Nova era Medijane: Rekonstrukcijom muzeja do očuvanja arheološkog blaga
Usredsređeni na detalj, autori su vodili računa da se na svakoj poziciji upotrebi odgovarajući građevinski materijal, ali i da se on na pravi način ugradi.
Projekat rekonstrukcije arheološkog nalazišta Medijana, na putu između Niša i Niške Banje, dugo je najavljivan kao jedan od kapitalnih projekata iz oblasti očuvanja i promocije kulturne baštine Srbije. Najpre je realizacija zakazana za 2013. godinu, na godišnjicu izdavanja Milanskog edikta (313. g.n.e.), od strane rimskog cara Konstantina.
Međutim, čitav projekat je ukočen iz različitih razloga, pa su umesto obnovljenog i uređenog lokaliteta, posetioci mogli da vide zatvorene kapije kompleksa Medijana.
Konkursom do rešenja
Od 2013. do 2016. godine, grad Niš je radio na izgradnji masivne drvene konstrukcije, koja je natkrila najveći deo arheološkog lokaliteta vile, koja je na osnovu pronađenih mozaika, kao i predmeta od keramike i bronze, najverovatnije pripadala samom caru Konstantinu ili nekoj ličnosti iz njegovog najužeg kruga vladajuće elite.
Ovako vredno nalazište moralo je što pre biti vraćeno u operativno stanje, kako bi vredno blago Medijane u najkraćem vremenskom roku ponovo bilo izloženo pogledima posetilaca.
Ubrzo nakon završetka zaštitne konstrukcije, Narodni muzej u Nišu 2017. godine inicira javni anonimni arhitektonski konkurs, na kojem prvo mesto osvaja studio AGM iz Beograda. Rešenje potpisuju arhitekte doc. Miloš Komlenić, Nada Jelić, prof. Borislav Petrović i prof. Ivan Rašković.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Rekonstrukcija obuhvata revitalizaciju, adaptaciju i dogradnju objekta sagrađenog 1936. godine.
Zadatak nije bio nimalo jednostavan, jer su arhitekte morale da ponude efikasno rešenje, koje će funkcionalno ispuniti potrebe konkursa, a ujedno se što manje prostorno-vizuelno nametnuti, kako bi predmet izlaganja ostao u prvom planu.
Rekonstrukcija objekta Muzeja na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu obuhvata revitalizaciju, adaptaciju i dogradnju objekta sagrađenog 1936. godine sa namenom zaštite i prezentacije in situ ostataka podnog mozaika stibadiuma (prostor za obedovanje sa polukružnim sedenjem) u okviru kompleksa palate.
Sloj savremenosti u okviru istorijskog nasleđa
Osmišljen je koncept minimalističkih arhitektonskih elemenata koji ističu podni mozaik i pripadajuće ostatke zidova ove trpezarije.
Uklonjena je unutrašnja zidana galerija, a postavljene su transparentne strukture šetnice, trema i pristupnog stepeništa koji vizuelno „lebde“ iznad nivoa tla, oslobađajući pogled na glavni motiv muzeja i spoljne arheološke ostatke.
Pomenuti elementi čine jedinstvenu celinu koja povezuje spoljašnjost i unutrašnjost objekta predstavljajući „sloj savremenosti“ u okviru istorijskog nasleđa.
Galerija, trem i stepenište su rešeni kao staklene površine-gazišta na čeličnoj nosećoj konstrukciji.
Galerija, trem i stepenište su rešeni kao staklene površine-gazišta na čeličnoj nosećoj konstrukciji. Rađeni su kao troslojno clear glass staklo sa inercionom folijom i folijom za sprečavanje kondenzacije.
Ograda oko centralnog otvora u galeriji je rešena kao trakasta struktura sa rastućim razmacima između elemenata čime je nesmetan, direktan pogled posetilaca na mozaik omogućen u najvećoj mogućoj meri, pri čemu je izbegnuta i pojava refleksa površine koji bi se pojavio u slučaju pune, staklene ograde.
Spoljno osvetljenje objekta je koncentrisano na isticanje arhitektonskog karaktera pročelja muzeja.
Plafonska površina je konfigurisana u odnosu na centralni otvor galerije pa se po vertikali pojavljuje njen „otisak“, dok osvetljenje na rukohvatu doprinosi dodatnoj dematerijalizaciji arhitektonskih elemenata. Spoljno osvetljenje objekta je koncentrisano na isticanje arhitektonskog karaktera pročelja muzeja.
Konzervatorske tehnike su obuhvatile izradu maltera sa odgovarajućim pigmentom i opekom odgovarajućeg formata, radi restauracije elemenata autentičnog sistema podnog grejanja. Ako posmatramo slike zatečenog stanja, vidimo da su sve ovo značajne inovacije, koje su ne samo tehnički već i muzeološki unapredile funkciju prostora.
Odlično raspoređeni izvori svetlosti efikasno naglašavaju eksterijer zgrade, ali i enterijer sa mozaičkim podom i eksponatima unutar vitrina.
Ključna reč za ovaj projekat jeste – detalj. Arhitekte su bile skoncentrisane na projektovanje detalja poda, ograde, zidova i plafona, vodeći računa da se na svakoj poziciji upotrebi odgovarajući građevinski materijal, ali i da se on na pravi način ugradi.
Staklo je tu veoma zahvalno u savremenom rešavanju muzejskih rekonstrukcija, ali se mora biti obazriv koji tip stakla se koristi i da se isto uskladi sa odabirom i pozicioniranjem rasvete, kako ne bi došlo do neželjenih efekata refleksije, prelamanja svetla ili osenčenih uglova.
U ovom slučaju, arhitekte su odlično rasporedili izvore svetlosti, kako bi na što efikasniji način naglasili eksterijer zgrade (pseudoantičko pročelje), ali i enterijer sa mozaičkim podom i eksponatima unutar vitrina.
Projekat je osvojio nekoliko nagrada i priznanja, među kojima i pohvalu 45. Salona arhitekture i Godišnju nagradu UAS.
Kada su ovakvi projekti u pitanju, njihova efikasnost testira se slobodnim utiskom posetioca muzeja. Ako posetioci što manje primećuju savremene prostorne intervencije, a u isto vreme imaju osećaj punog komfora u razgledanju postavke, arhitekta je odlično uradio svoj posao.
Zato su muzejske zgrade, zajedno sa zatvorenim arheološkim lokalitetima, najkompleksniji tipovi zgrada za projektovanje i rekonstrukciju i na njima svoje umeće dokazuju samo najsposobnije i najiskusnije arhitekte.
Projekat rekonstrukcije muzeja Medijana realizovan je tokom 2021. i 2022. godine, nakon čega je izlagan na nekoliko domaćih i regionalnih izložbi, gde je osvojio nekoliko nagrada i priznanja, među kojima pohvalu 45. Salona arhitekture 2023. godine i Godišnju nagradu Udruženja arhitekata Srbije.
Nadamo se da će ovaj projekat poslužiti kao uzor za projektovanje novih ili rekonstrukciju sličnih muzejskih objekata, čime bi kulturno-istorijsko blago Srbije bilo dostupnije kako domaćim, tako i inostranim posetiocima.
Foto-galerija
