Granitom u obnovu piramide: Projekat veka ili ispravljanje tornja u Pizi?

Egiptolozi zahtevaju da se projekat fokusira na očuvanje strukture kakva je danas, a ne na pokušaj da se ponovo stvori njen prvobitni izgled.

Nedavno objavljeni snimak koji prikazuje radove na renoviranju Mikerinove piramide u Egiptu izazvao je žestoke kritike na društvenim mrežama, poredeći navodnu apsurdnost ovog projekta sa ispravljanjem krivog tornja u Pizi.

S druge strane, Mostafa Vaziri, šef egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, nazvao je ovo „projektom veka“, budući da se navedeni radovi izvode na grobnici koja sa Keopsovom i Kefrenovom piramidom čini kompleks čuvene nekropole u Gizi.

Kada je prvobitno izgrađena, piramida je bila obložena granitom, ali je vremenom izgubila deo svog pokrivača. Renoviranje ima za cilj da obnovi originalni stil strukture rekonstrukcijom granitnog sloja, ali upravo u tome leži i kontroverza na koju eksperti skreću pažnju.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Četvrta piramida: Veliki egipatski muzej primiće uskoro prve posetioce

Od 16 slojeva ostalo samo sedam

U video snimku objavljenom na Instagramu u petak, Vaziri je pokazao radnike kako postavljaju granitne blokove duž podnožja piramide.

Radovi će trajati tri godine i biće „poklon Egipta svetu u 21. veku“, rekao je Vaziri, koji je na čelu egipatsko-japanske misije zadužene za projekat.

Struktura za koju se smatra da je izgrađena tokom 26. veka pre nove ere prvobitno je bila obložena u 16 ​​slojeva granitnih blokova, ali ih je danas ostalo samo sedam.

Njihovu restauraciju, koja je izazvala kontroverzu među arheolozima i egiptolozima, pristalice plana pozdravile su kao istorijski potez za obnovu jednog od čuda starog sveta.

Međutim, projekat je izazvao oštro neodobravanje sa više strana, a neki kritičari su ga uporedili sa „ispravljanjem tornja u Pizi“.

Svi međunarodni principi arheološke restauracije zabranjuju tako opsežne intervencije.

Monika Hana, egiptološkinja, dovela je u pitanje potrebu za oblogom i zahtevala da se usvoji konzervativniji pristup, fokusiran na očuvanje strukture kakva je danas, a ne na pokušaj da se ponovo stvori njen prvobitni izgled.

„Samo nam ploče fale na Mikerinovoj piramidi! Kada ćemo prestati sa apsurdima u upravljanju egipatskim nasleđem? Svi međunarodni principi restauracije zabranjuju takve intervencije“, napisala je Hana na platformi X, pozvavši sve arheologe da se „odmah mobilišu“.

Kao odgovor na kritike, egipatsko ministarstvo antikviteta saopštilo je da je formiralo komitet stručnjaka koji će ispitati projekat, bacivši njegovu budućnost u neizvesnost. Očekuje se da će presuda o planu doneti tokom narednih dana.

Nikad završena grobnica faraona

Zahi Havas, takođe egiptolog, rekao je za britanski Telegraph da je otprilike jedna trećina Mikerinove piramide prvobitno bila obložena sa 16 slojeva granitnih blokova.

Nikada nije u potpunosti završena zbog smrti Mikerina, faraona iz Četvrte dinastije po kome je ova grobnica i dobila ime.

Najmanja u kompleksu tzv. Velikih piramida, Mikerinova piramida je prvobitno bila visoka oko 65 metara. Tokom vremena, postepeno je smanjena erozijom i vandalizmom.

Plan za obnovu njene granitne obloge deo je veće inicijative za razvoj oblasti oko nekropole u Gizi, mestu svetske baštine Uneska i najpoznatije arheološke destinacije na svetu.

To uključuje izgradnju Velikog egipatskog muzeja, nadogradnju lokalne infrastrukture i uspostavljanje novih i poboljšanih objekata za posetioce.

Najavljena kao najveći muzej na svetu posvećen jednoj civilizaciji, ova ogromna građevina u blizini piramida u Gizi gradi se od 2005. godine, a njeno otvaranje je više puta odlagano.