova.

Od lansiranja programa Housing First 2008. godine, broj beskućnika u Finskoj pao je za više od 35%. Na ovo je najviše uticala činjenica da je u prvoj fazi programa otvoreno 3.500 novih domova (iako je u planu bilo „samo“ 2.500). Spavanje na otvorenom gotovo da je iskorenjeno u Helsinkiju u kojem temperature tokom zime idu i do -20°C.

U Helsinkiju je ostalo samo jedno noćno sklonište od 50 kreveta, što je na trenutni broj beskućnika ovde i više nego dovoljno. (Foto: Pixabay)

Spavanje na otvorenom gotovo da je iskorenjeno u Helsinkiju u kojem temperature tokom zime idu i do -20°C.

No, glavni kvalitet programa Housing First nije sam smeštaj, već usluga koju ovde pružaju stručni negovatelji. Naime, mnogi beskućnici se bore sa bolestima zavisnosti, imaju probleme sa mentalnim zdravljem i pate od zdravstvenih stanja koja zahtevaju stalnu negu. U pomenutom hostelu Rukkila, na primer, sedam negovatelja pazi na 21 stanara.

Pomoć u nezi i obezbeđivanju smeštaja prati i pomoćni program koji se mahom vodi na edukaciju i stručno usavršavanje (u raznim sferama). Zahvaljujući ovom programu, stanari dolaze do radnih pozicija, što im omogućava da plaćaju malu kiriju. Stanari se u domovima obično zadržavaju od oko dve do sedam godina, dok se potpuno ne osamostale.

A koliko sve to državu košta?

Podaci pokazuju da, u slučaju pružene prikladne nege i smeštaja, jedna od ovih osoba košta Finsku 15.000 evra godišnje – a uzevši u obzir visinu troškova u Skandinaivji, ova brojka nije uopšte velika.

Finska je, inače, za potrebe projekta Housing First potrošila 250 miliona evra za kupovinu i prilagođavanje novh objekata, a uz to je zaposlila 300 staratelja i pomoćnih radnika.

Helsinki u brojkama

U vlasništvu grada nalazi se 60.000 socijalnih stambenih jedinica, što znači da jedan od sedam stanovnika živi u stanovima u vlasništvu grada. Helsinki takođe poseduje 70% zemljišta u okviru gradskih granica, ima sopstvenu građevinsku kompaniju i trenutno planira da izgradi još 7.000 novih domova godišnje.

U svakom novom okrugu, grad održava strogi „stambeni miks“ kako bi ograničio socijalnu segregaciju. To znači da 25% čine jedinice socijalnog stanovanja, 30% subvencionisani stanovi, dok 45% pripada privatnom sektoru. Potrebno je naglasiti da Helsinki takođe insistira na vidljivim razlikama između privatnog i javnog stanovanja.

U čitavoj Finskoj danas živi oko 5.500 beskućnika. No, olakšavajuća okolnost je to da njih 70% živi privremeno kod prijatelja ili porodice. „Nijedan model nije savršen; još uvek brojimo neuspehe, ali smo ponosni što smo imali hrabrosti da to probamo.“

Povezani tekst: