Šestougao je geometrijska figura koja omogućava najveću površinu a ujedno ima najmanji obim. Pčele su ovo znale i bez kalkulatora… Foto: Wikipedia
Arhitektura

Kako nas priroda može naučiti da pravimo efikasnije zgrade

Potrebno je samo pažljivo posmatrati dešavanja u prirodi kako bi se usvojio princip po kom se može oblikovati dobra arhitektura.

Drevni Egipćani, Grci, Asteci i Inke već davno su znali da priroda u sebi sadrži odgovore na velike misterije života. Za razliku od savremenog čoveka, koji je u mnogome svojom pažnjom i interesovanjem usmeren na računare i mobilne telefone, drevne civilizacije su bile posvećene prirodi i pomno pratile dešavanja u njoj.

„Zemlja ima muziku za one koji slušaju.“ – rekao je jednom španski pesnik Džordž Santajana, a sigurni smo da su to ljudi u prošlosti i činili. Današnjem čoveku, koji je svakodnevno okružen gradskom vrevom to malo teže ide. Ipak, ukoliko dovoljno želi, posmatrajući prirodu dobiće mnoge odgovore.

Sigurno, jedna od najfascinantnijih činjenica jeste da priroda ne proizvodi smeće, a opet savršeno funkcioniše. Svaki element prirode ima svoj razlog postojanja i deo je životnog ciklusa. Još jedna bitna činjenica je ta da je smeće ljudski izum. Kako bi bar ublažili delovanje tog činjeničkog stanja bilo bi dobro da se više usmerimo na prirodu kako u ostalim oblastima, tako i u oblikovanju arhitekture.

Jedna od najfascinantnijih činjenica jeste da priroda ne proizvodi smeće, a opet savršeno funkcioniše.

Pčele koje su zaslužne za ishranu ljudi a samim tim i naš opstanak, jer 90% biljaka biva oprašeno njihovom zaslugom, nemaju ruke i alat koji bi im izgradio prebivalište, a opet žive u košnici čija se forma smatra jednom od najefikasnijih građevina. Košnica se sastoji od niza ćelija, napravljenih od voska, koji je odličan materijal imajući u vidu da je fleksibilan pri oblikovanju, topao, izdržljiv i omogućava skladištenje tečnosti, odnosno meda, piše ArchDaily

Košnice kao dobar primer

Kroz sistem izgradnje košnica može se dosta naučiti o tome kako da arhitektura bude korisna i efikasna i da ujedno optimizuje upotrebu materijala. Naime, poznato je da je krug geometrijska figura koja ima najviše korisne površine a ujedno i najmanji obim. Međutim, ako se krugovi ponavljaju, u ovom slučaju kao sistem ćelija u košnici, dolazi do povećanja nekorisnog prostora, što se može posmatrati kao otpad, a priroda, kao što smo rekli, ne stvara otpad.

S duge strane trougao i kvadrat nemaju taj problem, jer se oni međusobno savršeno uklapaju. Ipak korisna površina nije najveća tako da ni oni nisu najbolje rešenje.

S geometrijske tačke gledišta, šestougao je geometrijska figura koja omogućava najveću površinu a ujedno ima najmanji obim. Pčele su ovo znale i bez kalkulatora…

Šestougao je geometrijska figura koja omogućava najveću površinu a ujedno ima najmanji obim. Pčele su ovo znale i bez kalkulatora…

Naučnici ovo znanje pčela a jedne strane „pravdaju“ takozvanom genetskom memorijom koja se razvijala hiljadama godina evolucije, dok drugi tvrde da pčele zapravo prave kružne ćelije ali da one vremenom postaju šestougaone zbog pritiska koji svaka od pčela čini trudeći se da napravi najveću ćeliju.

Kako god, jedno je sigurno, da su ova sićušna bića uspela da naprave strukturu koja omogućava najviše korisnog prostora uz najmanje utrošenog materijala.

Efikasna arhitektura pčela samo je jedan uzorak fascinantnog funkcionisanja prirode.

Ugrožena bića

Tužna je činjenica da ovim bićima preti opasnost od izumiranja, a ukoliko bi pčele nestale, prema rečima Anštajna, čoveku bi ostalo samo četiri godine života. Bez pčela, biljke bi umirale, pa zatim životinje a onda i čovek. Kao svesna bića, trebalo bi da shvatimo ozbiljnost ovog problema, da pomognemo pčelama tako što ćemo zasaditi cveće na svojoj terasi ili bašti a korisno je ostaviti i mešavinu šećera i vode na otvorenom kojoj bi pčele imale pristup.

U međuvremenu, ugledajmo se na ova vredna bića i dobro razmislimo o njihovom principu oblikovanja arhitekture. Čuvajmo prirodu i učimo od nje!

Crteži: Mariana Etulain, Plan B + JPRCR

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *