Nobelov centar: Kako izgleda drugi pokušaj projekta koji je Stokholm već jednom odbio

Novi projekat Nobelovog centra ponovo potpisuje biro čuvenog britanskog arhitekte ali na izmenjenoj lokaciji. Hoće li ovog puta projekat proći?

Posle gotovo decenije od prve najave, projekat Nobelovog centra u Stokholmu ponovo je aktuelizovan. Fondacija Nobel predstavila je novo arhitektonsko rešenje koje (ponovo) potpisuje studio David Chipperfield Architects, uz najavu da bi objekat mogao da krene u izgradnju 2027. a da bude završen do 2031. godine.

Za razliku od prethodnog pokušaja, koji je 2018. godine pravosnažno zaustavljen sudskom presudom, novi Nobelov centar više se ne planira na Blasieholmenu, već u zoni Slussen – s druge strane obale.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Gradnjin vodič: Šta zimi raditi u Stokholmu

Zašto je prvi projekat propao

Podsetimo, prvobitni Nobelov centar bio je planiran u neposrednoj blizini istorijskog jezgra grada, na lokaciji Blasieholmen. Projekat je naišao na snažan otpor dela javnosti, stručnjaka i institucija za zaštitu kulturnog nasleđa.

Ključni trenutak desio se 2018. godine, kada je švedski sud presudio da predložena zgrada predstavlja neprihvatljiv zahvat u zaštićeni pejzaž gradske obale. Presuda je praktično značila kraj tog projekta, a Nobelova fondacija je bila prinuđena da potpuno obustavi planove i preispita dalju strategiju.

Izabrana je nova lokacija – između Sodermalma i čuvenog Gamla stana, na mestu gde se jezero Melaren ulica u Baltičko more.

Nova strategija stiže osam godina kasnije i to premeštanjem na novu lokaciju – između Sodermalma i čuvenog Gamla stana, na mestu gde se jezero Melaren ulica u Baltičko more.

U okviru sveobuhvatne transformacije Slussena u mrežu javnih prostora, saobraćajnih veza i kulturnih sadržaja, Nobelov centar zamišljen je kao važan deo novog gradskog koridora. Projekat doprinosi formiranju kontinuirane pešačke rute koja povezuje muzej Fotografiska, Stadsmuseet i šetalište na obali.

Arhitektonski, objekat koji je oblikovan kao sklop od četiri međusobno povezana volumena, koji odgovaraju topografiji Södermalma i skali istorijskog priobalja Gamla stana sa druge strane vode. Njihov ritam i proporcije oslanjaju se na arhitekturu trgovačkih kuća iz 17. veka, karakterističnih za Stari grad, čime se ostvaruje veza sa istorijskim kontekstom bez doslovnog citiranja, kaže se u saopštenju.

Drvena konstrukcija, opeka na fasadi

Prizemlje zgrade koncipirano je kao produžetak javnog prostora, sa naglašenom propustljivošću i transparentnošću. Otvoreni plato ispred objekta nastavlja se u ulazni nivo sa severnim i južnim ulazom, kao i javnim foajeom u kojem su smešteni prodavnica i restoran.

Izbor materijala odražava fokus na dugotrajnost i održivost. Konstrukcija se pretežno zasniva na drvenom nosivom sistemu, dok je fasada planirana od ponovno upotrebljene crvene opeke, čime se projekat oslanja na dugu tradiciju opeke u arhitekturi Stokholma i uspostavlja vezu sa značajnim javnim zgradama grada.

Hoće li projekat proći?

Nobelov centar zamišljen je kao otvorena građanska institucija, a ne samo muzej. Program će obuhvatiti stalne i povremene izložbe, predavanja, radionice i kulturne događaje posvećene nauci, književnosti, miru i savremenim globalnim izazovima. Posebno je najavljeno da će originalni rukopis testamenta Alfreda Nobela prvi put biti trajno izložen u javnom prostoru centra.

Iako je projekat predstavljen znatno uzdržanije nego ranije, ostaje da se vidi da li će novi urbanistički kontekst i smireniji arhitektonski pristup omogućiti da Nobelov centar konačno bude realizovan.