Obrnuti neboder: Ovako izgleda jedan od najdubljih infrastrukturnih projekata u Francuskoj
Ovaj svojevrsni „bunar“, sa platformama smeštenim oko 50 metara ispod nivoa tla, natkriva helikoidalni stakleni krov sastavljen od tri sloja.
Francuski studio Dominique Perrault Architecture (DPA) smestio je ovu parisku metro stanicu u duboko iskopani cilindrični otvor, širine 70 metara, koji na svom vrhu ima transparentni krov, te prirodna svetlost prodire duboko ispod nivoa tla.
Stanica koja nosi ime Villejuif–Gustave Roussy smeštena je u Vilžifu, južnom predgrađu Pariza, kao deo Grand Paris Express metroa, novog brzog sistema za prevoz koji povezuje periferije grada.
Arhitekte iz DPA su objekat konstruisale u formi „bunara„, koji je kreiran iskopavanjem 50 metara ispod nivoa tla, te je tako stvoren i jedan od najdubljih infrastrukturnih projekata u Francuskoj.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nebo u nivou tla grada
„Nebo ovog invertovanog nebodera je jednostavno u nivou tla grada. Prirodno svetlo ulazi sve do platformi koje se nalaze oko 50 metara ispod. Nebo je iznad železničkih koloseka“, rekao je osnivač studija Dominik Pero.
Stanica Villejuif-Gustave Roussy, koja je otvorena prošlog meseca i dnevno je koristi više od 100.000 putnika, uključuje niz galerija i balkona povezanih pešačkim mostovima i eskalatorima, te se tako integrišu javni prostori, prodavnice i usluge na prva dva nivoa.
Iznad zemlje, metro stanica podseća na stakleni paviljon, zahvaljujući helikoidalnom staklenom krovu sastavljenom od tri sloja.
Iznad zemlje, metro stanica podseća na stakleni paviljon, zahvaljujući helikoidalnom staklenom krovu sastavljenom od tri sloja.
Ovaj transparentni „poklopac“ omogućava svetlu da prodre u prazninu ispod, te putnici imaju potpuno iskustvo o tome šta znači biti pod zemljom.
„Kada korisnici uđu u ovaj prostor, shvataju da tlo više nije zastrašujuće, zatvoreno i vlažno, već da nudi udobnost i iskustvo koje angažuje sva čula“, ističe Pero.
Druga dva krova, sastavljena od spiralnih traka od nerđajućeg čelika, postavljena su na različitim visinama, te prekrivaju stanicu poput dva šatora.
Krov stanice se sastoji od tri sloja i u svom centru sadrži središnju tačku nazvanu „oko“. Ovaj centralni kružni krov štiti stanicu od kiše, dok omogućava da spoljašnji vazduh cirkuliše bočno.
Druga dva krova, sastavljena od spiralnih traka od nerđajućeg čelika, postavljena su na različitim visinama, te prekrivaju stanicu poput dva šatora, koji signaliziraju prisutnost stanice i štite putnike od sunca.
Beton, staklo i nerđajući čelik
Unutrašnja organizacija prostora, osvetljenje i akustika, koje je dizajnirala partnerka u Dominique Perrault Architecture, Gael Lorio-Prevo, uspostavljeni su korišćenjem različitih materijala, uključujući beton, staklo i nerđajući čelik.
Grand Paris Express sadrži mrežu od preko 200 km automatizovanih linija i 68 novih stanica, koje doprinose boljoj povezanosti predgrađa i centra grada.
Stavljajući celokupan projekat Grand Paris Express u širi plan, može se reći da on igra ključnu ulogu u urbanoj transformaciji šire teritorije Pariza, budući da sadrži mrežu od preko 200 kilometara automatizovanih linija i 68 novih stanica, koje doprinose boljoj povezanosti predgrađa i centra grada.
S obzirom da se 42 stanice nalaze unutar naselja koja su definisana kao socijalno ugrožena, ovaj sistem je prepoznat i kao dodatna vrsta borbe protiv socijalne nejednakosti kroz poboljšanje pristupa centru grada.
