Novi kvadrati iz mora: Šta smo naučili iz 4 najveća svetska projekta nasipanja zemljišta
Zrno po zrno – ostrvo! Od Dubaija do Brazila, megaprojekti nasipanja pružaju vredne lekcije o tome šta treba, a još više šta ne treba raditi u budućem širenju gradova ka moru.
Ideja o pretvaranju vode u kopno fascinira čovečanstvo vekovima, a Holandija je, na primer, pionir u ovoj oblasti sa oko 20% teritorije zemlje uzete od mora i jezera pomoću nasipa koji kontrolišu tok vode.
Kako je tehnologija napredovala, ova praksa se sve više širila, te se ovi megalomanski projekti nasipanja zemljišta najčešće sprovode u područjima sa dugim obalama, ali nedovoljnom kopnenom površinom za potrebe stanovništva,.
Ovako novoformirane teritorije služe različitim svrhama, od luksuznih stambenih kompleksa, do zabavnih arhipelaga sa hotelima, restoranima, pozorištima i prodavnicama.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Koncept „vodene urbanizacije“
Ipak, uprkos značajnim komercijalnim i turističkim dobicima, ovakve intervencije izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog narušavanja životne sredine. Posledice uključuju džentrifikaciju, raseljavanje lokalnih zajednica i uništavanje njihovih izvora prihoda, kao i nestanak čitavih ekosistema.
Zbog toga sve više gradova traga za manje agresivnim rešenjima širenja, kao što je koncept tzv. “vodene urbanizacije”, a koji integriše cirkularne sisteme bez otpada, zatvorene vodene cikluse, energetski neutralna rešenja, inovativnu mobilnost i obnovu obalnih staništa.
Dosadašnje ikonične intervencije nasipanja pružaju vredne lekcije o tome šta treba, a još više šta ne treba raditi u budućem širenju gradova ka moru. U tom kontekstu, pogledajmo neke od najznačajnijih primera.
Uprkos značajnim komercijalnim i turističkim dobicima, ovakve intervencije izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog narušavanja životne sredine.
1. Palm Jumeirah, Dubai
Nemoguće je govoriti o megalomanskim projektima nasipanja a ne pomenuti „palmu“ u Dubaiju. Projekat je izvođen devet godina, počev od 2001. godine i zauzima površinu od 31 km², sa centralnom „stabljikom“, 17 grana i polukružnim zaštitnim zidom sa otvorima.
Količina iskorišćenog kamena i peska mogla bi da formira zid od dva metra visine koji bi tri puta obišao Zemlju.
Na „listovima“ se nalaze luksuzne vile, a na vrhu ostrva je hotel, dok je sve povezano nadzemnim vozom. Projekat je koštao oko 12 milijardi dolara, a količina iskorišćenog kamena i peska mogla bi da formira zid od dva metra visine koji bi tri puta obišao Zemlju.
Među brojnim ekološkim posledicama, najviše se raspravlja o tome kako je narušena cirkulacija morske vode, što je promenilo morski ekosistem i izazvalo neugodne mirise, piše ArchDaily.
2. Eko Atlantic City, Nigerija
Kao zemlja bogata naftom, Nigerija je na putu da postane najveća ekonomija Afrike, ali se istovremeno suočava se sa savremenim izazovima, poput podizanja nivoa mora, olujama i poplavama. U tom kontekstu nastao je i Eko Atlantic City.
Gotovo tri kilometra dugačak obalni zid možda će zaustaviti vodu, ali i stvoriti zatvoreni grad koji štiti samo one koji žive unutar njega.
Kao projekat od više milijardi, grad na obali Viktorijinog ostrva u Lagosu prostire se na 10 km² i obećava zaštitu od erozije. Planirano je da obezbedi dom za 250.000 ljudi i posao za više od 150.000, uz parkove i druge sadržaje.
Ipak, mnogi stručnjaci upozoravaju da će gotovo tri kilometra dugačak obalni zid, nazvan „Veliki zid Lagosa“, možda zaustaviti vodu, ali i stvoriti zatvoreni grad koji štiti samo one koji žive unutar njega.
3. Marina Bay, Singapur
Singapur se suočava sa sigurno jedinstvenim paradoksom, s obzirom da ima višak novca, a nedostatak prostora. Kroz tehnološke inovacije, država je uspela da proširi svoju teritoriju za čak 25%, te prema izveštajima lokalnih novinara, zemlja napreduje ka moru površinom od 40 cm godišnje, dok Vlada navodi prosek od 2 cm.
U središtu kvarta ističe se Marina Bay Sands, kao kompleks sa najvećim “infinity” bazenom na svetu, na visini od dve stotine metara.
Zbog ogromne potrošnje peska na projektu Marina Bay, Indonezija i Malezija su privremeno zabranile njegov izvoz. Projekat je započet 1969. i sagrađen je na površini od 3,6 km² nasipanog tla. Danas je to prestižno područje sa restoranima, hotelima i atrakcijama, uz investiciju od 4,5 milijarde singapurskih dolara.
U središtu Marina Baya, jednog od najvažnijih trgovačkih i turističkih kvartova u Singapuru, ističe se Marina Bay Sands, kao kompleks sa najvećim “infinity” bazenom na svetu, na visini od 200 metara. Planovi za dalje širenje u more još su u toku.
4. Park Flamengo, Brazil
Otvoren 1965. godine u Rio de Žaneiru, popularni Aterro do Flamengo prostire se na 1,3 km² i izgrađen je nasipanjem mora materijalom dobijenim uklanjanjem obližnjeg brda. Ovaj projekat bio je deo urbanističkog rešenja za saobraćajne gužve u gradu, izbegavajući skupe eksproprijacije.
Popularni kvart prostire se na 1,3 km² i izgrađen je nasipanjem mora materijalom dobijenim uklanjanjem obližnjeg brda.
Park je simbol modernizacije Rija i ostaje upečatljiv primer nasipanja sa javnom i kulturnom funkcijom. Kroz čitavu površinu se prostiru saobraćajnice, ali i veliki zeleni pojasevi, što je delo pejzažnog arhitekte Roberta Burl Marksa (1909–1994), svetski poznatog po svojim projektima parkova.
U okviru ovog prostora nalaze se i kulturne zgrade i sportski tereni, a u parku se često održavaju umetničke i kulturne manifestacije, izložbe i koncerti, čime se dodatno obogaćuje sadržaj za posetioce. Park je 2012. godine proglašen Uneskovom svetskom baštinom u kategoriji „urbani kulturni pejzaž“.
