Autori idejnog rešenja za rekonstrukciju i dogradnju objekta u Resavskoj ulici 40b su arhitekte Jelena Ivanović Vojvodić, Goran Vojvodić i Jovana Grujevska iz studija Biro VIA.

Još je u decembru 2006. godine doneta odluka da se Muzeju grada Beograda dodeli zgrada Nove vojne akademije u Resavskoj ulici 40, podignuta 1899. godine po projektu arhitekte Dimitrija T. Leka.

Nakon konkursa raspisanog pre tri godine, sada smo konačno dobili i izgled buduće zgrade mada još uvek nije izvesno da će gradnja početi uskoro. Ipak, kako piše Beobuild, prethodnih dana usvojen je urbanistički projekat za rekonstrukciju i dogradnju objekta, a ugovor za izradu tehničke dokumentacije takođe je dodeljen početkom prošlog meseca.

Rekonstrukcija postojećeg zdanja biće izvedena uz isticanje originalne materijalizacije, posebno livenih stubova balske dvorane, delova plafona, zidova…

Novoizgrađeni aneks, kojeg potpisuju arhitekte Jelena Ivanović Vojvodić, Goran Vojvodić i Jovana Grujevska iz firme Biroa VIA, nalaziće se u unutrašnjosti bloka i predstavljaće proširenje centralnog trakta duž Resavske ulice. Postojeći objekat i novoizgrađeni deo biće iste visine (Su+Pr+2), ali će nova ivica biti 5 metara dublje ka dvorištu.

Rekonstruisan deo će sa novim krilom biti povezan nizom horizontalnih komunikacija na međuspratovima. Međuprostor između postojećeg i novog gabarita biće pokriven kontinualnom lanternom, koja će omogućiti prosvetljavanje protora prirodnom svetlošću, a planirano je i postavljanje dva panoramska lifta u veznom delu.

Spajanje starog i novog

Da bi se realizovala ova atraktivna arhitektura potrebno je srušiti postojeću stepenišnu vertikalu u dvorištu i izgraditi novo otvoreno stepenište, koje će integrisati dva dela objekta i stvoriti prostran hol na glavnom ulazu iz Resavske ulice. Glavni ulaz takođe će biti arhitektonski istaknut – širenjem i formiranjem ostakljenog portala dobiće se reprezentativna ulazna zona.

Rekonstrukcija postojećeg zdanja biće izvedena uz isticanje originalne materijalizacije, posebno livenih stubova balske dvorane, delova plafona, zidova itd. Unutrašnje dvorište isto postaje deo Muzeja, i to kao arheološki lapidarijum sa spoljnim amfiteatrom i uređenim platoom. Pored izložbi na otvorenom dvorište može da posluži za organizaciju događaja, skupova, predavanja i slično.

Procenjena vrednost ovog projekta je 15 miliona evra… isto kao Kalemegdanska žičara.