Kuća na Fruškoj gori sa talasastim krovom nadahnuta Japanom
Arhitekte iz Modelart studija oblikovali su kuću koja se stapа s pejzažom, oslanjajući se na japanski koncept engawa i prirodni ritam terena.
Projektovana kao mesto odmora, uživanja i povratka prirodi, kuća Shoom Room Escape na padini Fruške gore arhitekonsko je delo koje potpisuju Dejan Mitov, Jelena Mitov i Krsto Radovanović iz novosadskog biroa Modelart arhitekti. Već sam projektni zadatak – „kuća za odmor i uživanje“ – jasno je govorio da investitori znaju šta žele.
Realizacija ove vizije zasnovana je na bliskoj saradnji između arhitekte i investitora, od detaljnog upoznavanja želja i potreba korisnika, do njihovog uobličavanja u prostornu strukturu. Primarna ideja bila je stvoriti dom koji omogućava fizičko i psihičko distanciranje od svakodnevice – prostor ispunjen mirom i snažno povezan sa prirodnim okruženjem.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Arhitektura kao produžetak pejzaža
Smeštena na prostranoj parceli “ušuškanoj” u zelenilo, kuća se organski razvija po horizontali, prateći prirodne linije terena i čineći da arhitektura deluje kao produžetak pejzaža, a ne kao intervencija u njega, objašnavaju za Gradnju autori.
Glavni oblikovni princip zasniva se na fluidnoj, talasastoj liniji krova, koja povezuje kuću i okolni prostor. „Ovaj prostorni ritam predstavlja savremenu interpretaciju japanskog koncepta engawa – međuprostora koji nije ni unutra ni spolja, već pripada i jednom i drugom prostoru“, kažu arhitekte i nastavljaju:
„Ova zona pruža zaštitu od vremenskih uslova, a ujedno predstavlja i ključni element identiteta kuće: suptilni prelaz između eksterijera i enterijera, kao i svakodnevni ambijent za sedenje, meditaciju ili jednostavno uživanje u pejzažu“.
Na krovnoj terasi je smešten kompaktan drveni kubus koji uvodi diskretni vertikalan akcenat.
Materijali su, ističu autori, pažljivo odabrani kako bi podržali ovu naraciju: „Toplina drveta, korišćenog za oblaganje vertikalnih i horizontalnih površina, naglašava taktilnost i atmosferu utočišta. Kombinacija drvenih površina i glatke bele fasade stvara skladan balans između prirodnog i arhitektonskog”, navode iz Modelarta i dodaju:
„Velike staklene površine otvaraju enterijer prema dvorištu, pretvarajući prirodu u stalnu scenografiju života u kući: korisnik u svakom trenutku ima vizuelnu i fizičku vezu sa spoljašnjim prostorom. Na krovnoj terasi je smešten kompaktan drveni kubus koji uvodi diskretan vertikalan akcenat, bez narušavanja opšte horizontalne kompozicije”.
Kuća je realizovana primenom design-build metodologije, gde su projektovanje i izgradnja povezani u jedinstven kreativni proces.
Kuća Shoom Room Escape realizovana je primenom design-build metodologije, gde su projektovanje i izgradnja povezani u jedinstven kreativni proces. Na ovaj način, kažu autori, omogućena je precizna kontrola forme i izvođačkih detalja, kroz kontinuiranu koordinaciju između različitih aktera – od ideje do realizacije.
„U celini, projekat predstavlja savremenu interpretaciju ideje životnog utočišta: kuće namenjene odmoru, sporijem protoku vremena i potpunoj integraciji sa prirodnim okruženjem. Arhitektura se povlači pred pejzažom, dopuštajući da upravo priroda bude glavni protagonist prostora”, zaključuju iz studija Modelart arhitekti.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
Shoom Room Escape
Fruška gora
2022–2025.
100 m²
Dejan Mitov, Jelena Mitov, Krsto Radovanović
realizovano
Miloš Martinović
Ja bih rekao da su ovde inspiracija Vila Mairea i Alvar Alto…
Slažem se, Alvar Alto mora da bude inspiracija svakome ko želi da projektuje i gradi kuću u prirodi, ako ne na nivou estetike, onda bar na nivou koncepta i promišljanja prostora, poštovanja prema prirodi i prirodnim materijalima. A poznato je da se i on napajao sa izvora japanske tradicionalne arhitekture (ovo poštovanje je bilo toliko da je čak voleo da nosi kimono).
Ova kuća crpi inspiraciju iz istog izvora, pre svega u nivou prostorne logike: u tretmanu liminalnog „in-between“ prostora i toplini prirodnog drveta, više nego u samoj formi ili pojavnosti.
Na jednoj strani imamo domaći teren, ovdašnju kulturu, svakodnevni život, a na drugoj inostranost, svet odmora, napuštanje ako ne i bekstvo iz svakodnevnice. Možda je rešenje u spoju tradicije sa dobro izabranim elementima tj prilagođenim konceptom strane kulture.
Oko „dvorišta“ buja priroda u svoj sili i jednostavnosti, a unutra nekoliko friziranih žbunića. Ovo rešenje je više za neku urbanu zonu tipa Senjak, Topčider, Dedinje, nekom kome je potrebno svakodnevni mir u radu.
Stilski jako dobro uradjeno, funkcionalno nista previse, nista agresivno, nista preveliko. Sjajno resenje.
loša arhitektura
Jako lepo osveženje na našim prostorima, bravo