Natalija je pokrenula akciju ulepšavanja Subotice – i poziva vas da se uključite
Inicijativa Subotica is Not Dead dizajnerke enterijera Natalije Boke pokazuje kako niz malih akcija može vidljivo unaprediti javne prostore gradova.
Subotica je grad izuzetnog arhitektonskog nasleđa, ali i mesto gde se poslednjih decenija jasno uočava nedostatak sistemskog održavanja javnih površina. Iako grad poseduje jedinstvenu secesijsku celinu i prepoznatljive urbane ambijente, mnogi detalji javnog prostora ostali su zapušteni, što utiče na celokupan doživljaj grada.
Da je ponekad za promenu u javnom prostoru dovoljna inicijativa pojedinca i spremnost da se učini više za zajednicu, ličnim primerom pokazuje nam dizajnerka enterijera Natalija Boka, Subotičanka koja od 2007. godine živi u Njujorku, ali se u poslednje vreme sve češće vraća u rodni grad, pokušavajući da ga načini lepšim mestom za život.
Platformu Subotica Is Not Dead pokrenula je sa ciljem da oživi zapuštene površine Subotice – „farbanjem, čišćenjem, ozelenjavanjem i rasvetljavanjem“, te ova incijativa trenutno stoji iza 13 završenih projekata uređenja, u rasponu od čišćenja i farbanja gradskog mobilijara do obnavljanja delova starih fasada, a sve uz finansijsku i volontersku pomoć građana.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Želela sam da dam svome gradu nešto što sam do sada naučila kroz vreme provedeno van njega.
Međutim, kako za Gradnju ističe Natalija Boka, sve ovo nije počelo kao inicijativa: „To nije bila moja prvobitna zamisao. Nakon mnogo godina života u inostranstvu i putovanja po raznim destinacijama širom sveta, donela sam odluku da želim da provodim više vremena u svom rodnom gradu gde moja uža porodica živi sve vreme. Dok sam u dizajnu enterijera od malih nogu, uređenje gradova i njena estetika zadobija moju prvobitnu pažnju, svakodnevno“, kaže dizajnerka enterijera i nastavlja:
„Paralelno uz odluku da provodim veći deo svog vremena u Subotici u toku je i izgradnja železnice Beograd – Subotica. Istorijski, železnice su doprinele značajnom ekonomskom razvoju gradova, njihovoj revitalizaciji i samim tim turizmu. U najmanju ruku, pomerile su ga sa statusa kvo. Uz razumevanje šta voz može da znači za jedan grad, Subotica treba da bude mnogo lepša da bih ja živela u njoj, a tako i za turiste koji je posećuju i kako bi se u nju ponovo vraćali ili preneli svoje dobre utiske. Ne želim da odlaze ravnodušni. Ujedno, želela sam da dam svome gradu nešto što sam do sada naučila kroz vreme provedeno van njega“.
Upoznavanje grada iz početka
Nezadovoljna trenutnim izgledom svog rodnog grada, Natalija kreće u planiranje prve akcije uređenja: „Prva ideja je da radim projekte sama. Takoreći. Prvi projekat je bio manji, u želji da upoznam svoj grad iz početka i kako on funkcioniše. To je bilo farbanje 75 žardinjera uz finansijsku pomoć udruženja IT2030, a kasnije sam nastavila sama o svom trošku uz pomoć prijateljice, i uređeno je još 45 komada. Do sada je ofarbano oko 120 betonskih žardinjera“.
Naredni projekat je bio Javni gradski toalet, smešten u samom centru grada pored Gradske kuće, koji je bio u veoma neuglednom stanju: „Javni toaleti su dobar pokazatelj generalnog poštovanja higijene u jednom društvu, tako da je on bio vredan svake pažnje, a finansiran je većim delom iz fonda EU za tebe. U procesu sređivanja žardinjera i toaleta radim pretežno sama uz privremenu pomoć – ali ne volontera“, objašnjava naša sagovornica.
Uređenje vrata u zaštićenom gradskom jezgru
Sledeće je na redu bilo uređenje 23 vrata i zidnih okvira: „Znam da želim da dam veći doprinos ulepšavanju grada i da ako uredim jedan broj ulaznih vrata u zaštićenom jezgru ona mogu biti ‘mali’ ali efektivan potez za celokupan izgled. Prvobitna zamisao je bila da lično isfinansiram prvih par kao poklon gradu, kao i moja želja da ovaj projekat pošto-poto sprovedem u delo, a u procesu počnem da pozivam ljude na donaciju i pomoć“, objašnjava Natalija i dodaje:
„Posao uređenja vrata je zahtevan i pristupila sam mu ozbiljno. Detaljno su očišćena pred farbanje. Finansijska pomoć, iako ne u potpunosti, pritekla je već kod trećih vrata, a volonterska kod petih vrata. Zbog velikog obima posla shvatila sam da to i jeste način da se projekat od 20 vrata ispuni. Takođe, velika mi je želja da se zajednica aktivira i da se rad ponovo učini ‘cool’ jer je nužan za svaku promenu“.
Do sada je očišćeno i ofarbano oko 120 betonskih žardinjera, 14 kanti za smeće, 12 dekorativnih parking stubića i 11 držača za bicikle.
Pored ove tri akcije, do sada je uređen i jedan kiosk ključarnice, postavljeno je 60 komada edukativnih-šaljivih tabli po gradu, očišćena su i ofarbana tri donja dela fasade, te obnovljen jedan donji deo fasade u celosti sa vratima, izlozima i balkonom uz kreativna rešenja, a poštujući stari originalan izgled.
Uređen je i ulaz na Mlečnu pijacu i njena okolina, očišćena je spomenik-slavina čuvenog subotičkog vajara Save Halugina i doterana njena okolina, očišćeno je i ofarbano 14 kanti za smeće, 12 dekorativnih parking stubića i 11 držača za bicikle, a ofarbano je još i mnogo usputnih detalja koji okružuju projekat. Na kraju, uklonjeno je i preko 10 zastarelih neaktivnih reklama.
„Učim puno u procesu i uživam u njemu“, nastavlja naša sagovornica, „Projekti zahtevaju veliku količinu rada, što znači svakodnevni i celodnevni rad. Volonterska pomoć je bila najveća na projektu sređivanja 20 vrata. Ovo je bila apsolutna novina za sve“.
Veliku pomoć pružila i ruska zajednica
Osim lokalnih Subotičana, veliku pomoć inicijativi pružili su članovi ruske zajednice u ovom gradu koji žele da njihovo novo mesto boravka bude što lepše. „Subotičani iz dijaspore takođe predstavljaju veliku pomoć. Kada dođu u posetu Subotici navrate na par dana da pripomognu, puni entuzijazma, za grad kome će se možda vratiti u budućnosti“, ističe Natalija.
Za svaki projekat i potez od samog početka traži dozvole od nadležnih gradskih ustanova, za koje kaže da su je vrlo prijatno iznenadile svojom agilnošću i podrškom prilikom izdavanja. „Naravno, zauzvrat ja to poverenje ne uzimam zdravo za gotovo. Ponosna sam na Subotičane i veoma zahvalna na njihovoj podršci i saradnji na svim projektima“.
Doterivanje grada kroz puno malih poteza
Dok ističe važnost renoviranja fasada, Natalija kaže da to nije i jedini uslov za lepši grad, te smatra da bi građani mogli u neverovatno kratkom roku ozbiljno doterati Suboticu kroz puno malih poteza. Počevši od redovnog košenja trave i uklanjanja korova, sadnje višegodišnjih cvetnih žbunova i drveća, do najjednostavnijeg podizanja higijene grada – kao što je uređenje ulaza zgrada i redovno pranje stakala na poslovnicama (koje manjka).
„Čuvena rečenica Johna F. Kennedyja (35. predsednik SAD-a) ‘Ne pitaj šta tvoja država može da učini za tebe, već šta ti možeš da učiniš za nju’ je za mene vrlo inspirativna. Često se odričemo odgovornosti i očekujemo da drugi urade sve za nas, a, u stvari, možemo puno toga i mi sami. Svako može da izdvoji par sati nedeljno i uradi nešto ili na spoljašnjem izgledu svoje kuće, svoje opštine ili dođe i pripomogne projektu Subotica Is Not Dead“, ističe Boka.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kako da se uključite u akciju
Realizacija budućih projekata zavisi umnogome od donacija, koje se mogu se izvršiti putem informacija na sajtu Subotica Is Not Dead ili skeniranjem IPS bankovnih kodova koji su postavljeni na mestu uređenih vrata i fasada u centru Subotice. Takođe, zainteresovani mogu zapratiti Nataliju na njenom Instagram profilu gde, kako ističe, redovno odgovara na poruke.
Nakon svega što nam je otkrila, naša sagovornica zaključuje: „Grad je zajednički prostor u kome boravimo svakodnevno. Na ulicama grada provodimo veliki deo vremena gde se susrećemo sa drugim građanima i dočekujemo goste iz drugih gradova i država. Grad je naša dnevna soba. Grad ne mora nužno da bude bogat da bi bio lep. Može da bude skroman ali stilizovan i uredan, pa samim tim i unikatan. Subotica ima taj potencijal“.
Svaka cast! Svaki grad treba da ima ovakve ljude.
iskren da budem ne slažem se u
potpunosti, dakle sav mobilijar po parkovima,ulicama, betonski elementi, montažno demontažni bih dozvolio ali delove fasada i drvene elemente uključujući okna i vrata, takođe spomenike nikako bez nadležnosti struke odnosno ljudi koji rade na rekonstrukciji i revitalizaciju u okviru kulturnog nasleđa grada
Apsolutno se slažem. Ja sam dizajner, doduše ne enterijera, već grafički. Vidim da oni menjaju fontove koji se apsolutno nikako ne uklapaju u gradski ambijent, veoma loši fontovi. Taj posao bi trebalo da rade stručnjaci koji znaju kako se pravilno restauriraju zgrade i koji imaju iskustvo i arhitektonsko viđenje. Nije jasno zašto tako složenim i društveno važnim poslom rade volonteri bez odgovarajućeg obrazovanja. Verovatno zato što nema novca za prave stručnjake. Ili takvih stručnjaka uopšte nema. U stvari, ono što oni rade ne zove se restauracija, već renoviranje.