Novi život Srboleka: U nekadašnjoj fabrici lekova nastaje pozorište
U javnosti je juče objavljena informacija da bi upravna zgrada nekadašnje farmaceutske kompanije Srbolek u Beogradu mogla da bude prenamenjena u multifunkcionalni kulturni prostor, u kojem bi centralno mesto zauzimao Reflektor teatar.
Kako navodi Minja Bogavac iz navedenog pozorišta, nekoliko kulturnih kolektiva uređuje prostor, a da će samo pozorište zauzimati 365 kvadrata (po jedan kvadrat za svaki dan u godini, kako kaže novinar Veljko Pajović) i da će imati multifunkcioalnu ulogu, pa će poneti ime Reflektor Space. Prema informacijama objavljenim na sajtu Reflektor teatra, planirana je dugoročna adaptacija prostora uz uključivanje donatora i saradnika.
U izradi projekta učestvuju i saradnici sa Katedre za scensku arhitekturu i dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Umetnicima iz Reflektor teatra dopada se ideja da se usele u upravnu zgradu jedne fabrike lekova, jer su „proizvodi te kompanije lečili ljude širom Srbije i bivše Jugoslavije, a da će se na tom mestu sada pojaviti pozorište kao lek oživljavanje kulturne scene u Beogradu“.
Alternativna pozorišta u industrijskom nasleđu
Cela ideja dosta podseća na osnivanje Ateljea 212 davne 1956. godine u prostorijama Palate Borba, kada je naziv pozorišta nastao po broju stolica koje je posedovala mala sala ovog novinskog lista. Ili useljenje KPGT pozorišta 1995. godine u prostore tada uveliko napuštene Stare šećerane na Čukarici.
Svim ovim projektima, pa i useljenju Reflektor teatra u novu zgradu, zajedničko je da su u pitanju alternativna pozorišta, koja u svojim repertoarima nude predstave drugačije dramaturgije, režije i izvedbe, kao stalno neophodni konceptualni oponent klasičnim pozorišnim predstavama, koje se izvode u nekoliko poznatih beogradskih teatara.
Prenamena industrijskih i poslovnih objekata u kulturne prostore nije nova pojava u Beogradu – sličnim putem ranije su krenuli Atelje 212 i KPGT.
Kompleks Srbolek i njegova arhitektura
Pored najavljene prenamene prostora Srboleka, pažnju zaslužuje i istorija samog kompleksa. Kompleks od dva objekta, jedan koji izlazi na ugao Sarajevske i Drinske i drugi koji izlazi na ugao Savske i Drinske ulice, izgrađen je 20-ih godina prošloga veka. Kompleks je pripadao farmaceutskoj kući Mišković i komp. , osnovanoj neposredno posle Prvog svetskog rata.
Uprava kompanije se nalazila u bogato dekorisanoj akademskoj troetažnoj zgradi, u koju se ulazi iz Sarajevske ulice, dok je petoetažni objekat, u koji se ulazi iz Savske ulice, izgrađen kao magacinski prostor, sa krajnje svedenim fasadnim motivima. Ova dva objekta povezivalo je zajedničko dvorište.
Međutim, nakon Drugog svetskog rata, država nacionalizuje ovu kompaniju, koja tada dobija svoj aktuelni naziv – Srbolek. Delatnost nove državne farmaceutske kompanije se ubrzano širila, što je zahtevalo i proširenje prostora upravne zgrade.
Tomislav Marković je sredinom osamdesetih projektovao interpolirani objekat koji je povezao dve istorijske zgrade u jedinstvenu arhitektonsku celinu.
Sredinom 80-ih godina, kompanija Srbolek angažuje arhitektu Tomislava Markovića, uveliko afirmisanog autora, koji je do tada projektovao po Vranju, Bajinoj Bašti i Beogradu, da uradi rekonstrukciju kompletnog prostora. Arhitekta Marković tada projektuje, na mestu unutrašnjeg dvorišta, jedan interpolirani objekat, koji je povezao dve stare zgrade, a koji postaje prepoznatljiv po postmodernoj staklenoj fasadi, na kojoj su implementirana dva vitka jonska stuba, čime je izvršeno ikonografsko povezivanje stare i nove arhitekture.
Pored ovih intervencija, arhitekta radi kompletnu rekonstrukciju enterijera, kako bi prostor prilagodio funkcionisanju jedne savremene farmaceutske kompanije. Projekat je predstavljen i na Venecijanskom bijenalu arhitekture.
S obzirom na to da je Tomislav Marković (88) autor rekonstrukcije kompleksa iz osamdesetih godina i da i danas poseduje originalnu projektnu dokumentaciju, njegovo iskustvo moglo bi da bude dragoceno prilikom budućih intervencija na objektu.
