Karisman, Hereretopia, 2021, Unique Non Fungible Token
Arhitektura

Da li biste platili za virtuelnu arhitekturu?

Tržište nezamenljivih tokena (NFT) osvaja polako i arhitekturu, pa je možda pravo vreme da mu se priključite.

Ako bi neko želeo da vam proda virtuelnu arhitekturu, da li biste je kupili? Dobro ste pročitali, virtuelnu arhitekturu! I pod ovim pojmom se bukvalno podrazumeva dizajn koji nikada neće oživeti u fizičkom svetu, već ostaje u formi slike ili video-zapisa koje možete da gledate na vašem računaru ili telefonu.

Zvuči bezveze? Tako su govorili i za kriptovalute pre desetak godina. Tada je Bitcoin vredeo nekoliko centi. Danas se on prodaje po ceni većoj od 50.000 dolara.

Šta je uopšte NFT?

NFT tokeni ili jednostavno govoreći, nezamenljivi (non-fungible) tokeni, zapravo predstavljaju definiciju digitalne imovine. NFT su vid kriptovalute koja omogućava da se razna umetnička dela na različitim platformama prodaju putem mehanizama digitalne trgovine, piše Netokracija.

Iako NFT zvanično postoji od 2013. godine, njihova popularnost tek je nedavno naglo porasla. Ideja o nečem novom, nesvakidašnjem, kao i činjenica da posedujete nešto digitalno i neopipljivo, probudila je interesovanje javnosti. NFT su osmišljeni tako da vam pruže nešto što se ne može duplirati ili kopirati, već samo vi imate vlasništvo nad tim delom. Veruje se da je ovo sledeći korak u kolekcionarstvu likovne umetnosti, kao i postavljanje naredne granice za ono što smatramo umetnošću, kako joj dajemo vrednost i kako je prikazujemo, piše ArchDaily.

Weekly Wash (prodat za 500$), foto: Alexis Christodoulou

Zvuči bezveze? Bitcoin je pre 10 godina vredeo nekoliko centi. Danas se on prodaje za više od 50.000 dolara.

Iako se naravno sve može kopirati, a pogotovo digitalna datoteka, uvek postoji samo jedan original. Slično je sa Mona Lizom. Ona se grafički kopira širom sveta i možete bilo gde kupiti svoj primerak, ali samo Luvr poseduje original.

Tako je Alexis Christodoulou, 3D umetnik, nedavno prodao svoje rendere u okviru onlajn NFT aukcije. Njegova kolekcija od devet animiranih video-zapisa, u kojim se briše granica između izgrađenog i prirodnog okruženja, prodata je za skoro 340.000 dolara.

Tokom prošlog meseca jedna serija “virtuelnog nameštaja” stavljena je na prodaju za gotovo pola miliona dolara na Nifty Gateway, jednoj od mnogobrojnih platformi koje se bave prodajom digitalne imovine. Jedan od komada nameštaja, koje je dizajnirao Andres Reisinger, umetnik iz Barselone, kupio je Minecraft, te je sada postao deo njihove planetarno popularne igre.

Balon koji će pući?

Iako neki tvrde da su NFT samo balon koji će na kraju pući i učiniti ove digitalne radove bezvrednim, pogotovo zato što sve više umetnika i dizajnera počinje da uskače u u nepoznatu budućnost ovog onlajn tržišta, sigurno je da će ostaviti dugoročni uticaj na svet umetnosti i na profesiju dizajnera. A arhitekata?

Arhitektura bi mogla da pokaže svoj pun potencijal, jer nema pritiska klijenata, rokova i budžeta.

Sumnje za ovakvo poslovanje u svetu arhitekture ipak imaju osnove, jer se prvenstveno postavlja pitanje o autorskim pravima. U arhitektonskoj profesiji vlasništvo nad renderingom ili projektom uglavnom ne pripada samo jednoj osobi, već entitetu firme. Ipak, ovakvo poslovanje bi zajednički moglo da ima korist za firme koje se više bave teorijom i proučavanjem nego praksom. Takođe, na ovaj način arhitektura bi mogla da pokaže svoj pun potencijal, jer nema pritiska klijenata, rokova i budžeta.

Prvi arhitektonski crteži već su se izašli na digitalno tržište. Na osnovu romana Italo Kalvina nastao je serijal od deset NFT dela pod nazivom, „Nevidljivi gradovi“ na kojima se predstavljeni utopijske gradski pejzaži. Izložba je stavljena na prodaju do 30. aprila 2021. godine putem licitacije preko platforme SuperRare, koja koristi Ethereum blockchain tehnologiju.

Mari K, Emiris, 2021, Unique Non-Fungible Token

Ima li dima?

Dakle, da li ovo znači da će sada svaka firma početi da prodaje svoje rendere i druge oblike digitalizovane arhitekture? Najverovatnije da neće. Još uvek je nepoznanica ko bi to tačno kupovao virtuelnu arhitekturu i po kojoj ceni bi se to prodavalo. Ipak, nema sumnje da se radi o niši s velikim potencijalom, pa možda ne bi bilo loše da za svaki slučaj obnovite gradivo iz renderovanja i fotošopa. Nikad se ne zna…

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *