Kuća za pet žena u Gradačcu: Arhitektura kao utočište i prostor za novi početak
Ova kuća je mesto gde inovativna arhitektura, zajedništvo i otvorenost pretvaraju ranjive pojedince u snažnu zajednicu koja svakodnevno stvara svoj dom i identitet.
Srpsko-švajcarski studio TEN predstaviće nam ovom prilikom Kuću za pet žena, objekat koji obezbeđuje smeštaj za žene koje su preživele rat, nasilje i društvenu nepravdu. Smešten na selu u blizini Gradačca, gradića u Bosni i Hercegovini, projekat nudi model za staranje, međusobnu podršku i angažovanje zajednice.
Kuća je zasnovana na ideji da pojedinci najbolje rastu i žive zajedno uz samoopredeljenje i zajedničku odgovornost. Projekat nastoji da ode dalje od propisanog rešenja. On neguje kulturu ukorenjenu u svom okruženju bez diktiranja svih detalja, i dozvoljava da identitet bude iznova izmišljan svakodnevno.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Mesto koje se može nazvati domom
Vrednost ovog projekta proizilazi iz procesa dizajniranja koji je bio otvoren, veoma okrenut ka saradnji i vođen ciljem. „Arhitektura olakšava kooperativnu razmenu i integriše umetničko znanje u različitim disciplinama“, navode iz studija čiji su osnivači Ognjen Krašna i Nemanja Zimonjić, te dodaju:
„Ovakav pristup prevazilazi prefinjenost određene estetike, ka onome što neguje estetiku otkrića. Struktura je dizajnirana tako da podstakne svoje stanarke da naseljavaju i prilagođavaju prostor. Ovo poštovanje individualnih potreba je u sprezi sa međusobnom podrškom i prihvatanjem lične istorije svake žene, čineći ovo mesto koje mogu nazvati domom“.
Potpuno razumevanje zahteva projekta i resursa koje imamo na raspologanju bio je prvi korak u procesu projektovanja.
Projekat je počeo sa Hazimom Smajlović, čija lična iskustva su inspirisala sedmogodišnju saradnju između TEN-a, NVO Inženjeri bez granica, NVO Vive Žene, opštine Gradačac i mnogih saradnika među pojedincima.
Prikupljana su sredstva za projekat, putem donacija, i tokom vremena obezbeđena preko brojnih pojedinačnih doprinosa. Projektni tim je upravljao ovim resursima transparentno kroz godišnje izveštaje i odluke koje donosi odgovorna projektna komisija.
„Potpuno razumevanje zahteva projekta i resursa koje imamo na raspologanju bio je prvi korak u procesu projektovanja. Dizajn inherentno uključuje donošenje željenih izbora, a ove radnje koje oblikuju stvarnost su takođe oblikovane dinamikom i kontekstom koji se razvija“ – kažu iz studija TEN.
Dizajn kao alat za društvene promene
Saradnja sa lokalnim metaloprerađivačima, stolarima, molerima, tepih majstorima i drugim veštim pojedincima bila je od suštinskog značaja za uspostavljanje kulturne saradnje i vidljivosti, kao i definisanje granice projekta.
„Svojom konstrukcijom, zgrada je ukorenjena u svom lokalnom kontekstu, ali se njen uticaj proširuje na širu zajednicu. Ovde dizajn služi kao alat za društvene promene, stvarajući prostore koji odgovaraju onima koji imaju vitalne potrebe“, objašnjavaju arhitekte.
Radeći u bliskoj saradnji sa TEN-om, pejzažni arhitekta Danijel Ganc integrisao je zgradu sa svojom okolinom sadnjom drveća, negovanjem zemljišta i razvijanjem rasporeda za baštu za proizvodnju hrane.
Umetnica Širana Šahbazi radila je sa materijalima i bojama da transformiše fasadu i enterijer u dinamičan vizuelni prikaz – tapiseriju koja neprestano menja izgled. Bojenje i aranžiranje fasadnih panela rađeni su na licu mesta u obližnjoj radionici za farbanje automobila, pretvarajući tako tipičan auto-servis u svojevrsni umetnički atelje.
Prag od 25 metara
Radeći sa ponavljanjem domaćih elemenata i njihovim kombinovanjem sa dizajnerskim naporima, projekat je imao za cilj stvaranje novog tipa domaćinstva.
Velika fasada sa dvadeset vrata koja se mogu otvoriti prema putu čini kuću pristupačnom i privlačnom. Kada su potpuno otvorena, ova vrata stvaraju prag od 25 metara koji unosi pejzaž u unutrašnjost.
„Ove karakteristike stvaraju neverovatne jukstapozicije, zalažući se za vidljivost novog doma za njegove stanarke— mesto koje slavi njih i koje one mogu da slave. Dizajn fasade daje kući neočekivani, nestambeni karakter, nudeći toplu dobrodošlicu svima“ – ističu arhitekte.
Sa otprilike 90 m², zajednički prostor je veći od onoga što bi pojedinke mogle priuštiti samostalno, zahteva zajedničko učešće, jačajući ideju kolektivnog življenja.
Dizajn podržava i privatnost i zajednička iskustva – u prizemlju se nalaze privatne sobe, zajednički dnevni boravak i pomoćne prostorije. Svaka od pet privatnih soba je velikodušna, jednake veličine i slično orijentisana. Opremljene su ugradnim ormarima i privatnim čajnim kuhinjama radi obezbeđivanja nezavisnosti.
Prisustvo deset dvostrukih vrata duž zida okrenutog prema jugu transformiše uobičajen pristup sobama u unutrašnju ulicu, podstičući veze. Sa otprilike 90 m², zajednički prostor je veći od onoga što bi pojedinke mogle priuštiti samostalno, zahteva zajedničko učešće, jačajući ideju kolektivnog življenja.
„Ovaj prostor proširuje koncept tradicionalnih južnih terasa, pružajući hladovinu leti i stvarajući dubinu. Ova vrsta prostora za svakodnevne aktivnosti, smeštena između unutrašnjosti i spoljašnjosti, funkcioniše kao prostor za obradu hrane i društvenu interakciju“, navode iz TEN-a
Otvorena sa tri strane i sa krovnim prozorom koji odvaja privatne zone od prostranih zajedničkih područja, ona služi kao kuhinja, prostor za dobrodošlicu, radni prostor i dnevni boravak. Dve pomoćne prostorije na prizemlju izgrađene su od betona i uključuju velike toalete, povezane s pejzažom putem malih vrata, pružajući direktan pristup bašti.
26 metara duga multifunkcionalna soba
Iznad zajedničkog prostora se nalazi multifunkcionalna soba duga 26 metara, inspirisana tradicionalnom tipologijom stočarskog skladišta.
Izgrađena kao prostorna rešetka i obložena metalnim panelima sa spoljašnje strane i drvetom sa unutrašnje strane, ova struktura je istovremeno istaknuta i povučena koliko je potrebno.
Ova prilagodljiva prostorija može da primi različite sezonske aktivnosti, od skladištenja hrane do ugošćavanja dodatnih stanara. Otvara se isključivo putem serije pokretnih panela okrenutih prema severu.
Uz administrativnu podršku obučenog negovatelja, žene transformišu kuću u živahan prostor, zajednicu koja se razvija i napreduje sa svakim novim poglavljem.
Površine su robusne, jednostavne i pružaju dobrodošlicu, odražavajući otpornost i potencijal žena koje tu žive. Ovo odražava arhitektonski pristup fokusiran na radikalno preispitivanje udobnosti. Nekonvencionalne dimenzije zajedničkih prostora osiguravaju da se prostor koristi u skladu sa uzajamnim težnjama ili bar poštujući saglasnost svih stanarki.
Veličine zajedničkih soba šire uobičajene standarde stanovanja u velikodušniji model, pogodan za kolektivno življenje. Radeći sa dovoljno površine i materijala, istovremeno povećavajući dostupni prostor, dizajn stvara osećaj grandioznosti, ističući potencijal za novi tip domaćinstva u ovom području.
Žene, čije vreme boravka određuje isključivo njihov izbor, ohrabruju se da obrađuju susednu poljoprivrednu parcelu, pretvarajući zemlju u produktivan prostor koji jača njihovu nezavisnost. Uz administrativnu podršku obučenog negovatelja, žene transformišu Kuću za pet žena u živahan prostor, zajednicu koja se razvija i napreduje sa svakim novim poglavljem.
Zajedničko zadovoljstvo u neočekivanom
Kako saznajemo na kraju, završetak kuće ne označava kraj projekta, već početak njegovog suživota. Tim projekta ostaje aktivno uključen kroz NVO Naš Izvor koja je odgovorna za održavanje zgrade, obezbeđujući da je objekat i dalje prilagođen potrebama svojih stanovnica.
„Projekat postavlja izazov pred konvencionalna očekivanja kontrole, završetka i utilitarizma. Umesto toga, prihvata sirovi prostor kao platformu za rast, adaptaciju i rekombinaciju. Integrisanjem različitih perspektiva, dizajn pretvara arhitekturu u sredstvo za povezanost i međuzavisnost, stvarajući živi okvir koji se razvija sa svojim stanarkama“ – kažu iz TEN-a i dodaju:
„Proces dizajniranja Kuće za pet žena bio je refleksivan, kritičan i inventivan istraživački proces karakterizovan zajedničkim zadovoljstvom u neočekivanom. Ovakve kreativne saradnje imaju potencijal da premoste izolovane domene znanja, izgrade zajedničku osnovu, omekšaju ideološke ekstremizme i okupe ljude oko zajedničkih vrednosti“.
Grafički prilozi
Foto-galerija
Faktografija
House for Five Women – Kuća za pet žena
Gornji Lukavac, Gradačac, Bosna i Hercegovina
TEN
Ognjen Krašna, M.Arch, Jana Kulić, M.Arch, Aleksanda Bašić, M.Arch, Lukas Burkhart, MSc ETH Arch, Nemanja Zimonjić, MSc ETH Arch
Hazima Smajlović (inicijatorka), IngOG+ Switzerland (NVO), Shirana Shahbazi (umetnica), Daniel Ganz (pejzažni arhitekta), Dr Miodrag Grbić (stukturni inženjer) i Bessire Winter GmbH (arhitekta)
Subhija Smajlović, Adnan Begović, Aida Hrustić, Esmir Mehanović
Naš izvor Gradačac, Fondacija
Saturn Trade d.o.o. Gradačac
HomeDesign factory d.o.o. Gradačac
2025.
278 m²
Maxime Delvaux i Adrien de Hemptinne, Miloš Martinović
Ovo je nešto najlepše što je srpska arhitektura izbacila u poslednjih 20 godina! Posle kuće na Avali još jedno remek delo. Čestitke kolegama.
Enterijer odličan. Eksterijer užasan.
Najbolje od svega je funkcija ovog objekata. Bravo!
Коначно мало хуманости. Браво. Само немојте небодере….
Ne dopada mi se, ništa ni sa čim nije usklađeno. Ili ne razumem. Ali namena objekta je za svaku pohvalu