Uslovi koje diktira geografsko područje, kao i njegovi klimatski uslovi, svakako umnogome utiču na oblikovanje, konstruktivne karakteristike i materijalizaciju građevine. Međutim, verovanje da je samo zidana kuća prava kuća, kod nas je i dalje na snazi. Ima li pomaka? Krenimo redom!

Vekovima unazad ljudi su svoje objekte prilagođavali uslovima lokacije. Danas, zahvaljujući savremenim tehnologijama i materijalima, moguće je prkositi nepovoljnim geografskim ili klimatskim uslovima pa tako, na primer, na nepristupačnu planinsku lokaciju prefabrikovani elementi mogu biti prebačeni helikopterom. Granice ne postoje ali ipak, da li zbog tradicije gradnje ili ekonomičnosti i sve veće težnje ka održivosti, svaki deo sveta je u znatnoj meri sačuvao svoj prepoznatljiv sistem gradnje i materijalizacije objekata koji je najadekvatniji za oblast u kojoj se objekat gradi.

Ukoliko izuzmemo rapidnu trku za što višim, tehnološki superiornijim i održivijim objektima koji se grade u svetskim prestonicama, sa puno betona, stakla i čelika i fokusiramo se na tradicionalne načine gradnje u zemljama širom sveta, uvidećemo da se i dan danas za izgradnju manjih objekata biraju tehnike gradnje koje su protkane kroz njenu tradiciju i uslovljene lokalnim fizičkim faktorima.

Tako ćemo, kako smo već navikli da viđamo u zapadnjačkim filmovima, širom Sjedinjenih Američkih Država u najvećem broju, gotovo u 90% slučajeva, sresti montažne stambene objekte građene od drvene konstrukcije sa šupljim zidovima u koje se pored izolacije postavljaju i instalacije. Čak i u Kanadi, gde vladaju hladnije zime, prisutan je sličan sistem gradnje. Objekti izgrađeni od cigle uglavnom se viđaju u industrijskim i urbanijim gradovima.

Širom sveta drvo je primarni građevinski materijal za izgradnju manjih objekata; foto Greyson Joralemon on Unsplash

Drvo je u svetu prvi izbor za izgradnju kuće. Kod nas se malo toga promenilo od kako su nam Rimljani dali opeku…

S druge strane atlasa, u Kini, primarni građevinski material je takođe drvo ali ovde nisu zidovi ti koji drže konstrukciju, već stubovi, te odatle stara izreka: zidovi možda padnu, kuća – nikad. Kroz vekove, kineski neimari i zanatlije razvili su modularni sistem gradnje tako što su na osnovu ključne mere drveta kojim raspolažu izračunali mere ostalih delova koje žele da sagrade.

Osim Kine, i u nekim tropskim zemljama bambus je prisutan kao veoma bitan građevinski material. Tropske zemlje sveta fokusiraju se na lagane sisteme gradnje, u koje su utkani lokalni materijali, često i zemlja koji je dobar izolator. U severnim zemljama velika je upotreba drveta, dok je u arapskim zemljama dominantni materijal kamen, a sve je to naravno uslovljeno kako količinom i vrstom lokalnog materijala, tako i klimatskim faktorima. Objekti se mogu modernizovati, menjati formom ali kontekst u mnogim zemljama, kod većine objekata ostaje isti.

Šta je (sve) uticalo na graditeljstvo u našoj zemlji

Sveopšte je poznato je naša zemlja kroz vekove bila raskrsnica puteva mnogih naroda, pa smo samim tim neretko bili i pod uticajem istih, a na arhitektonskom planu ti uticaji su možda i bili uočljiviji nego u nauci, tehnologiji, kulturi, umetnosti ili ekonomiji.

Tako smo od Rimljana nasledili primenu kosih krovova, crepa kao krovni pokrivač ali i opeku kao jedan od osnovnih građevinskih materijala. Nekadašnja primena lučnih konstrukcija na tlu Srbije, koja je takođe preuzeta od Rimljanja, tokom vremena je zaboravljena iako je bila pogodna za naglašavanje organizacije prostora, kako kod stambenih objekata, tako i kod sakralnih građevina. Ipak, primeri lučnih krovova počinju ponovo da se javljaju i to posebno u Novom Sadu.

Što se tiče primene drveta, u najvećoj meri za izgradnju krovne konstrukcije, možemo takođe pretpostaviti da je uticaj imala rimska arhitektura, s obzirom na činjenicu da su Rimljani drvo koristili za izradu raznovrsnih konstrukcija, uključujući i ratne mašine. Ipak, imajući u vidu konfiguraciju i klimatske uslove naše zemlje, primena drveta kao značajnog građevinskog materijala sasvim je logičina. Na našim područjima, kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti drvo je izuzetno cenjen materijal za izradu kako krovnih konstrukcija, tako i stolarije i raznovrsnog nameštaja.

Uobičajena slika na našim gradilištima; foto: Usacehq, flickr

Iako su montažni objekti sve više prisutni i na našem trižištu, njihova primena u praksi nije velika jer smo i dalje nepoverljivi.

Od Rimljana smo nasledili i kamena za izradu konstrukcije, iako su ga oni u najvećoj meri koristili za popločavanje. U različitim delovima zemlje naše zemlje, on se i danas koristi za izgradnju podruma, što zbog činjenice da je dobar izolator ali i zbog toga što je čvrst. A samo takvi materijali su dobri za gradnju, zar ne?

U našem narodu neminovno postoji verovanje zasnovano na iskustvu predaka, pa se i danas držimo mišljenja da je čvrsta gradnja najbolja, tako da iako su prefabrikovani montažni objekti sve više prisutni i na našem trižištu, mora se priznati da njihova primena u praksi ipak nije značajna i po pitanju ove vrste gradnje smo i dalje nepoverljivi.

Međutim, vremena se menjaju pa našim ljudima nekonvencionalni načini gradnje prirodnim materijalima, poput slame, postaju interesatni. Bez obrzira da li smo i mi kao i veći deo sveta shvatili da moramo i kroz gradnju da brinemo o budućnosti naše planete ili nas ovaj sistem gradnje veže za tradicionalnu gradnju naših predaka na koje se umnogome ugledamo, važno je da ekološki i održivi načini gradnje polako stiže i u naš komšiluk.

Mladi bračni podigao je u Šapcu održivu kuću od slame; foto: Branko Mitrović

Turski uticaj

Što se tiče formiranja organizacije stambenih objekata, najveći uticaj se možda može videti u prisustvu Turaka na našim prostorima. U mnogim gradovima širom Srbije i danas postoji koncept, postavljanja objekta do ulice, de se prodajni prostor ili nekada radionica smešta u prostor otvoren ka uličnom frontu, a stambeni prostor biva smešten ili na spratu ili iza prodajnog prostora.

Kroz istoriju graditeljstva u Srbiji kako kod osnovnih tipova kuća tako i kod razvijenijih oblika, osim organske povezanosti svakog objekta s prirodom, često postoji i nepogrešivo postavljanje međusobne srazmere pojedinih delova kuća, kao i harmonične povezanosti spoljnjeg izgleda kuće i unutrašnje opreme zgrade. Ukrašavanjem kuće i okućnice, dekorativno i estetski uobličavale su se pojedinačne i skupne stambene celine. Potreba da se kuća, u kojoj se odvijao čitav društveni, proizvodni i običajni životni ciklus, dopuni i ulepša raznim oblicima i bojama ogledala se u profilisanim konstruktivnim podupiračima, lepo oblikovanim dimnjacima, prozorima, vratnicama.

Zbog pojave da ljudi sami zidaju svoje kuće imamo naselja koja nisu vizuelno ujednačena.

Svakako, ovo proizilazi iz narodnog graditeljstva, gde su vešti i kreativni narodi s naših prostora vremenom usvajali različite uticaje i oblikovali ih prema svojim željama i mogućnostima, tako da i danas nije retka pojava da ljudi sami uspešno grade svoje kuće. Mada, baš zbog te činjenice kod našeg naroda postoji određena, možda malo povećana, doza samosvesnosti o svom umeću, što ponekad može prerasti u nepotrebnu samouverenost, te širom Srbije možemo uočiti raznovrsne primere koji su samo dovoljni sami sebi i koji nisu u skladu sa okruženjem, pa se kod nas javlja situacija da nemamo mnogo vizuelno i volumetrijski uređenih naselja.

Uticaj interneta na graditeljstvo

Kao i na svaku drugu sferu u životu i na graditeljstvo utiče pojava interneta i globalna informisanost. Na internetu se mogu videti primeri arhitekture iz dalekih zemalja, te se neretko javlja želja za primenom arhitektonskih rešenja, konstruktivnih karakteristika pa i materijala koji su korišćeni na objektima u SAD, Skandinaviji ili u drugim delovima sveta.

Nameće se jednostavan zaključak da na relativno maloj teritoriji naše zemlje postoji prisustvo raznovrsne gradnje. Bogata istorija, uticaj mnogobrojnih zemlja, razvijeno narodno graditeljstvo ali i fizičko-geografski aspekt Srbije, uticali su na razvoj graditeljstva u našoj zemlji zbog čega se ono ne može svrstati u jedan okvir ili u jedan konstruktivni sklop. Kako će i da li će neki novi narodi, svetska i lokalna dešavanja, kao i prisustvo interneta uticati na dalji razvoj našeg graditeljstva ostaje nam da vidimo.

Kad ste već ovde…